Poseta rektora Univerzitet u Beogradu Vladan Đokić Briselu i njegov sastanak sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos otvorili su pitanje koje prevazilazi okvire akademske saradnje. Iako na prvi pogled deluje kao standardna međunarodna aktivnost univerziteta, ovaj susret dolazi u trenutku kada Evropska unija menja način na koji posmatra zemlje kandidate, uključujući Srbiju.

Odredi dela policijskih snaga u neposrednoj blizini Rektorata BU/foto: Naš portal

Promena uloge univerziteta u evropskoj politici prema Srbiji

Za razliku od ranijih godina, kada su kontakti univerziteta sa Briselom bili gotovo isključivo vezani za obrazovne programe, mobilnost studenata i naučne projekte, današnji razgovori sve češće obuhvataju širi društveni kontekst. Upravo u tome leži ključ razumevanja ove posete.

Raniji rektori u Briselu: Akademija bez politike

Prethodni rektori Univerziteta u Beogradu, poput Branka Kovačevića i Vladimira Bumbaširevića, takođe su učestvovali u evropskim forumima i često boravili u Briselu. Njihove aktivnosti bile su vezane za reforme visokog obrazovanja kroz Bolonjski proces, kao i saradnju u okviru programa Erasmus+ i mreža poput European University Association.

Ti odlasci nisu bili politički sporni jer su se jasno nalazili u domenu akademske razmene i institucionalnog razvoja. Čak i u periodu rektora Ivanke Popović, kada su univerziteti u Srbiji pokazivali veću društvenu angažovanost, komunikacija sa EU ostajala je pretežno akademska i posredna. Ukoliko je i bilo kontakata sa profesionalnim političarima u Briselu, oni su bili neformalni. Međutim, ulazak dela policijskih jedinica u Rektorat, ali i njihovo olakšano upućivanje u neposrednu blizinu nekih fakulteta BU ili mesta okupljanja studenata, menjaju sliku stvarnosti u kojoj se nalazi sadašnje srpsko društvo. I to jednostavno ne može ostati nezapaženo.

Nova faza: Univerziteti kao ogledalo društva

Današnja situacija jeste drugačija. Evropska unija sve više univerzitete posmatra kao indikator stanja demokratije, institucionalnih sloboda i društvenih tenzija u državama kandidatima. U tom okviru, razgovori sa rektorima više nisu samo tehnički ili obrazovni, već ulaze u zonu procene šireg društvenog ambijenta. Studenti Srbije sve su pre nego teroristi ili separatisti sa Kosmeta. Otuda i maksimalna pažnja javnosti na poslednja kretanja u društvu i način i opravdanje za upotrebu jednog dela aparata sile u sadašnjem trenutku.

Tako i ovaj pristup EU deo je šire politike uslovljavanja u procesu pristupanja Evropskoj uniji, ukoliko smo još uvek u njemu i ukoliko uopšte  i postoji mandat naroda za učestvovanje u istom. Fokus više nije samo na zakonima i formalnim reformama, već i na njihovoj primeni u praksi. Posebna pažnja posvećuje se oblastima kao što su vladavina prava i nivo stvarnih sloboda u društvu.

Nemile scene ispred Rektorata dok je policija i u zgradi/foto: Naš portal

Zašto su univerziteti važni Briselu

Univerziteti imaju specifičnu poziciju jer okupljaju mlade ljude, intelektualnu elitu i predstavljaju prostor gde se najbrže reflektuju društvene promene. Kada se na univerzitetima pojave tenzije, pritisci ili konflikti, to se u evropskim institucijama tumači kao signal šireg problema. Istovremeno, to su i buduće generacije koje dolaze i sa kojima treba računati, dok su sadašnje vladajuće elite uveliko u 6, 7. ili možda i 8. životnoj deceniji, a to je vreme kada im dani postaju sati, a sati minuti.

U tom kontekstu, teme poput odnosa države prema studentima, pritisaka na akademsku zajednicu ili reakcija institucija na društvene proteste postaju relevantne i za evropske zvaničnike. Izveštaji i razgovori koje EU vodi sa predstavnicima univerziteta koriste se kao dopunski izvor informacija u proceni stanja u zemlji.

Osetljiv politički trenutak

Poseta Đokića Briselu dolazi u trenutku pojačanih društvenih tenzija u Srbiji, uključujući incidente koji se odnose na studente i mlade. U javnosti su snažno prisutne optužbe o pritiscima, privođenjima i upotrebi sile nad mladima i studentima, što dodatno pojačava interesovanje evropskih institucija za stanje na terenu.

Upravo zato ovaj sastanak dobija i političku dimenziju, iako formalno ostaje u okviru institucionalne komunikacije. Za jedne, to je legitiman dijalog o važnim društvenim pitanjima, dok oni režimu lojalni u tome vide prelaženje granice između akademske i političke sfere.

Šta ovakvi sastanci znače u praksi: Između akademije i politike

Informacije koje Evropska unija dobija kroz ovakve kontakte ne ostaju bez posledica. One se ugrađuju u izveštaje Evropske komisije, utiču na tempo pregovora i mogu imati indirektan uticaj na finansijske programe i podršku koju Srbija dobija iz evropskih fondova.

Drugim rečima, univerziteti su postali deo šireg mehanizma procene jednog društva, a njihovi predstavnici sagovornici koji imaju danas neuporedivo veću težinu nego ranije.

Poseta rektora Đokića Briselu nije presedan u smislu međunarodne saradnje univerziteta, ali jeste pokazatelj promene uloge koju univerziteti danas imaju u odnosima Srbije i Evropske unije.

Dok su raniji odlasci bili fokusirani na obrazovanje i nauku, današnji susreti sve češće uključuju i pitanja društva, institucija i političkog okruženja. Njih najčešće inicira EU. Uostalom, čitavi timovi iz EU su određeni da prate procese koji se odnose na Srbiju.

U tom prostoru između akademije i politike nalazi se i ključ razumevanja ovog događaja.

Univerziteti više nisu samo obrazovne institucije, već su i nezaobilazan i važan signal sistema koji pokazuje u kom se pravcu društvo kreće.

Korisni linkovi

• Dan nakon ulaska policije u Rektorat: Studenti tvrde da se tragedija koristi za pritisak na akademsku zajednicu – ministar tvrdi suprotno
• Incident ispred SNP-a: Studenti svedoče o napadima tokom obeležavanja jubileja Matice srpske
• Poruke evroparlamentaraca srpskim studentima: politički savet ili mešanje u unutrašnje stvari Srbije
• „Godina prođe, dan nikad“ – studenti i godišnjica stradanja ispod novosadske nadstrešnice
• Dan studenata: 4. april, 90 godina posle – da li se i šta promenilo?