Major Džon "Aleks" Kliner poginuo je u martu 2026. u padu aviona-cisterne iznad Iraka, podržavajući rat koji Amerika vodi protiv Irana od kraja februara. Njegova udovica Libi Kliner prvo je saznala da njena porodica nema pravo na deo naknada koje pripadaju porodicama poginulih vojnika – jer Kongres, tehnički, rat protiv Irana nikada nije ni proglasio. Tek pošto je slučaj dospeo u javnost, Ratno vazduhoplovstvo SAD priznalo je grešku.

Pad iznad Iraka: šestoro poginulih u avionu-cisterni

Kliner je poginuo u martu, kada je njegov avion za dopunu goriva u vazduhu KC-135, tokom leta pod pozivnim znakom "Zevs 95", učestvovao u nespecifikovanom incidentu sa drugim avionom u "prijateljskom" vazdušnom prostoru zapadnog Iraka – tokom misije podrške ratu protiv Irana, koji je počeo 28. februara i nedavno prešao granicu od šest meseci trajanja. Drugi avion je sleteo bezbedno, saopštili su zvaničnici američke vojske, dok je istraga o padu, u kom je poginulo svih šestoro članova posade, počela odmah.

Ko je bio Aleks Kliner

Kliner, 33 godine, unapređen je u čin majora tek u januaru, a raspoređen je manje od nedelju dana pre pada, ispričao je za AP njegov šurak Džejms Heril. Diplomirao je na Univerzitetu Oburn i proveo osam godina u Ratnom vazduhoplovstvu, gde je bio šef standarda i evaluacije eskadrile na vazduhoplovnoj bazi u Birmingemu, Alabama. Iza sebe je ostavio troje malo dece – sedmomesečne blizance i dvogodišnjeg sina – dok se porodica, prema rečima Libi Kliner, netom preselila u novu kuću.

"Rat koji nikad nije proglašen": odbijena naknada zbog semantike

Libi Kliner je prošle subote na Instagramu objavila da njena porodica nije primila deo naknada na koje ima pravo, ne precizirajući tačno o kojim je naknadama reč. Prema standardnim pravima porodica poginulih pripadnika Ratnog vazduhoplovstva, supružnik odmah dobija jednokratnu, neoporezovanu naknadu od 100.000 dolara, zatim mesečnu doživotnu rentu za smrt povezanu sa službom, kao i doživotnu penziju kroz Plan naknade za preživele. Udovice takođe zadržavaju doživotno zdravstveno osiguranje TRICARE, pristup vojnim bazama, kao i do 365 dana stambenog dodatka i školarinu putem Fraj stipendije.

"Ratno vazduhoplovstvo mi je nedavno reklo da, pošto zvanično nismo objavili rat, moja deca i ja nemamo pravo na neke naknade", napisala je Kliner. "Dakle, ne samo da mi je muž poginuo u ratu u kom nikad nije želeo da učestvuje, već sada o naknadama koje su nam ostale odlučuje semantika i javno mnjenje", dodala je.

Obrt posle javnog pritiska: Pentagon priznaje grešku

Military.com nije mogao samostalno da potvrdi tačnost njenih navoda i obratio se Ratnom vazduhoplovstvu za dodatne informacije. Portparol je tada izjavio da su zvaničnici razgovarali sa Kliner "kako bi se uverili da ona i njena porodica primaju sve naknade na koje imaju pravo, i kako bi se svi njeni upiti u potpunosti razjasnili". Kliner je u utorak dodala da ju je posle njene prve objave kontaktirao direktor pogrebnih poslova radi revizije njenih naknada.

Ubrzo potom, Ratno vazduhoplovstvo je sprovelo brzu reviziju i priznalo da su Kliner u početku pružene netačne informacije. Zvaničnici su pojasnili da se naknade vezane za borbena dejstva zasnivaju na službi u zoni neposredne opasnosti, a ne na formalnoj parlamentarnoj objavi rata – i potvrdili da će poslednja plata njenog muža u potpunosti obuhvatiti te naknade.

Prema podacima Ministarstva odbrane, u ratu protiv Irana do sada je poginulo 18 pripadnika američke vojske, a 757 je ranjeno. Slučaj Libi Kliner pokazuje koliko lako birokratska formalnost – odsustvo zvanične "objave rata" u ustavnom smislu – može da se pretvori u prepreku i za porodicu vojnika koji je poginuo "braneći" upravo tu istu državu, 10.000 km od svoje kuće. Da nije bilo njene odluke da progovori javno, teško da bi ispravka uopšte stigla. Tako je "pravda" pokucala na njena vrata i vrata njenih mališana. A šta je sa onima u Iranu?