Odluka Vlade Crne Gore da bez održavanja formalne sednice – ukine privremenu obustavu bezviznog režima za državljane Republika Turska, uz istovremeno smanjenje dozvoljenog boravka sa 90 na 30 dana, predstavlja pokušaj balansiranja između unutrašnjih bezbednosnih izazova i obaveza koje proizlaze iz procesa evropskih integracija. Reč je o rešenju koje formalno vraća bezvizni režim, ali ga suštinski čini restriktivnijim nego ranije.

Vlada Crne Gore/Flickr

Bezvizni režim uz strožu kontrolu

Kako je saopšteno iz Vlade, odluka je doneta nakon unapređenja saradnje sa turskim vlastima, posebno u oblasti bezbednosnih i migracionih provera. Smanjenje maksimalnog boravka na 30 dana uvedeno je kao preventivna mera protiv nelegalnih migracija, uz jasno upozorenje da se vizni režim može ponovo uvesti ukoliko procene bezbednosnih službi pokažu povećan rizik.

U tom smislu, nova odluka ne znači povratak na prethodno stanje, već redefinisanje bezviznog režima u strožem i kontrolisanijem obliku.

Time Vlada šalje poruku da liberalizacija kretanja ne može biti odvojena od bezbednosnih procena i efikasne kontrole boravka stranih državljana.

Uloga bezbednosnih institucija

Vlada je u saopštenju naglasila da su Ministarstvo unutrašnjih poslova i Uprava policije sproveli sve aktivnosti predviđene zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost, posebno one koje se odnose na suzbijanje nelegalnih migracija. Ovaj segment odluke ukazuje na pokušaj institucionalnog odgovora na probleme koji su eskalirali krajem oktobra, kada su nasilni incidenti u podgoričkom naselju Zabjelo doveli do javnih nemira i privremenog ukidanja bezviznog režima.

EU usklađivanje kao ključni okvir

Odluka o Turskoj deo je šireg paketa mera usklađivanja vizne politike sa politikom Evropske unije. Vlada otvoreno poručuje da se vizni režimi prema trećim državama više ne mogu posmatrati izolovano, već isključivo u kontekstu obaveza koje proizlaze iz pristupnih pregovora.

U tom okviru najavljeno je i usklađivanje viznog režima prema Azerbejdžanu do 15. januara.

Poruka Briselu je jasna: Crna Gora je spremna da prilagođava svoju migracionu politiku evropskim standardima, čak i kada to podrazumeva nepopularne ili politički osetljive odluke.

Između unutrašnje stabilnosti i evropskog puta

Podsećanja radi, privremeno ukidanje bezviznog režima za turske državljane krajem oktobra 2025. godine usledilo je nakon ozbiljnih bezbednosnih incidenata i protesta, što je pitanje migracija i boravka stranaca snažno uvelo u fokus javnosti. Nova odluka Vlade pokazuje da se od vanrednih mera prelazi na dugoročniji, sistemski pristup. Smanjenje boravka na 30 dana može se tumačiti kao kompromisno rešenje: dovoljno restriktivno da odgovori na unutrašnje bezbednosne zahteve, ali i dovoljno fleksibilno da ne dovede u pitanje međunarodne odnose i evropski integracioni proces. U tom smislu, vizna politika Crne Gore sve manje je pitanje bilateralnih odnosa, a sve više deo šire evropske arhitekture kontrole granica i migracija.