Nije nepoznanica da je stanje slobode medija u Srbiji već duži niz godina među najlošijim u svetu. Za najveći deo građana nije tajna ni da su srpski mediji skoncentrisani u samo dva tabaora, jedan golemi, režimski, i onaj drugi sa manje novca, pa stoga i sa manjom grupom, tzv.slobodni mediji. Ako nemamo dilemu oko zloupotrebe srpskog medijskog prostora od strane režima, ne bi trebali upostavljati sumnju da i onaj drugi pol baštini slične zakonitosti. Baštini. Ne iste, ali slične.

N1

Izbor gostiju iz sveta politike, na nivou potpune jednobojnosti

Pritom, uopšte se ne radi o „boji“, onoj opozicionoj, već o samo delu političkog opozicionog spektra. Kako to narodni  izraz „kazuje“, spala knjiga na dva slova. A u slučaju N1 tv, praktično na jedno – SSP.

Ništa bolje po pitanju širine, objektivnosti i zastupljenosti, naravno, nije ni na drugoj strani. Razlika je samo u broju medijskih konzumenata i količini zloupotrebljene moći i položaja, kada je u pitanju odnos vladajućih prema medijskim slobodama. Međutim, nije samo tv u pitanju. Ni na portalu ove medijske kuće (UM) stvari ne stoje bitno drugačije. Od mase prenetih opozicionih izjava, gotovanja, pa i fortografija, stiče se utisak da preko 95% (?!) otpada na vodeće članove stranke osnivača Draga Đilasa, na Mariniku Tepić posebno, tek onda i na Borka Stefanovića ili nekog trećeg, petog. Zastupljenost sestrinskih (ili bratskih) stranaka i njihovih lidera, tek je sporadična. Ponajviše među njima Miki Aleksić, ponekad Ćuta, Lazović, Ponoš.

Tu i tamo, gotovo sezonski, promoli se i „stas i glas“ Miloša Jovanovića. Čak i SNS ima više igrača na raspolaganju za svoju medijsku prezentaciju iako možda i nemaju bilo kakav značaj, ni individualni, ni opšti. Možda je tako zbog njihove (SNS) veličine ili zbog neverovatnog broja koalicionih partnera svih provenijencija i boja, od patrizana do četnika i nazad, ali čini se da svakako ima širi spektar političkih aktera u svojim medijima, nego što je to slučaj kada je u pitanju i N1 tv, ali i portal. Pa ipak, N1 treba da postoji, možda čak i sa nacionalnom frekvencijom. Posebno ako se vrati na stare staze, značajno kvalitetnije i drugačije nego što je to slučaj unazad godinu ili dve.

Autocenzura kao oblik saradnje između dva suprotstavljena medijska tabora?

N1 Info

Najavljeni dolazak nekadašnjeg političara SRS, koji je stranku napustio pre pola decenije, po sopstvenoj tvrdnji usled neslaganja i ozbiljnih razlika u stavovima između njega i političkog lidera radikala, Vojislava Šešelja, o političkim prilikama u Srbiji i pravcu delovanja stranke – završio se tamo gde je i počeo, ispred ograde zgrade u kojoj se nalazi pomenuta televizija, što je, istini za volju, potpuno neprimereno za bilo koji slobodan medij, pa tako i za N1, pritom stvarajući jedan poprilično gorak ukus koji zapravo sugeriše napred opisano pravilo.

U situaciji sada već i svetski poznate i priznate značajno ugrožene slobode medija u Srbiji, u situaciji sveopšteg, pa čak institucionalnog pritiska na medijske „frilensere“ u zemlji, ali i pritiska na samu N1 koja se ne jednom žalila na opstrukciju svog rada i svog profita kroz prostorno (kablovsko) saplitanje, pa i na neposredno ugrožavanje njihovih novinara i reportera na terenu – postaviti se na način koji je demonstriran u video materijalu, nije samo čudan i neprihvatljiv, već je i nelogičan.

Zaista, o čemu se tu radi?

A da ovakvo ophođenje možda i nije slučajno, i da zapravo i ne postoji prevelika želja za primanjem, odnosno prihvatanjem kritike, nije samo upadljivo kroz komentare koji se selektuju za objavu na portalu (ispod gotovo svih vesti na portalu), istine radi, što i nije unikat u našem pretpolitičkom društvu verovatno usled preskoka iz feudalizma u savremeno doba, već i po „grešci“ (poslednja slika) usled koje je pomenuti video klip vrlo brzo postao – „grešan“ i kao takav nedostupan makar delu publike ove medijske kuće.

Uostalom, ako se režim može služiti svim i svačim, zašto to ne bi mogao i N1 (portal)?