Nekoliko dana nakon što smo pisali o talasu hapšenja vodećih ruskih naučnika, iz Rusije stižu novi uznemirujući signali: u pritvor su odvedeni direktori dva strateški važna odbrambena preduzeća. Jedan je bio zadužen za serijsku proizvodnju interkontinentalnih balističkih raketa „Sarmat", drugi je Putinu lično obećao 300.000 dronova godišnje. Oba slučaja otkrivaju duboke pukotine u ruskom vojnoindustrijskom kompleksu.

„Sarmat" bez direktora – i bez jasnog roka

Aleksandar Gavrilov, generalni direktor Krasnojarskog mašinograđevnog zavoda (Krasmash), uhapšen je tiho, krajem aprila, bez ikakvog medijskog praćenja. Javnost je za hapšenje saznala tek u maju – što samo po sebi govori o osetljivosti slučaja.

Krasmash nije bilo koje preduzeće. To je fabrika kojoj je poverena serijska proizvodnja interkontinentalne balističke rakete RS-28 „Sarmat" – naslednika sovjetskog strateškog kompleksa R-36M „Vojvoda", koji je NATO kodovao kao „Satan". Reč je o raketi težoj od 200 tona, sa kratkom aktivnom putanjom koja otežava presretanje, sposobnoj da napada ciljeve i preko Severnog i preko Južnog pola, i opremljenoj hipersoničnim bojevim glavama.

Razvoj „Sarmata" trajao je od 2011. godine, a u pitanju je bio jedan od najprestižnijih projekata ruske odbrambene industrije. Vladimir Putin je u obraćanju Federalnoj skupštini 2018. godine najavio „Sarmat" kao oružje pred kojim nijedan sistem protivvazdušne odbrane, ni sadašnji ni budući, ne bi imao šanse.

Rok za rok, obećanje za obećanjem

Međutim, dinamika isporuke „Sarmata" bila je sve samo ne impresivna.

Putin je 2022. obećao postavljanje raketa na borbenu dužnost do kraja te godine. Ministar odbrane Šojgu izjavio je 2021. da postoji „puno uverenje" da će Krasmash ispuniti zadatke. Direktor Roskosmosa Jurij Borisov saopštio je u septembru 2023. da je kompleks već na borbenom dežurstvu. Putin je potom u februaru 2024. ponovio da su rakete isporučene vojsci.

A onda je, u novembru 2025, predsednik opet najavio – kao da se ništa od prethodnog nije ni dogodilo – da će „Sarmat" na borbenu dužnost stupiti tek 2026. godine.

Šta se desilo između svih tih izjava? U septembru 2024. strani mediji su, uz komercijalne satelitske snimke poligona u Pljesetsku, preneli da je jedna od raketa eksplodirala u lansirnoj jami tokom testiranja, ostavljajući veliki krater. Prema pretpostavkama, do havarije je moglo doći tokom punjenja raketnim gorivom.

I sada – generalni direktor Krasmasha je u pritvoru.

Mito, pronevera ili nešto treće?

Zvanična optužba menjala se već u hodu: isprva se govorilo o mitu od tri miliona rubalja, a sada istražitelji govore o proneveri od desetine miliona. Politikolog Aleksej Aksutenko veruje da slučaj najverovatnije i nije vezan za korupciju u klasičnom smislu, već za izvršenje odbrambenih naloga.

„Ako je reč o odbrambenoj narudžbini, slučaj će biti visokoprofilisan. Broj optuženih može biti veliki – prema mojim informacijama, već ih ima 12. Postoje mnoga pitanja o tome kakva je to pronevera i kakvu štetu je nanela odbrambenim sposobnostima zemlje."

Politički aspekt hapšenja nije zanemarljiv. Gavrilov je u martu bio reizabran za predsednika regionalnog ogranka Saveza mašinograditelja Rusije i podneo dokumenta za učešće na predizbornim prajmerizima „Jedinstvene Rusije" pred izbore za Zakonodavnu skupštinu – i to uz preporuku regionalnog guvernera. Hapšenje je usledilo bez prethodnih signala bezbednosnim strukturama, što politikolog tumači ili kao nagli preokret u istrazi ili kao namerno zaobilaženje regionalnih vlasti.

„Ovo pokazuje određene komunikacione propuste između guvernera i bezbednosnih službi. Šteta po reputaciju Jedinstvene Rusije već je učinjena."

Dronovi za Putina – i onda pritvor

Gotovo istovremeno, ruske agencije prenele su i hapšenje Jurija Kozarenka, bivšeg generalnog direktora kompanije „Transport budućnosti".

Kozarenko je u januaru 2025. imao privilegovan susret sa Vladimirom Putinom, na kome mu je lično izvestio o kapacitetima kompanije i najavio sposobnost serijske proizvodnje do 300.000 dronova godišnje – uključujući i čuvene „Geranije", iranske Šahede koje Rusija koristi za napade na Ukrajinu.

Njegova kompanija dobila je državnu subvenciju od 4,5 milijardi rubalja za organizovanje serijske proizvodnje 750 bespilotnih letelica sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Međutim, istraga je utvrdila da je 80 odsto ugovorenih poslova obavio podizvođač – i to godinu dana nakon roka za isporuku. Kozarenko se tereti da je deo državnog novca usmeren ka „prijateljskim" firmama koje realno nisu obavljale nikakve ugovorene usluge.

Ukupan iznos koji se pominje u istrazi je oko 70 miliona rubalja. Kozarenko se nalazi u pritvoru i ne priznaje krivicu.

Obrazac koji se ponavlja

Uzeto zajedno, ova dva slučaja – plus talas hapšenja naučnika o kojima smo pisali pre nekoliko dana, o čemu sve možete saznati OVDE – sugerišu sistematski problem u ruskom vojnoindustrijskom kompleksu, a ne izolovane koruptivne epizode.

Zajednički imenitelj: radi se o ljudima koji su javno preuzimali obaveze pred predsednikom ili vladajućom strukturom, koji su bili politički aktivni i vidljivi, a koji su potom uhapšeni pod optužbama koje su se menjale u toku istrage – što ukazuje na to da formalni pravni osnov nije uvek bio spreman u trenutku hapšenja.

Pitanja koja ostaju otvorena su ozbiljna. Da li su „Sarmati" zaista operativni ili su sve zvanične izjave bile blef? Ko snosi odgovornost za neispunjene rokove koji su trajali godinama? I koliko je ruska odbrambena industrija zaista sposobna da isporuči ono što obećava – naročito u uslovima rata koji je već ušao u petu godinu?

Odgovori na ta pitanja verovatno nikada neće biti javni. Ali hapšenja sama po sebi šalju poruku – i unutar Rusije, ali i prema ostatku sveta. Jer, nešto se događa kada FSB ima pune ruke posla.