Dok su svi pogledi usmereni ka Bliskom istoku i Ukrajini, Severna Koreja tiho vodi sopstveni rat — analitički. Najnoviji oružani testovi Pjongjanga ukazuju da Kim Džong Un sistematično izvlači pouke iz dva aktivna ratišta (Ukrajina i Persijski zaliv) i ugrađuje ih u sopstvenu vojnu doktrinu, ne bi li svakom budućem protivniku unapred poručio: ovaj rat nećete brzo dobiti.
Američka štampa je tokom aprila izveštavala o seriji vojnih testova koje je sprovela Severna Koreja, a koje su potvrdili i južnokorejski zvaničnici. Testirana je balistička raketa kratkog dometa Hvasong-11A sa bojevom glavom koja rasipa kasetnu municiju na površini ekvivalentnoj deset fudbalskih terena. Pored toga, testirane su i takozvane „grafitne bombe“ koje izazivaju kolaps elektroenergetske mreže, mobilni sistem protivvazdušne odbrane kratkog dometa, kao i novi raketni motor izrađen od jeftinijih materijala — što direktno ukazuje na strategiju masovne proizvodnje kao vid smislenog odgovora na tehnološku inferiornost.
Tokom testova, rakete su preletale između 250 i 700 kilometara duž istočne obale Koreje, što je Seul primoralo da hitno sazove sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost.
Un obilazi fabriku višecevnih raketnih lansera, Severna Koreja/Kcna/Reuters
Iranski eksperiment kao severnokorejski poligon
Veza između Irana i Severne Koreje u sferi raketnih tehnologija nije nova. Prema izveštaju Jevrejskog instituta za nacionalnu bezbednost Amerike, iz marta 2026, severnokorejska pomoć Iranu u razvoju balističkih raketa traje još od osamdesetih godina. Ta saradnja omogućila je Teheranu da od uvoznika postane samostalni proizvođač raketne tehnologije, zadržavajući pri tom konstrukcijsku liniju direktno vezanu za severnokorejske sisteme.
Zapadni analitičari opisuju iransku operativnu upotrebu raketnih sistema u zalivskom sukobu kao sisteme zasnovane na severnokorejskim iskustvima i dostignućima. Rakete kratkog dometa Kiam, derivati Skada, dosežu do 800 kilometara, dok varijante zasnovane na Nodong raketi — Emad i Gadr — imaju domet od 1.750 do 1.950 kilometara. Napredniji sistemi poput Horamšara-4 mogu nositi bojeve glave teške do dve tone, opremljene kasetnom municijom, što ih čini izuzetno smrtonosnim kada uspeju da probiju protivraketnu odbranu.
Upravo je taj proboj ono što Pjongjang pažljivo studira. CNN je ovog meseca, pozivajući se na izvore u američkoj obaveštajnoj zajednici, javio da je Iran sačuvao oko polovinu svojih balističkih lansirnih rampi i hiljade dronova za jednokratnu upotrebu, i pored nedelja neprekidnih vazdušnih udara. I Njujork Tajms na osnovu istih izvora dodaje da Iran bunkerska i silosna lansirna mesta vraća u funkciju već satima nakon napada. Severna Koreja to čita kao potvrdu sopstvene doktrine: preživeti prvi udar.
Puna podzemna vojna skladišta, Iran
Ista arhitektura preživljavanja
Paralele između iranskog i severnokorejskog podzemnog vojnog sistema nisu slučajne. Iran poseduje 25 poznatih baza za balističke rakete srednjeg dometa, a prema izveštaju istraživačkog centra Beyond Paralel, Severna Koreja održava 20 nedeklarisanih raketnih baza sa kojih može ispaljivati sve — od raketa kratkog dometa do interkontinentalnih balističkih projektila. Oba sistema počivaju na identičnoj trojci: mobilni lanseri, ojačani podzemni objekti i raspoređivanje u terenu koje otežava otkrivanje.
Robert Peters iz Heritiž fondacije naglašava da bi u eventualnom sukobu Severna Koreja mogla da koristi Skad i Nodong rakete za udare na ključne vojnoinfrastrukturne ciljeve — pristaništa, aerodrome i američke baze poput Osana i Kemp Hamfrisa — s ciljem da uspori pojačanje savezničkih snaga. Taktika bi bila slična iranskoj: masivne salve različitih tipova projektila kojima se preopterećuje sistema protivraketne odbrane, a zatim precizni naknadni udari.
