Kuba se suočava sa jednom od najozbiljnijih energetskih kriza u poslednjih nekoliko decenija, a u središtu novog geopolitičkog prelamanja našle su se Kuba, Rusija i Sjedinjene Američke Države. Dok Havana pokušava da obezbedi osnovne zalihe goriva, Moskva je najavila isporuku nafte i naftnih derivata kao humanitarnu pomoć, potez koji prevazilazi ekonomiju i ulazi duboko u sferu strateškog nadmetanja velikih sila.

Prema navodima ruske ambasade u Havani, u narednom periodu planirana je isporuka pošiljke energenata koja bi trebalo da ublaži akutni nedostatak goriva na ostrvu. Paralelno s tim, ruske institucije koordiniraju sa avio-kompanijom Aeroflot i kubanskim vazduhoplovnim vlastima kako bi omogućile povratak ruskih državljana, jer je nestašica goriva pogodila i civilni avio-saobraćaj.

Vojna parada, Havana/Xinhua

Kako je došlo do energetske blokade

Kubanska energetska situacija već godinama zavisi od spoljnog snabdevanja, prvenstveno iz Venecuela. Ta zemlja je decenijama bila ključni izvoznik nafte za Kubu, često pod povoljnim političkim aranžmanima. Međutim, situacija se dramatično promenila nakon što su američke vlasti preduzele mere protiv venecuelanskog rukovodstva, uključujući hapšenje predsednika Nikolas Maduro početkom januara. Time je praktično presečen jedan od glavnih energetskih kanala za Havanu.

Dodatni pritisak usledio je kroz izvršne odluke iz Vašingtona koje omogućavaju uvođenje carina i sankcija zemljama koje nastave da isporučuju naftu Kubi. Administracija bivšeg predsednika Donald Tramp već je tokom svog mandata pooštrila politiku prema Kubi, vraćajući i proširujući mere koje su delimično ublažene u vreme prethodnih pokušaja normalizacije odnosa. Američki embargo prema Kubi datira još od 1962. godine, uveden nakon revolucije i zbližavanja Havane sa Sovjetskim Savezom, i više od šest decenija predstavlja temelj ekonomske izolacije ostrva.

Iako danas formalno nije reč o pomorskoj blokadi kakva je viđena tokom Kubanske raketne krize 1962. godine, efekat aktuelnih mera u energetskom smislu deluje slično. Iako nema  potvrda da su američki ratni brodovi raspoređeni oko Kube radi fizičkog presecanja isporuka, kombinacija sankcija, političkog pritiska i sekundarnih mera prema trećim državama faktički ograničava protok nafte ka ostrvu.

Ruski tanker

Posledice po svakodnevni život

Nestašica goriva u Kubi već se preliva na sve segmente društva. Dolazi do redukcija električne energije, problema u javnom prevozu, otežanog rada industrije i poremećaja u turističkom sektoru koji je jedan od ključnih izvora deviza.

Ograničenja u snabdevanju utiču i na bolnice, škole i proizvodnju hrane, čime se kriza iz energetskog pretvara u širu ekonomsku i socijalnu.

Preporuka ruskog Ministarstva ekonomskog razvoja da turisti privremeno izbegavaju putovanja na Kubu dodatno oslikava ozbiljnost situacije. Ako se turistički tokovi dodatno smanje, finansijski pritisak na kubansku ekonomiju mogao bi postati još izraženiji.

Šta Rusija dobija, a šta SAD žele

Najavljena ruska isporuka nafte ima humanitarni karakter, ali i jasnu političku poruku. Moskva demonstrira da je spremna da popuni vakuum nastao američkim pritiskom i time ojača svoje prisustvo na Karibima. U geopolitičkom smislu, podrška Kubi može se posmatrati kao odgovor na zapadni pritisak u drugim delovima sveta.

S druge strane, cilj američke politike prema Kubi tradicionalno je kombinacija političkog pritiska i ekonomskog iscrpljivanja kako bi se podstakle unutrašnje reforme ili promena vlasti. Energetska zavisnost ostrva čini ga posebno ranjivim na ovakve poteze. Pooštravanje mera prema zemljama koje snabdevaju Kubu naftom predstavlja pokušaj da se izolacija učini potpunijom nego ranije.

Mornarica Ruske Federacije

Mogući scenariji razvoja situacije, dve duboke države i „šta ako“

Ako ruska pošiljka bude dovoljna da stabilizuje snabdevanje makar privremeno, Kuba bi mogla dobiti prostor za pregovore i traženje alternativnih dobavljača. U suprotnom, produžena nestašica može dovesti do dublje unutrašnje krize, jačanja migracionih talasa i novih političkih napetosti u regionu.

Postoji i treća opcija u kojoj bi došlo do ograničenog diplomatskog popuštanja između Havane i Vašingtona, posebno ukoliko bi humanitarna dimenzija krize postala previše izražena. Međutim, s obzirom na istoriju međusobnih odnosa i duboko ukorenjeno nepoverenje, takav scenario trenutno deluje manje verovatno.

U ovom trenutku jasno je da se energetska kriza na Kubi ne može posmatrati samo kao pitanje nestašice goriva. Ona predstavlja novu epizodu dugotrajnog sukoba interesa velikih sila, u kojem se ekonomski pritisci i geopolitičke kalkulacije prepliću na prostoru od izuzetne strateške, ali i simboličke važnosti. Tramp, na samom pragu ulaska u svoju devetu deceniju života, možda i nije svestan razmera nepočinstava koja čini širom sveta — od genocida u Gazi do onoga što sprema Kubi i Iranu.

Borba dva dela duboke države — ili možda i dve duboke države — onog segmenta koji ima kontrolnu funkciju i svojevrsno „starateljstvo“ nad Trampom, a koji predvodi ubačeni Rubio (slično Blinkenovom starateljstvu nad Bajdenom), i Trampovog dela, u kome su odani članovi njegove administracije sa manje agresivnim pristupom, poput potpredsednika Vensa ili spoljnog igrača Vitkofa, definisaće kretanja u Vašingtonu najmanje tokom naredne dve godine.

Stvari će se brzo razvijati. Kuba je svojevrsni test. U američki „zabran“ Moskva namerava da uđe svojim tankerima nafte. Usput, ruski operativci su Putinu predložili i vojnu pratnju svih ruskih brodova, privatnih ili državnih. Njihov plan se nalazi na Putinovom stolu, a više o tome možete saznati upravo — ovde.

„Šta ako“ Putin taj predlog i prihvati, a SAD, sada već po navici, ponovo krenu u gusarenje karipskim morem? Neko će tada najverovatnije popustiti. Nije isključen ni dogovor, ma kakav. Nekada valja sačuvati obraz neprijatelju.