Američki državni sekretar Marko Rubio ugostio je u utorak u Vašingtonu ambasadore Libana i Izraela na prvim direktnim mirovnim razgovorima između dve strane u poslednjih nekoliko decenija — u trenutku dok su raketni plotuni Hezbolaha padali na severnoizraelske gradove.
Pregovori u Vašingtonu: levo izraelski pregovarač, ambasador Jehijel Lajter, u sredini Marko Rubio, desno libanski pregovarač, ambasador Nade Hamade Moavad/Oliver Contreras/AFP
Istorijski susret u senci rata
Pregovori između izraelskog izaslanika Jehijela Lajtera i libanskog ambasadora Nade Hamade Moavad počeli su oko 17 časova po centralnoevropskom vremenu u prostorijama Stejt departmenta. Pored Rubija kao posrednika, razgovorima su prisustvovali i američki ambasador u Libanu Mišel Isa i Rubijev savetnik. Libanska televizija Al Džadid zabeležila je da se izaslanici dve strane nisu pozdravili rukovanjem.
Radi se o prvim pregovorima na visokom nivou između Izraela i Libana od 1993. godine.
„Razumemo da radimo nasuprot decenijama istorije i složenosti koji su nas doveli do ovog jedinstvenog trenutka“, rekao je Rubio otvarajući razgovore. „Nada je da danas možemo da ocrtamo okvir na osnovu kojeg se može izgraditi trajni mir.“
Hezbolah protiv, rakete pale za vreme pregovora
Još pre nego što su razgovori počeli, lider Hezbolaha Naim Kasem nazvao ih je „besmislenim“ i zatražio da se otkažu. Organizacija je direktne pregovore označila kao neprihvatljive, pozivajući se na načelno protivljenje takvom formatu.
Simbolika nije bila slučajna: ubrzo po otvaranju razgovora u Vašingtonu, Hezbolah je saopštio da je „istovremenim raketnim plotunima“ gađao 13 gradova na severu Izraela. Izraelska vojska unapred je upozoravala da se tokom pregovora može očekivati porast napada.
Izraelski ministar spoljnih poslova Gidon Sar izjavio je da Izrael traži „mir i normalizaciju“ odnosa s Libanom, ali je insistirao da je Hezbolah „problem“ koji mora biti rešen pre svakog sledećeg koraka.
Podrška Hezbolahu, stanovništvo Libana/Aziz Taher/Reuters
Ko je Hezbolah i da li Liban govori jednim glasom?
Da bi se razumela složenost ovih pregovora, neophodno je razjasniti ko je zapravo Hezbolah i kakav je njegov položaj u Libanu. Hezbolah — što na arapskom znači „Božija stranka“ — nastao je 1982. godine uz podršku Irana, kao reakcija na izraelsku invaziju i okupaciju juga Libana. Libanska šiitska organizacija vremenom je prerasla u jednu od najmoćnijih nedržavnih vojnih sila na svetu, naoružanu raketama dugog dometa, dronovima i desетинама hiljada boraca.
Ono što Hezbolah čini naročito kompleksnim jeste njegova dvojna priroda: on je istovremeno i oružana milicija i legalna politička stranka. Na libanskim parlamentarnim izborima redovno osvaja značajan broj mandata i učestvuje u vladi, a uživa snažnu podršku među šiitskim stanovništvom, koje čini otprilike trećinu libanskog naroda. Finansira bolnice, škole i socijalne programe u siromašnim oblastima, što mu obezbeđuje lojalnost znatnog dela stanovništva na jugu zemlje i u predgrađu Bejruta.
Hezbolahovi zvanični ciljevi uključuju otpor izraelskoj politici na Bliskom istoku, podršku palestinskom pitanju i odbranu libanskog suvereniteta — dok ga Sjedinjene Države, Evropska unija i većina zapadnih zemalja klasifikuju kao terorističku organizaciju. Iran i (nekadašnja) Sirija su njegovi glavni saveznici i sponzori.
