Najnovija runda indirektnih pregovora između Irana i Sjedinjenih Američkih Država u Ženevi donela je, prema rečima iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija, „širok dogovor o setu vodećih principa“ koji bi trebalo da posluže kao osnova za izradu nacrta potencijalnog sporazuma.

Aragči je za državnu televiziju izjavio da su razgovori, održani u ambasadi Omana u Ženevi, bili „ozbiljniji i konstruktivniji“ u odnosu na prethodni krug početkom meseca. Prema njegovim rečima, tehničke konsultacije započele su još dan ranije, a delegacija Irana imala je i „produktivne razgovore“ sa generalnim direktorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaelom Grosijem.

„Uspešno smo došli do širokog dogovora o vodećim principima, na osnovu kojih ćemo nastaviti dalje i započeti rad na tekstu potencijalnog sporazuma“, rekao je šef iranske diplomatije. Dodao je da će izrada nacrta biti „zahtevnija faza“ i da predstoji detaljan rad, ali da je „put ispred nas sada jasniji“.

Iako nije određen datum narednog sastanka, dogovoreno je da obe strane u međuvremenu rade na svojim verzijama nacrta, koje će potom razmeniti, nakon čega će biti zakazan treći krug pregovora.

Ajatolah Hamnei

Poruke iz Teherana: diplomatski oprez i unutrašnja mobilizacija

Dok je zvanična diplomatija u Ženevi insistirala na tehničkom napretku i opreznom optimizmu, iz Teherana su gotovo istovremeno stizale poruke verskog vrha namenjene domaćoj javnosti. Vrhovni vođa, prema izvorima bliskim iranskim medijima, pozvao je građane da ostanu „postojani, jedinstveni i strpljivi“, naglašavajući da se zemlja nalazi u „osetljivoj fazi“ i da je „snaga naroda ključna za uspeh na međunarodnoj sceni“. Uz malo vatre na kraju: „Ratni brod je opasno oružje, ali još opasnije je oružje koje ga može potopiti“, rekao je Hamnei, dodajući da „SAD neće uspeti da unište Islamsku Republiku“.

Njegova izjava usledila je nakon što je predsednik Donald Tramp upozorio da Iran „neće želeti posledice“ ukoliko ne pristane na dogovor. Vašington je prethodno zapretio vojnom intervencijom zbog iranskog obračuna sa demonstrantima i zbog nuklearnog programa.

Ovakva dvostruka komunikacija – diplomatska suzdržanost u inostranstvu i mobilizacione poruke kod kuće – nije neuobičajena za Iran u trenucima kada pregovori ulaze u delikatnu fazu. Valja podsetiti da Teheran tradicionalno balansira između pokazivanja spremnosti na dogovor i održavanja unutrašnje kohezije, naročito kada se radi o razgovorima sa SAD.

Aragči i Al Busaidi, ministar spoljnih poslova Omana, domaćin prve runde pregovora Iran – SAD

Šta dalje?

Iako konkretan sporazum još nije na vidiku, činjenica da su se dve strane usaglasile oko „vodećih principa“ predstavlja najznačajniji pomak od obnove indirektnih pregovora 6. februara u Muskatu. Ostaje da se vidi da li će rad na nacrtima zaista otvoriti put ka trećoj rundi i eventualnom formalnom dogovoru.

Za sada, i diplomatski i verski vrh Irana šalju poruke koje se međusobno dopunjuju: oprezan optimizam prema spolja, ali i poziv na strpljenje i jedinstvo prema unutra. Na drugoj strani, sasvim određeni mediji iznose očekivanja iz „poverljivih izvora“, a po kojima je Trampovo strpljenje pri kraju i da je „napad gotovo 90% izvestan“.

UN i dalje ćute, potpuni raspad međunarodnih odnosa, a nema ni značajnijih i direktnijih reakcija vodećih sila istoka, iako se danonoćno smenjuju ruski, iranski i kineski zvaničnici u međusobnom posećivanju.

Vojna transportna avijacija SAD u punoj borbenoj gotovosti

Intenzivni susreti strateških partnera Rusije, Irana i Kine

Tako je koliko juče na teheranski aerodrom sletela i poveća „energetska“ delegacija iz Moskve, predvođena ruskim ministrom energetike Sergejem Civiliovim. Na sastanku sa ruskim ministrom energetike Sergejem Civiliovom i njegovom pratećom delegacijom u sredu u Teheranu, iranski predsednik Pezeškijan izrazio je zadovoljstvo ubrzanim bilateralnim interakcijama između Irana i Rusije, opisujući njihovu saradnju kao odličnu i rastuću.

Takođe se osvrnuo na svoje sastanke sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, rekavši da su ti sastanci rezultirali važnim i strateškim odlukama koje su osigurale ne samo zajedničke interese dve zemlje, već su otvorile i nove horizonte za odnose Teherana i Moskve.

Da li će mu to i pomoći i u kojoj meri, znaće se uskoro.

Ono što je činjenica jeste da SAD već nedeljama gomilaju trupe u regionu, o čemu više možete saznati upravo ― ovde. A kao dodatak svemu, u proteklih 24h više od 150 američkih vojnih teretnih letova preselilo je brojne sisteme naoružanja i municiju na Bliski istok. Povrh toga, još 50 borbenih aviona – F-35, F-22 i F-16 – upravo je krenulo u navedeni region.