Poslednjih godina, pod vođstvom Kim Džong Una, građani Severne Koreje počeli su da doživljavaju pravu "eksploziju zabave" — u zemlji se otvaraju novi tržni centri, letovališta i prodavnice, a vlasti su počele aktivno da podstiču potrošnju. O tome piše agencija Rojters, pozivajući se na analitičare, kao i na skorašnje posetioce Severne Koreje, ali i ljude koji su odatle pobegli.

Masažni aparati, trake za trčanje i tobogani iz Kine

Kineski carinski podaci govore sami za sebe: tokom poslednje decenije uvoz masažne opreme u Severnu Koreju porastao je 40 puta, isporuke traka za trčanje uvećane su za preko 600 odsto, a uz njih stižu i klaviri, pa čak i autići za autodrome. Prema podacima Rojtersa, samo između januara 2025. i jula 2026. Severna Koreja je iz Kine uvezla preko tri tone autića za autodrome, u vrednosti od preko 20.000 dolara — uz njih stižu i vrtuljci, tobogani i rolerkosteri za zabavne parkove.

Potrošački bum obuhvata luksuzne tržne centre, plažna letovališta i skijaške destinacije koje niču širom zemlje, pokazuje analiza trgovinske statistike i državnih medija koju je sproveo Rojters, zasnovana i na razgovorima sa pet skorašnjih posetilaca i dvoje prebeglih. U Pjongjangu, stanovnici sada piju kapućino i razgledaju kućne aparate u tržnom centru "Rangnang Aeguk Kumgang", otvorenom prošle godine, dok žeđ mogu da ugase u restoranu-pivnici "Hvasong Tedongang", otvorenom pre dve godine.

Kontrola kroz potrošnju, ne samo zabava

Analitičari naglašavaju da stvar nije samo u pristupu "malim radostima". Usmeravajući ličnu potrošnju kroz mreže u državnom vlasništvu, severnokorejski lider istovremeno pojačava kontrolu nad trgovinom, potiskuje neformalna tržišta i otvara nove izvore prihoda i rasta za zemlju. Severnokorejci sada sve više plaćaju preko mobilnih aplikacija sličnih kineskom Alipay-u, a još 2023. Pjongjang je usvojio zakon koji obavezuje sve banke i prodavnice da prihvataju elektronsko plaćanje — što analitičarima omogućava i dodatni uvid u privatnu potrošnju građana.

U hotelu "Rjugjong Golden Plaza" u Pjongjangu izloženi su luksuzni satovi Rolex, Omega i Herbelin, a radi i prodavnica elektronike pod brendom Huawei — iako su Rolex i Huawei odbili da komentarišu, a Omega i Herbelin naveli da nemaju zvanične distributere u Severnoj Koreji.

Rast uprkos sankcijama — uloga Rusije i Kine

Kako navodi Rojters, potrošnja u Severnoj Koreji raste uprkos strogim sankcijama Ujedinjenih nacija. Ekonomija zemlje porasla je 3,5 odsto u 2025. godini — treću godinu zaredom iznad 3 odsto, saopštila je Centralna banka Južne Koreje. Profesor Bečkog univerziteta Rudiger Frank ukazuje da srednja klasa u Severnoj Koreji, koja broji oko osam miliona ljudi, ima ušteđevinu, ali nema gde da je potroši.

"Srednja klasa [u Severnoj Koreji] broji oko osam miliona ljudi sa ušteđevinom, a nemaju gde da je potroše", izjavio je profesor Frank, dodajući da potrošnja smanjuje nezadovoljstvo i podstiče rast ekonomije kroz domaću tražnju.

Deo ovog rasta, prema ranijim analizama Fajnenšel tajmsa i Vol strit žurnala, povezuje se i sa produbljivanjem saradnje sa Rusijom. Podrška Moskve i Pekinga omogućava Pjongjangu da uveća uvoz energije i materijala i delimično zaobiđe sankcije, dok elita, prema pisanju Vol strit žurnala, i pored sankcija postaje sve bogatija. U Pjongjangu su poslednjih godina nikli novi stambeni kvartovi, prodavnice i zabavni objekti — u robnim kućama se prodaju i luksuzni satovi i kozmetika Chanel, a u jednom od tržnih centara radi i neformalna prodavnica IKEA.

Rasta i broj poseta letovalištima

Pominjanja turizma i slobodnog vremena u državnim severnokorejskim medijima učestala su od 2022. godine, pokazala je analiza Rojtersa koja je obuhvatila preko 1.200 članaka. Otvoreno je letovalište "Vonsan-Kalma" i pet hotela u Samdžijenu, a grade se skijaški centar, akvapark i konjički klub. "Jedan lokalni kontakt mi je čak rekao da je, kada je tamo doveo porodicu, nekoliko članova moralo da deli dvokrevetnu sobu, jer je sve ostalo već bilo rezervisano", ispričao je suosnivač turističke agencije Young Pioneer Tours Rovan Bird. Letovalište "Vonsan-Kalma" primilo je preko 300.000 domaćih posetilaca u drugoj polovini 2025. godine, precizira agencija.

Ne uživaju svi podjednako

Nakon gladi devedesetih godina prošlog veka, tržišta u Severnoj Koreji su "procvetala", a vlasti nisu uspele da ih zatvore zbog nedostatka sopstvene distributivne infrastrukture, kaže istraživač Čong Čang Hjon iz Instituta za istraživanje svetske ekonomije u Seulu. Sada je, po njegovim rečima, opklada Kim Džong Una na izgradnju državne trgovine sposobne da potisne privatna tržišta.

Ipak, koristi od potrošačkog buma nemaju baš svi, kao i u drugim zemljama. Jang Il Čol, koji je pre bekstva u Južnu Koreju prošle godine radio kao vozač u Pjongjangu, izjavio je da ljudi poput njega imaju vrlo mali pristup novim restoranima i objektima za zabavu — dok su mobilni telefoni postali svakodnevica u prestonici, mnogi Severnokorejci i dalje ne veruju državi i radije plaćaju gotovinom.

Kako je profesor Frank sažeo za Rojters posmatrano jasnom prozapadnom prizmom, Kimova kampanja podsticanja domaće potrošnje za sada izgleda da daje rezultate — potrošnja, kaže on, definitivno kupuje vreme, ali ne kupuje i trajnu lojalnost.