Upravo zbog svega navedenog postavlja se legitimno pitanje: da li libanska delegacija u Vašingtonu zaista pregovara u ime čitavog Libana? Formalno — da. Ambasadorka Moavad nastupa kao predstavnica zvanične libanonske države, a i predsednik Žozef Aun, izabran početkom 2025. godine nakon dugog perioda bez šefa države, podržao je ove pregovore. Međutim, stvarnost je daleko komplikovanija.
Hezbolah, koji kontroliše delove teritorije i drži oružje nezavisno od libanske vojske, ne samo da nije deo delegacije, već je glasno pozvao na bojkot razgovora. Drugim rečima, zvanična libanska država pregovara, ali bez — i protiv volje — najmoćnije oružane sile na svojoj teritoriji, kao i bez podrške značajnog dela libanskog stanovništva. To je ujedno i ključni problem čitavog procesa.
Izraelski otisak: Bejrut/Hassan Malla/Ap
Više od 2.000 ubijenih, milion raseljenih
Liban je uvučen u regionalni rat 2. marta, kada je Hezbolah napao Izrael u znak podrške svom savezniku Iranu. Izraelski odgovor — kopnena invazija i serija vazdušnih udara — do danas je odneo živote više od 2.000 ljudi, a raseljeno više od milion libanskih građana. Ni izraelska vojska nije prošla bez značajnih žrtava, o čemu više možete saznati — OVDE.
Posebno razornim smatra se napad na Bejrut od 8. aprila, koji je međunarodna zajednica osudila kao izuzetno žestok. Uprkos pozivima na prekid vatre sa svih strana, izraelske operacije se nastavljaju.
Premijer Benjamim Netanjahu ponovio je u subotu Izraelove uslove: „Hoćemo razoružanje Hezbolaha i pravi mirovni sporazum koji će trajati generacijama.“ Ne pominje masovna ubistva libanskih civila koji su i inače stalne žrtve izraelskih upada na libansku teritoriju decenijama unazad.
Libanski predsednik Žozef Aun izrazio je nadu da će vašingtonski razgovori doneti „sporazum o prekidu vatre, s ciljem pokretanja direktnih pregovora između Libana i Izraela.“
Trampova administracija insistira na razoružanju Hezbolaha, ali istovremeno i na poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Libana — uz ispunjavanje izraelskih zahteva, što mnogi analitičari smatraju teško pomirljivim pozicijama.
Pregovarači: Mišel Isa, ambasador SAD u Libanu, ambasador Libana u SAD, Nada Hamade Moavad i izraelski ambasador u SAD, Jeheil Lajter/Jacquelyn Martin/Ap
„Uživali smo zajedno. Bio je to divan razgovor“
Po završetku dvočasovnih pregovora, izraelski ambasador Jehijel Lajter stupio je pred novinare u neobično raspoloženom tonu.
„Uživali smo zajedno. Imali smo divan razgovor koji je trajao više od dva sata“, rekao je Lajter, dodajući: „Otkrili smo danas da smo na istoj strani. Oboje smo ujedinjeni u oslobađanju Libana od okupatorske sile kojom dominira Iran, a koja se zove Hezbolah.“
Reči o „uživanju“ i „divnom razgovoru“ odjeknule su krajnje neobično, pa i cinično, nekako Trampovski, posebno u kontekstu rata koji je u Libanu za sobom ostavio hiljade mrtvih i razrušene gradove. Nije jasno da li libanska strana deli isti entuzijazam — ambasador Moavad nije dala javnu izjavu neposredno nakon razgovora.
Bivši izraelski odbrambeni zvaničnik, koji je govorio anonimno, dan pre razgovora sažeo je raspoloženje analitičara: „Potrebno je puno mašte i optimizma da bi se pomislilo kako se pitanja između Izraela i Libana mogu rešiti u Vašingtonu u utorak. Očekivanja su niska.“
Korisni linkovi
Autor teksta: Ozna Vesti
