Dok je 50 vojnih tankera upravo raspoređeno po izraelskim aerodromima u logističkoj pripremi za novi napad na Islamsku Republiku, čovek koji je svoju drugu pobedu izgradio na obećanju da će zaustaviti sve besmislene sukobe diljem sveta, a rat u Ukrajini za samo 24 h — danas izigrava Džingis Kana savremenog doba. Napada tuđe teritorije, pljačka tuđa nacionalna bogatstva — ali se obračunava i sa neistomišljenicima u sopstvenim redovima.

Nakon šesnaest meseci u drugom mandatu, Donald Tramp izgleda kao čovek koji je istovremeno na ratnoj nozi sa pola sveta, ali i sa — sopstvenom strankom. Dok američki brodovi drže blokadu Ormuskog moreuza i muče svetsku ekonomiju i dok nosač aviona kruži Karibima i oko Kube, a Grenland ostaje neskrivena ambicija u svim izjavama iz Bele kuće, u Vašingtonu se odvija jedan relativno tiši, ali jednako beskompromisni pohod: Tramp vrši sistematsku eliminaciju svakog republikanskog funkcionera koji mu nije iskazao apsolutnu ličnu odanost.

Pitanje koje sve više zaokuplja analitičare nije samo da li će Republikanci zadržati kontrolu nad Kongresom nakon novembarskih izbora — već i šta sve pobrojano govori o lideru vodeće svetske sile koji 14. juna ulazi u devetu deceniju, a čija opsesija ličnom lojalnošću, čini se, raste, ne iz dana u dan, već iz sata u sat — dok su mu ankete zakucale nikada nižu podršku na samo 35%.

Od Venecuele do Irana: ratni raspored koji niko sanjao nije

Sve je počelo tiho, ali brzo. Početkom januara 2026, SAD su izvele munjevitu vojnu operaciju u Venecueli kojom je srušena vlada Nikolasa Madura. Naravno, operacija je brižljivo planirana i nesumnjivo koordinirana sa vojnim vrhom Venecuele. Radari su „oslepeli", raketne baterije isključene. Bučni i spori američki helikopteri leteli su nad Karakasom kao na kakvoj vojnoj paradi. Svi funkcioneri Venecuele, osim Madura — ostali su na svojim mestima.

Odmah posle toga, Kuba, čiji je Maduro bio glavni dobavljač nafte, ostala je bez goriva gotovo preko noći — bolnice rade sa smanjenim kapacitetom, nestašica struje paralisala je svakodnevni život, UN su više puta upozoravale na humanitarnu katastrofu, ali na poznati način, bez energije, bez stvarne volje, bez „municije". Kao da su i UN ostale bez goriva.

Zatim je 28. februara usledila operacija „Epski bes" — zajednički američki i izraelski napad na Iran. Od 13. aprila, SAD su uvele pomorsku blokadu moreuza, efektivno zaključavajući Ormuski moreuz kroz koji prolazi 20 odsto svetske nafte. Cene energenata su skočile, inflacija pritiska čak i američku srednju klasu, a u Omanskom zalivu američki avioni su samo prošle sedmice onesposobili dva iranska tankera, a jedan opljačkali — slično višestrukom pljačkanju tankera u Karipskom moru.

Tako se novi Trampov rat koji je trebalo biti „gotov brzo" odužio — uz rušenje više desetina skupih bespilotnih letelica, kao i nekoliko borbenih aviona, ali i sa prilično polupanim američkim bazama u Zalivu.

Paralelno, Tramp nije zaboravio ni Grenland. Ambicije prema danskoj autonomnoj teritoriji nisu nestale s naslovnih strana — samo su privremeno potisnute operativnijom agendom na jugu i istoku planete. Sever je trenutno na stendbaju.

Ali nije — Kuba. Na skupu u Palm Biču 1. maja, Tramp je uz aplauz izjavio:

„Kuba ima problem. Završiću prvo jedan posao. Na povratku iz Irana, imaćemo jedan od naših velikih nosača aviona — Abraham Linkoln, možda najveći na svetu — da uđe i stane otprilike sto jardi od obale. I oni će reći: 'Hvala lepo, predajemo se.'"

