Hiljade ljudi na ulicama posle dva pucanja federalnih agenata; Bela kuća optužuje lokalne vlasti za „gubitak kontrolе“

Masovni protesti u Mineapolisu i širom Minesote ulaze u sve napetiju fazu nakon što je predsednik Donald Tramp zapretio da će aktivirati Zakon o pobuni iz 1807. godine, što bi mu omogućilo da rasporedi vojsku na teritoriji SAD radi „uspostavljanja reda“. Sve o Zakonu o pobuni od pre više od 200 godina – pročitajte na kraju ove vesti.

John Locher/AP

Šta je pokrenulo proteste

Demonstracije traju već više od nedelju dana, nakon što je ICE agent 7. januara usmrtio 37‑godišnju Renee Nicole Good, američku državljanku i majku troje dece, tokom imigracione operacije u Mineapolisu. Bes javnosti dodatno je porastao 14. januara, kada je drugi federalni agent pucao u muškarca iz Venecuele, ranivši ga u nogu tokom pokušaja hapšenja.

Svedoci i lokalni zvaničnici tvrde da federalni agenti koriste „agresivne i nesrazmerne metode“, dok Ministarstvo za domovinsku bezbednost insistira da su agenti delovali u samoodbrani.

Koliko ljudi protestuje i kakva je situacija na terenu

Prema procenama lokalnih vlasti, na ulicama Mineapolisa i okolnih gradova svakodnevno protestuje nekoliko hiljada ljudi, dok se ukupna mobilizacija federalnih snaga procenjuje na 2.000 do 3.000 agenata DHS‑a i ICE‑a, što je više nego dvostruko od broja lokalnih policajaca.

Protesti su često napeti:

• korišćen je suzavac i šok‑bombe,
• demonstranti blokiraju ulice i federalne zgrade,
• zabeleženi su sukobi, razbijena stakla i više desetina hapšenja.

Guverner Tim Volc opisao je situaciju kao „federalnu invaziju“ i pozvao građane da dokumentuju postupke agenata radi budućih pravnih procesa.

Ryan Murphy/Rojters

Zašto Tramp preti vojskom

Predsednik Tramp tvrdi da lokalne vlasti „ne žele ili ne mogu“ da obuzdaju nasilje i da federalni agenti trpe napade „profesionalnih agitatora i insurgenata“.

Poručio je da će, ukoliko se situacija ne smiri, aktivirati Zakon o pobuni i „brzo okončati travestiju“ u Minesoti.

Šta je Zakon o pobuni

Zakon o pobuni iz 1807. godine omogućava predsedniku SAD da:

• rasporedi vojsku ili federalizuje Nacionalnu gardu,
• interveniše u državama kada „pobuna, nasilje ili nezakonite radnje“ onemogućavaju sprovođenje federalnih zakona,
• deluje čak i bez saglasnosti guvernera, ako proceni da je „nemoguće“ uspostaviti red redovnim pravnim putem.

Ovaj zakon je u američkoj istoriji korišćen više desetina puta, poslednji put 1992. tokom nereda u Los Anđelesu.

Brendan McDermid/Rojters

Moguće političke posledice i Trampo pokušaj majorizacije društva

Trampova pretnja izazvala je oštre reakcije demokratskih zvaničnika u Minesoti, koji tvrde da je federalna operacija „kampanja zastrašivanja“ i da bi aktiviranje Zakona o pobuni predstavljalo opasan presedan.

Pravni eksperti upozoravaju da bi upotreba vojske protiv demonstranata u velikom američkom gradu otvorila ozbiljna pitanja o granicama predsedničke moći i građanskim slobodama.