Eksplozije u Karakasu i dramatična operacija SAD: Venecuela tvrdi da je predsednik Maduro otet i odveden u Ameriku

Serija detonacija i vanredno stanje u Karakasu

Najmanje sedam snažnih eksplozija odjeknulo je u ranim jutarnjim satima u Karakasu, dok su stanovnici prijavljivali niskoleteće avione koji su nadletali grad oko dva sata ujutru po lokalnom vremenu. Ubrzo nakon detonacija, pojedini delovi grada ostali su bez struje, a iz hangara vojne baze dizao se gust dim. Svedoci su u panici izlazili na ulice, dok su se na društvenim mrežama pojavljivali snimci i opisi detonacija.

Vlada Venecuele optužila je Sjedinjene Države za napad na civilne i vojne instalacije širom zemlje. Pristalice su pozvane da izađu na ulice i „aktiviraju planove mobilizacije“, dok je predsednik Nikolas Maduro naredio sprovođenje „svih planova nacionalne odbrane“ i proglasio stanje spoljnih poremećaja, koje mu daje proširena ovlašćenja i omogućava jačanje uloge oružanih snaga.

Pentagon ćuti, FAA zabranjuje letove

Američko Ministarstvo odbrane nije dalo zvaničan komentar. Pentagon je preusmerio novinarske zahteve za komentar Beloj kući, koja se nije odmah oglasila. Istovremeno, Federalna uprava za vazduhoplovstvo zabranila je letove iznad Venecuele i Kurasaa zbog rizika povezanih sa vojnim aktivnostima.

Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro

Operacija SAD: „Stigli smo, uradili delo, odleteli“

Prema navodima iz Vašingtona, američke oružane snage, uz učešće agencija za sprovođenje zakona i specijalnih jedinica, izvele su operaciju koja je završena zarobljavanjem i iznošenjem predsednika Nicolasa Madura iz zemlje. Američka štampa navodi da su neprijateljstva trajala manje od pola sata.

Opis operacije ukazuje na to da je akcija bila usmerena isključivo na hvatanje predsednika Venecuele. Sjedinjene Države probile su koridor za let helikoptera sa specijalnim snagama, uništavajući usput nekoliko ciljeva u zemlji, a nakon što je Maduro odveden, jedinice su odmah napustile venecuelansku teritoriju. U analitičkim krugovima operacija se opisuje kao „referentna NVO sa ograničenim ciljevima“ — precizna, kratka i usmerena na jedan jedini zadatak.

Navodi o suđenju u Njujorku i mogućoj smrtnoj kazni

U atmosferi potpune neizvesnosti pojavile su se tvrdnje da je Maduro prebačen u Sjedinjene Države, gde bi mu se moglo suditi u južnom okrugu Njujorka. Optužbe uključuju „narkoterorizam“ i upotrebu oružja protiv američkih interesa, a pojedini američki mediji podsećaju da zakon tog okruga predviđa mogućnost izricanja smrtne kazne. Takav scenario bi značio da se predsednik jedne suverene države suočava ne samo sa političkim procesom, već i sa potencijalnom pretnjom fizičkog kažnjavanja pod okriljem pravne procedure.

Tri moguća politička ishoda

Tri su moguća i najverovatnija pravca u kojima bi situacija mogla da se razvije. Prvi podrazumeva očuvanje ustavnog poretka, prema kojem bi ovlašćenja privremeno preuzela potpredsednica Delsi Rodrigez, uz obavezu da u roku od 30 dana raspiše nove predsedničke izbore – što liči na američki plan, s obzirom na krajnje ograničenu (i verovatno sa unutrašnjim snagama iz Madurove okoline unapred dogovorenu) akciju.

Drugi scenario o kojem razmišljaju na drugim polovima sveta kada je procena američkih planova u pitanju – predviđa potpuni kolaps postojećeg sistema i prenos vlasti na opozicione lidere Edmunda Gonzalesa Urutiju i Mariju Korinu Mačado, što je malo verovatno.

I treći scenario oslanja se na odlučan otpor vojske, čiji je ministar odbrane Vladimir Padrino Lopez pozvao na mobilizaciju svih snaga i poručio da će Venecuela braniti svoju nezavisnost do kraja – što je takođe malo verovatno. Da su hteli otpor, Maduro ne bi bio kao „na tacni“ (verovatno i neobevešten i ciljano dezorjentisan) isporučen malobrojnim američkim snagama u intervenciji.

Iz Moskve kasne službene reakcije – nije nemoguće da je prethodno postignut dogovor u vezi sa Madurom

Rusija je među prvim državama koje su se oglasile. Tačnije, zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev. On je  američke napade nazvao „još jednim briljantnim korakom ka Nobelovoj nagradi“, ironično dodajući da će takva akcija SAD obezbediti „garantovanu ljubav u Latinskoj Americi, gde je Monroova doktrina veoma popularna“. Medvedev je ocenio da su Sjedinjene Države sprovele brutalnu vojnu operaciju protiv nezavisne zemlje koja im ni na koji način nije pretila, upozoravajući da takvi potezi predstavljaju opasan presedan u međunarodnim odnosima.

Neizvesnost za sada ostaje: eventualne žrtve, Madurov status i reakcije sveta

Za sada nema potvrđenih informacija o žrtvama eksplozija u Karakasu. Trenutno nije poznato ni gde se nalazi predsednik Maduro, da li je bezbedan niti da li je uopšte u američkom pritvoru. Tvrdnje o njegovom zarobljavanju ostaju neproverene, a zvanične potvrde nema ni iz Karakasa ni iz Vašingtona. A sve pomalo liči na kopi-pejst sage sa panamskim liderom Norijegom, koga je zadesila slična sudbina.

Reakcije Kine i drugih velikih sila još nisu objavljene, dok Iran i Rusija, bar neko iz vrha, osuđuju američku akciju. Situacija ostaje izuzetno napeta, a naredni sati i dani mogli bi odrediti ne samo političku budućnost Venecuele, već i odnose velikih sila u regionu.

Ono što čudi jeste potpuna indolentnost i nepripremljenost venecuelanske vojske na odbranu – što ukazuje na mogući prethodni dogovor tamošnjeg vojnog vrha sa američkom stranom o „tihoj tranziciji“, ali i o početku borbe za preuzimanje vlasti – pre svega iz redova Madurovog vojnog okruženja.

Više svemu što smo najavili pre dva meseca (04.11.2025) u tekstu „Neka se spremi Venecuela„, možete pročitati – ovde.