Uz još jednu neuporedivu prednost u odnosu na Iran — neposrednu blizinu Kine sa kojom deli za SAD nedodirljivu granicu (baš kao i onu sa Rusijom), ali i ogromnu i odanu vojnu masu sa kojom joj je dostupno sve moguće putem kopna, dok je Japan „pokriven“ raketnim dometom, a uskoro i prvom severnokorejskom nuklearnom podmornicom, kao i određenim pomorskim resursima sa raketnim punjenjem u vidu fregata i krstarica koje su već realizovane ili u završnim fazama realizacije.
Ali Hamnei sa vojnim vrhom. Većina njih sa slike, postali su žrtve izraelsko-američke agresije
Lekcija iz Teherana: ni nuklearno oružje ne garantuje opstanak režima
Ubistvo iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija u prvim satima rata nad Iranom verovatno je ostavilo dubok utisak na Pjongjang. Poruka je jasna: ni posedovanje nuklearnog oružja ne štiti od „dekapitacionih udara“ — preciznih napada na vrh komandnog lanca. O tome kako je izveden munjevit napad na Hamneija i iransko rukovodstvo, saznajte sve upravo – OVDE.
Uzimajući u obzir vojnu nadmoć SAD i Južne Koreje, kao i njihove razvijene kapacitete za izviđanje i preventivnih udara, Severna Koreja svoju strategiju preživljavanja gradi na višestrukim slojevima: nuklearnom odvraćanju, zaštićenom rukovodstvu, redundantnim komandnim mrežama, mobilnim raketama, otvrdnutoj infrastrukturi i alatima za asimetričnu eskalaciju.
Cilj nije pobeđivanje u konvencionalnom smislu. Cilj je uveriti protivnika da bi svaki rat bio dug, skup i nepredvidiv — što podseća na hladnoratovske strategije u Evropi, gde ni jedna strana nije bila sigurna u brzu pobedu.
Vang Ji i Kim Džong Un, Pjongjang/Sinhua
Kina i Severna Koreja: dodatno strateško zbližavanje u trenutku regionalnog pregrupisavanja
Na ovaj geopolitički okvir naslanja se i upravo završena poseta kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jija Pjongjangu, koja se ne može posmatrati odvojeno od šire regionalne slike.
Vang Ji je izjavio da je Kina spremna da produbi praktičnu saradnju sa Severnom Korejom, sprovodeći u delo konsenzus koji su postigli predsednici Ši Đinping i Kim Džong Un. Kim je zauzvrat naglasio da produbljivanje odnosa sa Kinom odgovara zajedničkim interesima obe strane i da je to „čvrsta volja i utvrđena politika“ Pjongjanga. Izrazio je i punu podršku kineskim pozicijama po pitanju Tajvana i suvereniteta, a Kina je uzvratila rečima da „stoji čvrsto uz DNRK“.
Ovaj diplomatski ples odvija se u trenutku koji nije slučajan. Novo japansko rukovodstvo, premijerka Sanae Takaići, zagovara ubrzanu remilitarizaciju Japana eksplicitno usmerenu prema Kini, a američka vojna prisutnost u Južnoj Koreji i dalje predstavlja direktan pritisak na obe komunističke prestonice, o čemu više možete saznati upravo – OVDE. U takvim okolnostima, čvršće vezivanje Kine i Severne Koreje ima jasnu stratešku logiku: stvara drugi front koji Vašington mora da prati istovremeno dok žonglira napetostima oko Tajvana i Južnog kineskog mora.
Indo-pacifička geostrateška tabla
Posledica svega ovoga je fundamentalni pomak u načinu na koji analitičari posmatraju regionalnu bezbednost. Prema zaključcima koji se neizostavno nameću, Severna Koreja više nije izolovana promenljiva na korejskom poluostrvu — ona postaje značajna karta u mnogo široj igri. Ojačana severnokorejska raketna sila potkrepljuje logiku dvostrukih pritisaka, u kojoj Kina i Rusija mogu da koriste korejske tenzije kako bi rastezale američki vojni kapacitet u trenutku istovremenih kriza na više frontova. I ne samo to.
Umesto niza odvojenih regionalnih bezbednosnih računa, sve se jasnije ocrtava jedinstveni indo-pacifički eskalacioni prostor — u kome Južna Koreja, Japan, Tajvan i jugoistočna Azija nisu zasebni problemi, već međusobno isprepleteni frontovi jedne te iste table. Tu je svakako neizostavan faktor i Rusija, sa čijom snažnom tihookeanskom flotom Kina redovno vrši pomorske vežbe i to nekoliko puta godišnje.
Korisni linkovi
Autor teksta: Ozna Vesti
