Na Volstritu se ponekad za samo nekoliko sati izgubi više novca nego što iznosi godišnji bruto domaći proizvod većine država sveta. Upravo to dogodilo se 23. jula, kada je tržišna vrednost sedam najvećih američkih tehnoloških kompanija – takozvanih "Sedam veličanstvenih" (Magnificent Seven) – pala za približno 890 milijardi dolara u jednom trgovačkom danu. To predstavlja drugi najveći jednodnevni pad njihove zajedničke tržišne vrednosti u istoriji.

Reč je o kompanijama Apple, Microsoft, Nvidia, Amazon, Alphabet (Google), Meta i Tesla, koje zajedno predstavljaju okosnicu američkog tehnološkog sektora i imaju ogroman uticaj na kretanje indeksa S&P 500 i Nasdaq.

Da li je uzrok bio rat sa Iranom?

Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku i sukob sa Iranom jesu odigrali značajnu ulogu. Rast cena nafte iznad 100 dolara po barelu usled sukoba i poremećaja u transportu energenata povećao je strah investitora od nove inflacije i mogućnosti da kamatne stope ostanu visoke duže nego što se očekivalo.

Međutim, to nije bio jedini razlog.

Najveći udar izazvali su poslovni rezultati kompanija Alphabet i Tesla. Investitori su negativno reagovali na ogromne izdatke za razvoj veštačke inteligencije, uz pitanje koje sve češće postavljaju: kada će ta ulaganja početi da donose zaradu?

Zašto skoro 900 milijardi može da nestane za jedan dan?

Na prvi pogled deluje neverovatno da neko može da izgubi skoro hiljadu milijardi dolara za nekoliko sati. Međutim, nije reč o tome da je taj novac fizički nestao.

Berza funkcioniše na osnovu procene vrednosti kompanija. Kada investitori masovno prodaju akcije, njihova cena pada, a sa njom i ukupna tržišna kapitalizacija. Dakle, radi se o promeni procenjene vrednosti kompanija, a ne o novcu koji je neko podigao sa računa.

To znači da isti mehanizam može da radi i u suprotnom smeru – deo izgubljene vrednosti može biti vraćen već narednih dana ako se poverenje investitora obnovi.

Zašto je ovo važno za ceo svet?

Sedam najvećih tehnoloških kompanija danas čini izuzetno veliki deo američkog tržišta kapitala. Kada one snažno padnu, povlače za sobom i glavne berzanske indekse, investicione fondove i penzione fondove širom sveta.

Zbog toga se njihov pad ne oseća samo u Silicijumskoj dolini. Posledice se mogu preliti na evropske i azijske berze, vrednost penzionih fondova, investicione portfelje, pa čak i na očekivanja u vezi sa globalnim ekonomskim rastom.

Da li je ovo početak većeg problema?

Analitičari su podeljeni. Jedni smatraju da tržište samo koriguje previsoka očekivanja od kompanija koje su godinama predvodile rast zahvaljujući euforiji oko veštačke inteligencije. Drugi upozoravaju da bi ovako velika zavisnost čitavog tržišta od svega nekoliko kompanija mogla predstavljati ozbiljan sistemski rizik ukoliko se trend pada nastavi.

Jedno je sigurno – događaj u kojem se za jedan dan izbriše gotovo 900 milijardi dolara tržišne vrednosti pokazuje koliko su moderna finansijska tržišta postala osetljiva na kombinaciju poslovnih rezultata, očekivanja investitora i geopolitičkih događaja. U svetu u kojem nekoliko tehnoloških giganata nosi veliki deo ukupne vrednosti američke berze, svaka njihova slabost može izazvati talas koji se oseti daleko izvan Volstrita. Ne propustite naše Korisne linkove na kraju teksta, saznajte više.