U noći između 21. i 22. maja dronovi Kijeva sistematski su, u tri talasa, napadali učenički dom u Starobeljsku — i ubili 21 dete. Ta odluka generala Sirskog i predsednika Zelenskog promenila je sve. Putin je skinuo rukavice.

Povod: ratni zločin koji nije mogao ostati bez odgovora

Šesnaest dronova, tri talasa, jedna tačka udara. Istraga Istražnog komiteta Rusije nije ostavila prostora za sumnju — napad na petospratni učenički dom u Starobeljsku bio je nameran. Od 86 učenika koji su te noći spavali u zgradi, 21 nije preživelo, a 58 je ranjeno. Putin je odmah naredio Ministarstvu odbrane da pripremi predloge za odgovor. „U ovakvim situacijama ne možemo se ograničiti na izjave Ministarstva spoljnih poslova", poručio je javno.

Kijev je u danima koji su usledili nastavio masovne dronovske udare po ruskim rafinerijama, ugrožavajući snabdevanje i izvoz. Prozor za eskalaciju bio je otvoren — i Moskva ga je iskoristila.

Noć na 24. maj: hipersonične rakete nad Kijevom

Zelenski je uveče 23. maja javno upozorio građane da obaveštajne službe, uz pomoć zapadnih partnera, registruju pripreme za kombinovani udar — uključujući hipersonične projektile tipa „Orešnik". Upozorenje se ostvarilo u roku od nekoliko sati.

U 00:32 potvrđen je uzlet lovca-presretača MiG-31K s aerodroma Savalajka u Nižegorodskoj oblasti. Minut kasnije — lansiranje rakete „Kinžal" u pravcu Kijeva. Nad celom Ukrajinom oglasila se vazdušna uzbuna. Detonacije su odjekivale kijevskim ulicama tokom cele noći, a kratki snimci na društvenim mrežama ukazivali su i na upotrebu projektila sličnog „Orešniku".

2. jun: 73 rakete, 656 dronova — najveći udar od početka rata

U noći između 1. i 2. juna Rusija je izvela napad kakav Kijev od početka sukoba još nije video. Ministarstvo odbrane RF saopštilo je da su ciljevi bili objekti odbrambeno-industrijskog kompleksa u Kijevu, Zaporožju, Harkovu i Dnjepropetrovsku, vojni aerodromi, te infrastruktura goriva i transporta. Korišćeno je visokoprecizno oružje dugog dometa — vazdušno, kopneno i morsko baziranje, uključujući hipersonične aerobalističke rakete i dronove.

Zelenski je potvrdio: 73 rakete i 656 dronova. Ukrajinske vazduhoplovne snage navodno su oborile 602 drona i 40 raketa. U Kijevu je poginulo šest osoba, ranjeno najmanje 66. U Dnjepru je srušena stambena zgrada — 12 poginulih, uključujući dvoje dece. U Odesi je pogođeno porodilište, prema tamošnjim vlastima sve je prošlo bez žrtava. Više od 100.000 kijevskih domaćinstava ostalo je bez struje. Ujutru, oko 7:20, novi talasi — monitoring-kanali zabeležili su prilaz hipersoničnih krstarećih raketa „Cirkon".

Ukrajinski vojni Telegram-kanal „Nikolajevski Vanek" nije birao reči: „Šta možemo reći? Odbranili smo se loše, kao i prošli put. Napadnuti su praktično isti objekti, samo većim brojem raketa koje zasad nemamo čime obaramo." Rusija je, dodali su, iskoristila prozor mogućnosti koji su — između ostalog — otvorili sami zapadni partneri Kijeva. „Sada sedimo i čekamo da ti isti partneri dođu k sebi."

Zelenski apeluje, Zapad okleva

Zelenski je napad iskoristio za novi apel Vašingtonu i Briselu. Prošle nedelje pisao je predsedniku Trampu i Kongresu tražeći rakete za sisteme Patriot. „Evropi je potrebna sopstvena protivvazdušna odbrana da bi se ovaj rat konačno mogao okončati. I apsolutno neophodna je američka pomoć u isporuci raketa za Patriot sisteme", napisao je na društvenim mrežama.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiga ocenio je da napad govori o ruskom očaju. „Putin je ratni zločinac i gubitnik koji nema karata osim terora. Moskva gubi na bojnom polju — nijedan broj raketa to ne može promeniti", rekao je. Međutim, profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške Glen Dizen, ima drugačiji stav: Rusija je pribegla eskalaciji da „ponovo uspostavi odvraćanje", nakon učestalih napada ukrajinskih dronova na rusku kritičnu infrastrukturu, kao i evropskih najava o masovnoj zajedničkoj proizvodnji oružja za udare duboko u Rusiju.

Bivša portparolka ukrajinskog predsednika, Julija Mendel, bila je još direktnija: „Ovaj užas će se ponavljati dok se ne dogodi nešto zaista nezamislivo. A sve više porodica tiho pakuje stvari i planira bekstvo iz Kijeva."

Nova faza — ali bez mobilizacije nema kraja

Rusija jasno menja karakter onoga što naziva „specijalnom vojnom operacijom". Udari su masovniji, ciljevi raznovrsniji, a Kijev — koji je dugo bio relativno poštedjen — sada je u centru pažnje. Moskva želi da skrati rat, pritiscima iznutra i spolja istovremeno: da slomi volju nacije, da podstakne želju Ukrajinaca za pregovorima kada već tako ne razmišljaju centri moći na zapadu Evrope, ali da tako obezbedi i dominatnu pregovaračku poziciju.

Ali raketama se rat ne može završiti. Rusija nesumnjivo ima kapacitet da Ukrajinu iscrpljuje — no bez značajne dodatne mobilizacije i značajnije upotrebe kopnenih snaga, front se neće pomerati niti dovoljno brzo, niti dovoljno snažno, pa da donese odlučujući ishod. Eskalacija iz vazduha može menjati psihologiju rata. Njegov ishod — ne.