Afrička kuga svinja ponovo je aktivna u Srbiji, a nadležni upozoravaju da više nema prostora za odlaganje, improvizaciju i nepoštovanje propisanih procedura. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić poručio je da svaki izgubljeni dan povećava rizik od širenja zaraze i donosi nove gubitke proizvođačima i državi.

Virus koji ne ugrožava ljude, ali može da uništi čitavu proizvodnju svinjskog mesa, širi se kroz više područja Srbije

Zbog pojave i širenja virusa, vanredna situacija uvedena je na teritoriji Rume, Obrenovca, dela teritorije Sremske Mitrovice i Šapca. Prema podacima Ministarstva, afrička kuga svinja trenutno je registrovana u sedam okruga i 52 naseljena mesta.

Na sastanku lokalnog kriznog štaba u Obrenovcu, ministar je istakao da sve službe moraju postupati u skladu sa postojećim planovima za upravljanje kriznim situacijama i da nema mesta za kašnjenje, prebacivanje odgovornosti ili različito tumačenje mera.

„Pravila postoje godinama. Ne uvodimo ništa novo, već se zahteva da se ono što je propisano konačno dosledno primenjuje", poručio je Glamočić, naglašavajući da je cilj da se zaraza zaustavi u samom žarištu.

Šta je afrička kuga svinja i zašto izaziva toliku zabrinutost?

Afrička kuga svinja je veoma zarazna virusna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje. Uzrokuje je virus iz porodice Asfarviridae, a bolest je prvi put opisana početkom 20. veka u Africi, odakle je dobila i naziv.

Za razliku od nekih drugih bolesti životinja, afrička kuga svinja nema vakcinu koja bi se rutinski koristila u većini zemalja, niti postoji efikasan lek kojim bi se zaražene životinje izlečile. Zbog toga se borba protiv bolesti zasniva prvenstveno na brzoj identifikaciji zaraženih područja, kontroli kretanja životinja, strogim merama biosigurnosti i uklanjanju zaraženih grla.

Bolest može da izazove velike gubitke u stočarstvu jer zaražene svinje često obolevaju u velikom broju, a smrtnost kod određenih oblika virusa može biti veoma visoka.

Kako se virus širi?

Afrička kuga svinja širi se na više načina. Virus se može preneti direktnim kontaktom između zaraženih i zdravih životinja, preko kontaminirane hrane, opreme, odeće, obuće, vozila i ljudi koji nenamerno prenesu virus sa jednog mesta na drugo.

Poseban problem predstavljaju divlje svinje, koje mogu biti prirodni rezervoar virusa i doprineti njegovom širenju na nova područja. Zbog toga se bolest ne zadržava samo na velikim farmama, već može pogoditi i mala domaćinstva koja često nemaju dovoljno razvijene sisteme zaštite.

Upravo zbog toga veterinarske službe insistiraju na merama biosigurnosti: kontroli ulaska ljudi u objekte, dezinfekciji opreme, sprečavanju kontakta domaćih i divljih svinja i obaveznom prijavljivanju svake sumnje na bolest.

Nema opasnosti za ljude, ali posledice po proizvođače mogu biti ogromne

Važno je naglasiti da afrička kuga svinja nije bolest koja se prenosi na ljude. Konzumacija svinjskog mesa ne predstavlja rizik za zdravlje ljudi u smislu zaraze ovim virusom.

Međutim, posledice za stočare i tržište mogu biti veoma ozbiljne. Pojava bolesti može dovesti do velikog uginuća životinja, obavezne eutanazije zaraženih i ugroženih grla, ograničenja prometa i ekonomskih gubitaka za proizvođače.

Zbog toga se afrička kuga svinja smatra jednom od najopasnijih bolesti domaćih i divljih svinja u svetu, ne zato što ugrožava ljude, već zato što može naneti ogromnu štetu poljoprivredi i ruralnoj ekonomiji.

Brza reakcija ključna za zaustavljanje epidemije

Glamočić je posebno upozorio na opasnost od nepropisnog uklanjanja uginulih životinja, jer takva praksa može dodatno proširiti virus i ugroziti životnu sredinu.

Nadležni su naložili da sva zaražena i ugrožena područja budu jasno obeležena, da se sprovedu propisane mere i da se bez odlaganja uklone uočeni propusti na terenu.

U akciju su uključeni Ministarstvo poljoprivrede, veterinarske službe, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Vojska Srbije, lokalne samouprave i komunalne službe, kako bi se obezbedili ljudi, oprema i logistika za sprovođenje mera.

Najvažniji saveznik je odgovorno ponašanje proizvođača

Iskustva zemalja koje su se suočavale sa afričkom kugom svinja pokazuju da brzina reakcije i disciplina u sprovođenju mera imaju presudan značaj. Jedno neprijavljeno žarište ili nepropisno uklonjen leš životinje mogu postati izvor novog talasa zaraze.

Poruka nadležnih je da država ima stručnjake, veterinarski sistem i kapacitete za borbu protiv bolesti, ali i da uspeh zavisi od toga da li će svi učesnici — od institucija do pojedinačnih domaćinstava — poštovati propisane mere. Kod afričke kuge svinja vreme je najvažniji faktor. Što se virus ranije otkrije i izoluje, veća je šansa da posledice ostanu ograničene.