Tragedija kod Kordobe potresla javnost i pokrenula dubinsku istragu o tome kako je katastrofa bila moguća na savremenoj pruzi

Najmanje 39 osoba je poginulo, a više od 120 putnika je povređeno, od kojih se značajan broj nalazi u teškom stanju, u teškoj železničkoj nesreći koja se dogodila u nedelju uveče, 18. januara, u mestu Adamuz, u provinciji Kordoba, na jugu Španije, saopštile su španske vlasti.

Nesreća, u kojoj su učestvovala dva brza putnička voza, već se smatra jednom od najtežih železničkih tragedija u Španiji u poslednjoj deceniji. Posebnu težinu ovom događaju daje činjenica da se sudar dogodio na modernoj, nedavno renoviranoj pruzi, delu železničke mreže koja važi za jednu od tehnološki najnaprednijih u Evropi.

foto: Al Jazeera

Kako je došlo do tragedije kod Adamuza

Prema dosadašnjim informacijama iz istrage, voz koji je saobraćao iz Malage ka Madridu iznenada je iskočio iz šina, nakon čega je prešao na susednu prugu. U tom trenutku, iz suprotnog pravca nailazio je drugi brzi voz koji je saobraćao iz Madrida ka jugu zemlje, što je dovelo do direktnog sudara.

Usled snažnog udara, više vagona oba voza iskočilo je iz šina, dok su se pojedini vagoni prevrnuli ili sleteli niz nasip, ostavljajući putnike zarobljene u deformisanom metalnom sklopu. Spasilačke ekipe, vatrogasci i medicinski timovi satima su radili na izvlačenju povređenih, dok su bolnice u Kordobi, Sevilji i okolnim gradovima stavljene u stanje vanredne pripravnosti.

Među stradalima se nalaze putnici, ali i članovi železničkog osoblja, uključujući jednog mašinovođu.

foto; Sky

Kako je moguća nesreća na jednoj od najmodernijih i najsofiscitiranijih železnica u Evropi

Iako savremena železnička infrastruktura važi za izuzetno bezbednu, stručnjaci ističu da nijedan sistem nije imun na potpuni kolaps kada dođe do iskakanja voza iz šina pri velikim brzinama. U trenutku kada voz izgubi stabilnost i kontakt sa šinama, čak i najnapredniji automatski sistemi zaštite imaju ograničen domet delovanja.

Brza železnica funkcioniše kao složen mehanizam u kojem su infrastruktura, signalizacija, vozna sredstva i ljudski nadzor međusobno zavisni. Kvar na samo jednoj ključnoj komponenti – bilo da je reč o šini, podlozi pruge, osovini ili točku – može u deliću sekunde da dovede do gubitka kontrole. Upravo zbog toga se u istrazi razmatra širok spektar mogućih uzroka, uključujući tehnički kvar, problem na infrastrukturi ili signalno-bezbednosnom sistemu.

Zvaničnici su saopštili da za sada nema indikacija da je voz prekoračio dozvoljenu brzinu. Na toj deonici projektovane brzine dostižu 250 do 300 kilometara na čas, dok se pretpostavlja da su se vozovi u trenutku nesreće kretali brzinama između 200 i 250 kilometara na čas, što je u skladu sa propisima. Ipak, čak i pri tim brzinama, iskakanje iz šina ima razorne posledice zbog ogromne kinetičke energije i nekontrolisanog kretanja vagona.

Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da se nesreća dogodila na ravnoj deonici pruge, bez oštrih krivina i bez prethodno prijavljenih problema, što je ministar saobraćaja Oskar Puente opisao kao „izuzetno neobičan slučaj“.

HSR voz, foto: Baidu

Šta znamo do sada – i šta se još istražuje

Prema informacijama koje su do sada potvrđene, poznato je da je prvi voz iskočio iz šina pre samog sudara, da se nesreća dogodila na modernizovanoj pruzi i da za sada nema dokaza o prekomernoj brzini ili sabotaži. Takođe je potvrđeno da je voz prošao tehničke kontrole uoči nesreće.

Ono što se još uvek intenzivno istražuje jeste tačan uzrok iskakanja iz šina. Istražitelji ispituju stanje infrastrukture, šina i podloge, tehničku ispravnost voza, podatke iz crnih kutija, kao i funkcionisanje signalno-sigurnosnih sistema u trenutku nesreće. Nadležni su naglasili da nijedan scenario nije unapred isključen.

Tragedija čije upozorenje prevazilazi granice Španije

Ova tragedija na brzoj železnici Španije (HSR/High-Speed Rail) – prevazilazi nacionalne okvire i predstavlja ozbiljno upozorenje za čitavu Evropu. Blizu 40% svih HSR železnica u EU nalazi se u Španiji, sa više od 3.200 km, od nešto preko 8.400 km koliko poseduje čitava EU.

Ovakva železnica simbol je ne samo modernog, održivog i bezbednog transporta, već i modernog društva u celini, ali nesreća kod Kordobe istovremeno pokazuje i da visok stepen tehnologije ne znači i apsolutnu sigurnost.

Upravo zato će rezultati ove istrage imati širi značaj i mogli bi dovesti do dodatnih bezbednosnih provera i eventualnih izmena procedura širom kontinenta.

Pitanje koje ostaje nije samo šta je pošlo po zlu, već i da li postoje sistemski rizici koji do sada nisu bili u potpunosti prepoznati. Odgovori koji će uslediti biće ključni ne samo za porodice žrtava, već i za budućnost evropske železničke bezbednosti.