Tramp je ne jednom prevario Iran i svet. Laž, obmana i nedoslednost su pravci njegove pseudopolitike koju vodi od kako je po drugi put došao na čelo SAD. Uostalom, o tome najbolje svedoče dva karakteristična momenta: napad na iranski nuklearni program 2025, dok je izgovarao da „još nije doneo odluku o napadu", ali još i više brutalni udar na Islamsku Republiku 2026, u trenutku kada „pregovori napreduju, blizu smo".

Izmišljotina kao paradigma pseudopolitike

Ovih dana mediji širom planete preneli su njegovu najnoviju izmišljotinu, da je odložio napad na Iran na molbu zalivskih monarhija — zbog izgleda za brzo i pozitivno okončanje pregovora sa Iranom. Istina je potpuno drugačija — američkom predsedniku skrenuta je pažnja na krajnje ozbiljnu „reputacijsku štetu" ukoliko nastavi rat sa Iranom tokom muslimanskog hodočašća, kao i na neprihvatljive poremećaje u vazdušnom saobraćaju — koji se baš tim koridorima sliva ka Saudijskoj Arabiji i Meki.

Naime, Trampu je jasno predočeno da bi napad na Iran tokom hadža doveo do krize u zalivskim državama, ostavljajući stotine hiljada hodočasnika u problemu, što bi uz trenutak svetog perioda, koji vodi do islamskog festivala Ramazanski bajram, dodatno naštetilo ionako narušenoj percepciji Vašingtona u čitavom muslimanskom svetu. Izvori iz američke administracije potvrdili su da je Tramp upoznat sa iznetim stavovima po ovom pitanju.

Zvonjava oružjem u tuđem svetu — 10.000 km daleko od kuće

SAD su ranije napale Iran tokom muslimanskog svetog meseca Ramazana, ali bi to sada izazvalo ogromne logističke izazove za Saudijsku Arabiju kao zemlju domaćina, koja svake godine ugošćuje oko milion stranih hodočasnika. Istovremeno, izazovi se proširuju i na zalivska čvorišta za vazdušni saobraćaj, kao što su Katar ili UAE, kao i na zemlje u južnoj i istočnoj Aziji, odakle mnogi hodočasnici kreću na svoje putovanje ka Zalivu.

Ovogodišnji hadž trebalo bi da počne 24. maja i trajaće šest dana. Stotine hiljada hodočasnika već su u Saudijskoj Arabiji uoči događaja. U utorak se dogodio i razgovor između dva bliska saveznika, izraelskog premijera Netanjahua i Trampa. Oni obavešteni, pozivajući se na više izvora, tvrde da se Netanjahuu tokom razgovora sa Trampom „dizala kosa na glavi", jer kod „Bibija", ratnog zločinca i čoveka koji je naredio genocid nad Palestincima — nema prostora ni za kakvu stanku u eliminaciji što više neprijatelja izraelske države.

Ispucale i potrošene SAD su tokom ovog dužeg „pregovaranja", zapravo koristile period za popunjavanje svojih zaliha, što iz već počišćenih magacina u SAD, još više iz svojih strateških baza širom sveta, posebno sa Dalekog istoka, što je kod tamošnjih vazalnih država, pre svega J.Koreje, Japana i Tajvana, izazvalo popriličnu dozu nelagode i straha, imajući u vidu njihovu paranoju o očekivanom napadu iz NR Kine, odnosno S.Koreje. O tome, o toj nužnoj vojnoj taktici SAD, a ne o njihovoj dobroj volji, pisali smo još na početku sukoba sa Iranom, o čemu sve možete saznati upravo — OVDE.