Mnogi mediji i u Srbiji i u svetu, gotovo senzacionalistički su preneli vesti sa „klikbejt" naslovima o svojevrsnom armagedonu Starmerovih laburista. Potpuno bez osnova. Bez obzira na povremene skokove određenih vaninstitucionalnih projekata, tradicionalna Engleska je duboko ukorenjena dvopartijska autokratija. Slično SAD-u.

Značaj lokalnih izbora je u svojevrsnom lakmus papiru koji služi da se usmerava kormilo tradicionalnih partija u programskom i personalnom smislu, ali bez značajnijeg gubitka moći i kontrole tamošnje duboke države.

Da neko moćan, najčešće spoljni subjekt, želi da napravi treću partiju, treću snagu sa bilo kakvom opcijom preuzimanja vlasti — on bi to i učinio. Ipak, to za sada nije slučaj. Pojava Reform UK partije i njen skok sa 0 na 585 lokalnih odbornika (od 5.066), pre je rezultat nezadovoljstva postojećim politikama i svojevrsno kažnjavanje tradicionalnih aktera — nego što je promena kursa engleske nacije. I u Srbiji smo imali zvezde u usponu koje su postale padalice, poput DJB i mnogih drugih.

Dan nakon tamošnjih lokalnih izbora mapa jeste šarenija za jednu boju, za Reform UK. Od ukupno 136 opština i okruga, odnosno „veća", kako se nazivaju u Engleskoj, sa ukupno 5.066 odborničkih mesta — sastavljeni od četiri dosad zastupljenih stranaka u lokalnim parlamentima, dobile su i kolege iz pete. Iz Reform. Proboj su zabeležile i druge dve stranke, ne samo Reform — Liberalne demokrate i Zeleni. Zapravo, kažnjeni su svi oni koji vode britanski brod već toliko dugo...

Raspored mandata — pre i posle izbora 7. maja 2026.

U samoj Velikoj Britaniji, opet po tradiciji, unutrašnji krugovi — i među laburistima i među konzervativcima — već su započeli razmišljanja o promeni svojih lidera kao najodgovornijih za pad u podršci. Ništa novo. Više se i ne broji koja je stranka izmenjala koliko svojih premijera, a neki su obarali rekord u jednocifrenom broju nedelja na premijerskoj poziciji. Na Zapadu ništa novo, kako bi to mnogi rekli...