Severnokorejska vojska (KPA) šalje u Rusiju specijalizovanu jedinicu operatera dronova, što bi moglo da predstavlja značajno proširenje direktnog učešća Pjongjanga u ratu protiv Ukrajine. Prema ukrajinskim obaveštajnim izvorima, među oko 8.500 severnokorejskih vojnika trenutno u Rusiji, njih oko 400 su operateri dronova. Reč je o novom koraku u saradnji koja Severnoj Koreji, čini se, donosi tačno ono što njoj najviše nedostaje – stvarno bojno iskustvo modernog rata.

Nova jedinica: dronovski operateri kreću u Rusiju

Prema izveštajima, najnoviji kontingent severnokorejskih snaga uključuje i oko 1.000 inženjeraca i sapera (demineri i postavljači prepreka), od kojih je većina raspoređena u ruskoj Kurskoj oblasti. Iako u ovoj fazi njihovo učešće makar formalno nije predviđeno za neposredno angažovanje na prvoj borbenoj liniji, profil onih 1.000 inženjeraca i sapera neodvojiv je od prednjih borbenih linija.

Raspoređivanje dronovskih jedinica dolazi neposredno nakon izveštaja da severnokorejsko osoblje već upravlja i novim balističkim raketnim jedinicama koje se koriste na ukrajinskom ratištu. Ukrajinski izvori navode da se od dronova očekuje da izvode i izviđačke i udarne misije, što bi severnokorejskim vojnicima omogućilo da direktno učestvuju u napadima na ukrajinsku teritoriju, a da pritom uopšte ne pređu granicu Rusije.

Rusija je još 2022. godine, prema ranijim izveštajima, dobijala sličnu podršku od iranskih operatera dronova, usled velikog obima iranskog izvoza jednokratnih napadnih letelica u zemlju.

Zašto je ovo dragoceno baš za Kim Džong Una

Raspoređivanje operatera dronova pruža Pjongjangu retku priliku da stekne praktično iskustvo savremenog ratovanja, s obzirom na to da je Ukrajina postala intenzivan poligon za testiranje dronova, elektronskog ratovanja, precizne artiljerije i izviđačkih sistema. Severna Koreja je već imala vojnike izložene ovim uslovima kroz ranija raspoređivanja, a stečeno iskustvo prenosi se nazad u druge jedinice KPA, potencijalno menjajući severnokorejsku taktiku i doktrinu.

Ovde se krije i suštinska prednost koju Kim Džong Un pažljivo gradi: dok njegovi vojnici u Kursku i na drugim delovima fronta stiču stvarno, borbeno iskustvo protiv dronova, elektronskog ratovanja i precizne artiljerije, Južna Koreja – tehnološki i vojno daleko razvijenija – nema nijednog vojnika sa takvim iskustvom savremenog rata. U slučaju budućeg sukoba na Korejskom poluostrvu, ta asimetrija iskustva mogla bi da bude odlučujuća, bez obzira na razliku u naoružanju i budžetu.

Industrijska vojska: 25.000 radnika za proizvodnju dronova

Severna Koreja je, prema izveštajima, obezbedila značajnu podršku ruskoj industriji dronova. Fabrika Alabuga, koja po licenci proizvodi iranske dronove, prema podacima iz juna 2025. godine dobila je priliv od 25.000 severnokorejskih industrijskih radnika kako bi se povećao obim proizvodnje. Ovo je potvrdilo ranije izveštaje ukrajinskih obaveštajnih službi, pri čemu se očekuje da će brojna severnokorejska industrijska radna snaga, sa visokim nivoom tehničkog obrazovanja, biti izuzetno cenjena.

Očekuje se da će Rusija, zauzvrat, izvršiti značajan prenos tehnologija i znanja o dronovima svom severnokorejskom savezniku, verovatno kako bi delimično pokrila troškove ogromnih vojnih nabavki koje već ostvaruje iz te zemlje.

Cena rata: koliko je Severna Koreja izgubila vojnika

Iako Pjongjang zvanično nikada nije objavio tačan broj poginulih, obaveštajne procene poslednjih meseci daju sve jasniju sliku razmera žrtava. Prema Nacionalnoj obaveštajnoj službi Južne Koreje (NIS), početkom 2026. godine u ruskoj Kurskoj oblasti bilo je raspoređeno oko 11.000 severnokorejskih vojnika – oko 10.000 borbenih i 1.000 inženjerijskih jedinica. Ista služba je saopštila da je od ukupno poslatih vojnika oko 6.000 ubijeno ili ranjeno, dok je britanska vojnoobaveštajna služba ranije te godine navela sličnu brojku od preko 6.000 žrtava tokom ofanzivnih operacija na ruskoj teritoriji.

Ranije, u septembru 2025. godine, NIS je procenjivao da je poginulo oko 2.000 severnokorejskih vojnika, a da je dodatnih 2.700 ranjeno. Ukrajinska vojnoobaveštajna služba (GUR) navodi i veće brojke, procenjujući da je poginulo i do 5.000 severnokorejskih boraca. U oktobru 2025. godine Kim Džong Un je naredio izgradnju spomen-muzeja u Pjongjangu posvećenog poginulim vojnicima – prema analizi satelitskih snimaka, spomen-zidovi nose oko 2.304 imena.

Zarobljavanja ostaju retka i politički osetljiva tema. Ukrajinske snage su u Kurskoj oblasti zarobile najmanje dvojicu severnokorejskih vojnika, od kojih su obojica tražila da ne budu vraćena u Severnu, već prebačena u Južnu Koreju – iz straha od odmazde zbog toga što su uopšte dozvolili da budu zarobljeni živi.

Kim Džong Un time igra proračunatu igru: žrtvuje ograničen broj vojnika u tuđem ratu, a zauzvrat dobija ono što ni novac ni godine mira nikada ne bi mogli da mu pruže – vojsku koja je stvarno ratovala, upoznala savremeno bojište i vratiće se kući sa iskustvom kakvo Južna Koreja, uprkos svojoj tehnološkoj nadmoći, prosto nema.