To nisu bile prazne reči. Nosač aviona USS Nimic već je u Karipskom moru — stigao je tamo, simbolike radi, upravo na Dan kubanske nezavisnosti, istovremeno s optužnicom Ministarstva pravde SAD protiv bivšeg kubanskog lidera Raula Kastra. Amfibijski juriš USS Tripoli ostaje u regionu. Nešto ih nema ispred Kine. Ili Rusije. Karakter je čudovišna kategorija. Moral, posebno.

Čišćenje stranke: ko ne kleči — taj gubi

Dok se taj vojni raspored širi, unutar Republikanske partije odvija se paralelni pohod. Tramp je doživeo svoju stranku na istovetan način kao i sve ostalo — „njegova" je. Kampanja osvete otpočela je 5. maja, kada je pet državnih senatora iz Indijane, koji su odbili Trampov zahtev da ponovo ucrtaju kongresnu kartu u njegovu korist, izgubilo od od strane Trampa podržanih kandidata.

U subotu, senator Bil Kasidi iz Luizijane — čiji je „greh" bio glas za Trampovu osudu na suđenju u Senatu 2021. — završio je daleko iza Trampovog kandidata. Zatim je poraz doživeo i kongresmen Tomas Mesi iz Kentakija, koji je više puta glasao suprotno od Trampovih želja.

Istog dana, ignorišući molbe sopstvenog stranačkog rukovodstva, Tramp je podržao kontroverznog teksaškog tužioca Kena Peksona u senatorskoj trci — čoveka kojeg skandali prate godinama i koji bi, kako strahuju iskusni republikanaci, mogao izgubiti čak i sigurno republikansko mesto u Teksasu.

„Kad stranka na vlasti ima probleme, predsednik bi trebalo da širi koaliciju."— Džef Grapone, nekadašnji savetnik više republikanskih senatora

Tramp radi suprotno. Za to vreme ankete mu beleže onih pomenutih 35% podrške u američkoj populaciji.

„To je sabiranje oduzimanjem. On smanjuje stranku."— Čak Klin, nekadašnji republikanac, sada nezavisni strateg iz Feniksa

Zamka za kongresmenike u neizvesnim okruzima

Republikanskim kongresmenima u okruzima gde ishod nije siguran preti zamka šta god uradili: odmaknu li se od Trampa, rizikuju da ih on uništi na predstojećem predizboru, a ostanu li preblizu, mogu izgubiti masu umerenih birača, kao i one nezavisne, koji su najčešće i presudni za novembarske izbore za Kongres.

Rejčel Blum, profesorka političkih nauka na Univerzitetu Oklahome, ističe da stranke koje vladaju tradicionalno daju kongresmenima prostor da povremeno glasaju suprotno od partijske linije — upravo kako bi preživeli opšte izbore.

„To su tačno uslovi kakvi vladaju sada, ali ta vrsta slobode se ne daje."— Rejčel Blum, Univerzitet Oklahome

Tramp je u sredu javno kritikovao kongresmena Brajana Ficpatrika iz Pensilvanije — jednog od svega trojice republikanaca koji su glasali za okončanje rata s Iranom. Poslao je poruku tom prilikom: „Ne znam šta je s njim. Voli da glasa protiv Trampa. Znate šta se posle desi... ne završi se dobro."

Predsednici i ratovi: stara izreka — nova primena

Postoji izreka u američkoj politici: Šta radi slab predsednik kako bi dokazao da je jak? Ide u rat.

Danas Tramp predsedava ratnom ekonomijom, na ekranu iz rezidencije na sunčanoj Floridi prati udare po narodima koji žele suverenitet, pomaže genocid u Gazi, najavljuje uništavanje civilizacija i država koje ne spuste oružje onda kada u njih uperi prst. Podiže carine, uvodi sankcije, preti. Svet odavno nije lepo mesto, a sa njim i njegovim poslušnicima — postaće još gore. Nažalost, i vazala na sve strane.