U poslednja 24 sata rizik od vojnog sukoba na Bliskom istoku u vezi sa Iranom, naglo je porastao. Prema izveštajima medija, američki predsednik Donald Tramp navodno razmatra vojne opcije protiv Irana, uključujući ciljanje iranskih bezbednosnih snaga i lidera, dok istovremeno šalje dodatne vojne kontingente u region.

Trampovi u vodećoj vazduhoplovnoj bazi SAD, Ramštajn, Nemačka/Timothy Moore

Rastuća kriza uz vojne pretnje iz Vašingtona

Iranski zvaničnici su, pod pritiskom Vašingtona, izrekli oštre pretnje odmazdom. Istovremeno, zemlje regiona izrazile su duboku zabrinutost zbog preteće opasnosti od sukoba, dok Kina upozorava da vojna avanturistička politika može gurnuti region u nepredvidivu i katastrofalnu situaciju.

Rastuće tenzije odmah su se odrazile i na globalna tržišta zlata i nafte, gde cene beleže oštre skokove, reflektujući rastuću nervozu i neizvesnost tržišta.

Mogućnosti i opasnosti sukoba

Tramp navodno razmatra ciljanje iranskih bezbednosnih snaga i lidera s ciljem stvaranja uslova za “promenu režima”, nakon što je represija ugušila nacionalni protestni pokret kada je stradalo više hiljada ljudi. U Gazi je ubijenio više desetina hiljada ljudi, najviše dece, u pohodu u kome je izvršen genocid nad palestinskim narodom, uz punu vojnu pomoć i podršku SAD. Ubijanja Palestinaca odvijaju se i danas.

Američke trupe u okruženju Irana već broje blizu 40.000, uključujući i pet vazdušnih eskadrila, pet ratnih brodova, dva razarača i sisteme protivvazdušne odbrane. U region se  uputio i nosač aviona “Abraham Lincoln”, veći od onog koji je bio poslat u Venecuelu.

Iranski savetnik vrhovnog vođe Ali Šamhani upozorio je da bi svaka američka vojna akcija bila shvaćena kao početak rata, uz “momentan, sveobuhvatan i neviđen odgovor” Irana, uključujući ciljane udare na Izrael i saveznike agresora. Iran je takođe najavio vojne vežbe sa live vatrom u Hormuškom moreuzu.

Stručnjaci upozoravaju da, iako rizik od sukoba raste, i SAD i Iran imaju stvarna ograničenja: kako izvoditi napad, koliko daleko i koliko dugo, uz neizvesnost postizanja željenih ciljeva, što posebno važi za SAD. S druge strane, Iran nastoji izbeći sukob, ali je pod sve većim pritiskom primoran da pojača odbrambene mere proporcionalno eskalaciji američke pretnje.

Nosač aviona SAD/Britannica

Globalna zabrinutost reste, a stižu i reakcije iz regiona

Povećanje napetosti oko Irana izaziva globalnu zabrinutost. Kineski izaslanik pri UN Fu Cong apelovao je na sve strane da poštuju principe Povelje UN i izbegnu vojnu intervenciju. Ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je s liderom UAE o situaciji, dok su zvaničnici Pakistana i Indije takođe u kontaktu sa Iranom.

Regionalne države — Saudijska Arabija, Katar, Oman, Egipat i Turska — upozoravaju SAD da ne preduzimaju napade, jer bi one automatski postale meta odmazde. Saudijski prestolonaslednik Mohammed bin Salman poručio je da Rijad neće dozvoliti korišćenje svog vazdušnog prostora ili teritorije za napade na Teheran.

Cene zlata dosegle su rekordne vrednosti, prelazeći 5.500 dolara po unci, dok je Brent nafta dostigla četvoromesečni maksimum. Rizik od zatvaranja Hormuškog moreuza, kroz koji prolazi 20 miliona barela dnevno, više od četvrtine svetske nafte, izaziva dodatnu paniku na tržištima.

Trampov kabinet, Bela kuća

Koji je stvarni američki razlog za mogući napad?

Postavlja se pitanje: koji je stvarni razlog i pravo SAD da eventualno napadnu Iran? Koji “nacionalni interes” je ugrožen osim pada dolara ili gubitka pozicije dolara kao globalne rezervne valute? Ne postoji jasan pravni ili legitimni razlog za vojnu intervenciju – osim ambicija i geopolitičkih interesa koje Vašington želi da zaštiti. Ono što najviše muči Trampa i njegovu duboku državu, jeste dedolarizacija koja je uveliko na sceni, a o čemu više možete saznati upravo – ovde.

Iran, međutim, vodi intenzivne diplomatske razgovore sa ključnim regionalnim i globalnim igračima, uključujući lidere Saudijske Arabije, Pakistana, Kine, Indije, Turske, Katara i UAE, koji svi stoje na strani suprotnoj u odnosu na američku i njene pokušaje da sprovedu vojnu  eskalaciju.

Ono što u ovom trenutku svakako jeste važno, to je da pomenuti razgovori i regionalna koordinacija i više nego jasno ukazuju da bi svaki američki napad naišao na veliku i opštu diplomatsku protivakciju, a u nekim slučajevima i na vojnu, sve u zavisnosti od obima i vrste eventualnog američkog napada na Iran. Po mnogo čemu divlja politika Trampove administracije više nema podršku ne među saveznicima. Preuzimanje planetarne pravde u svoje ruke silom oružja, kao nikada do sada smestilo je SAD na sopstveno „ostrvo“, pri čemu SAD kao da nastoje porušiti baš sve mostove ka „kopnu“…