Opozicija u Srbiji pred izbore 25. oktobra prolazi kroz proces koji se retko viđa: deo političkih aktera shvata da se ne bori protiv vlasti, već protiv istorijskog trenutka, i da je jedina odgovorna odluka ustupiti prostor onome ko ima snagu da pobedi. Povlačenje u korist Studentske liste nije znak slabosti, već politička zrelost, a ono što sledi pokazaće ko je to razumeo, a ko nije.

Svojevrsna abdikacija, a ne poraz

Poslednjih nedelja događa se nešto što bi još pre godinu dana delovalo nezamislivo. Pojedine stranke i grupe građana stavljaju svoje resurse, infrastrukturu i mrežu odbora na raspolaganje Studentskoj listi. Jedna koalicija okupljena oko Narodnog pokreta Srbije predala je potpise, ali se odmah potom povukla iz trke, ocenivši to kao neophodnu žrtvu za promene.

Druge su najavile da se uopšte neće kandidovati, ni samostalno ni u koaliciji. Istovremeno, stranke koje ostaju okupljene oko SSP-a i pokreta SRCE, a koje žele da učestvuju u trci iako su lokalne i beogradske izbore 2. juna 2024. bojkotovale, čini se da prolaze kroz katarzu: deo njihovog članstva ih napušta sa porukom da će glasati za studente.

Razlog je jednostavan. Prema istraživanju CRTA, među opredeljenim biračima Studentska lista vodi sa 44,9 odsto, ispred vladajuće stranke sa 35,7 odsto. Kada se političkoj sceni pojavi snaga koja nastaje van stranačkog sistema i koju birači doživljavaju kao sopstvenu, stranke imaju svega dva izbora: da joj se pridruže ili da joj se ispreče na putu.

Kada se najjači protivnik vlasti pojavi izvan stranačkog sistema, i sa narastajućom podrškom u čitavom društvu i svim strukturama — stranke više ne biraju između sebe, već između istorijskog trenutka i sopstvenog opstanka.

Ulica, mreže i autobusi iz udaljenih sredina

Podrška se ne vidi samo u anketama. Vidi se na ulicama i trgovima, na društvenim mrežama koje su ostale u suštini jedini slobodan prostor u zemlji gde su mediji gotovo u potpunosti pod kontrolom vladajućih struktura, daleko izvan demokratskih normi. Upravo tamo kruže nebrojani snimci i svedočenja o tome na koji način i odakle se sve pristalice vladajuće stranke dovoze radi pružanja podrške svojim favoritima. Brojni analitičari tvrde da takva slika i ne govori o spontanoj podršci — već o organizovanoj logistici.

Razlika je očigledna svakome ko je video oba prizora. S jedne strane stoji pokret koji se održava dobrovoljnim učešćem građana i upravo zbog toga raste. S druge strane vidi se mobilizacija koja počiva na resursima države, stranke ili na kombinaciji jednog i drugog.

Mađarski model i cena raspršenih glasova

U opredeljivanju taktike i osećaju za trenutak, najčešće pominjani primer je onaj mađarski. Tamo su opozicione stranke odustale od samostalnih kandidatura i stale iza pojedinačno najjače snage, čime su izborima dale referendumski karakter: ili vlast ili suštinska promena. Takav model nesumnjivo traži samo jedno — spremnost da se sopstveni interes podredi zajedničkom cilju.

Zato su pomenute dve stranke koje su se "usidrile" u Skupštini Srbije, sada u središtu kritika. Njihovu nameru i motive ne treba nagađati, ali posledicu mnogi nazivaju pravim imenom: svaka dodatna lista sa kojom se ide u trku odvlači glasove onima koji žele stvarnu promenu, a vlasti je upravo to potrebno i ništa drugo u postojećim okolnostima.

Fragmentirana opozicija vladajućem bloku predstavlja najpovoljniji mogući scenario i „poklon” na kojem se, smatraju mnogi, verovatno dugo i predano radi. Ostaje i pitanje koje se sve glasnije i češće postavlja u srpskoj javnosti: šta je njihovo višegodišnje sedenje u Skupštini Srbije konkretno donelo građanima. Svaki njihov dolazak u salu istovremeno daje legitimitet sednicama koje se, prema oceni kritičara, odvijaju isključivo po pravilima i u potpunoj korist vladajuće većine.

Komešanje i u vladajućem bloku

Pomeranja se ne dešavaju samo na opozicionoj strani. Najstariji i najveći koalicioni partner vladajuće stranke takođe se suočava sa odlascima, isključenjima i ostavkama lokalnih odbora, uz primedbe na podređen položaj u odnosu na većeg partnera i, kako navode oni koji odlaze, gubitak sopstvenog identiteta, kao i drugih elementarnih prava i ideoloških načela. Vrh stranke tvrdi da rascepa nema. Istraživanja ipak pokazuju da značajan deo njenih birača ne želi da glasa za listu vladajuće stranke, pa se stranka predstavlja odvojeno od nje, uz poruku da će o saradnji odlučivati tek posle izbora.

To je manevar a ne raskid, ali pokazuje nešto bitno: čak i oni koji su godinama bili sigurni oslonac vlasti osećaju da se tlo pomera i da više ne mogu računati na to da će stari obrasci važiti i ovog puta. Sprovedena anketa pomenute agencije toj političkoj opciji jedva daje cenzus, ali se i to može pomerati kako se približava trenutak glasanja. Neizvesnost za tu listu je, kako se sada čini, i više nego prisutna.

Do 25. oktobra ostaje malo vremena, ali dovoljno da se vidi ko razume istorijski trenutak. Po mnogim analitičarima, oni koji sada ustupaju mesto Studentskoj listi nesumnjivo odlaze iz ove trke sa velikim političkim kapitalom, dok oni koji ostaju u trci — rizikuju da ih istorija zapamti kao one koji su bili tu da pomognu da do promena ne dođe. Šta je od svega toga osnovano, pokazaće vreme. Jedno je sigurno, u neverovatno kratkom vremenu i potpuno izvan regulisanih „rečnih” korita kojima se već dugo kanališe pseudopolitička scena Srbije, pojavila se nova, nezavisna i na pritisak otporna mlada snaga sposobna da pokrene točak promena.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.