Nakon što je Vrhovni sud SAD ukinuo deo ranijih tarifa, Donald Tramp nije odustao od svoje protekcionističke politike. Umesto povlačenja, pokrenuo je novi talas istraga ovaj put na osnovu Sekcije 301 Zakona o trgovini iz 1974, koje mu omogućavaju da uvede carine ako se utvrdi da strane zemlje „narušavaju američke interese“.

Meta su 16 ekonomija – uključujući Kinu, EU, Japan, Indiju, Koreju i Meksiko – zbog navodne „prekomerne proizvodnje“. Paralelno, otvorene su istrage protiv čak 60 zemalja koje, prema američkoj administraciji, nisu zabranile uvoz proizvoda nastalih „prisilnim radom“.

Sekcija 301 Zakona o trgovini iz 1974. je pravni instrument kojim SAD daju ovlašćenja svom Trgovinskom predstavniku (USTR) da istražuje i reaguje na „nepoštene“ trgovinske prakse drugih zemalja – uključujući uvođenje tarifa.

Upravo se na taj član Tramp poziva kada pokreće nove istrage o „prekomernim kapacitetima“ i „prisilnom radu“.

Vrhovni sud SAD

Šta piše u Sekciji 301

Sekcija 301 je deo Titla III Zakona o trgovini iz 1974. i nosi naziv „Relief from Unfair Trade Practices“ („Zaštita od nepoštenih trgovinskih praksi“). Njome se:

― ovlašćuje USTR da istražuje da li strane zemlje krše trgovinske sporazume ili primenjuju prakse koje „nepravedno“ ograničavaju američku trgovinu.

― omogućava uvođenje mera – najčešće tarifa ili drugih ograničenja – kako bi se „zaštitili američki interesi“.

― definiše postupak: istraga se pokreće, prikupljaju se dokazi, a zatim se odlučuje da li postoji osnov za uvođenje mera.

Prvobitno je Sekcija 301 zamišljena kao alat za pregovore i pritisak, a ne kao automatski mehanizam za carine. Međutim, u praksi je često korišćena upravo za nametanje tarifa, što je izazivalo sporove u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).

Šta znači „prekomerni kapacitet“

„Prekomerni kapacitet“ označava situaciju kada neka zemlja proizvodi više robe nego što joj je potrebno za domaće tržište, pa višak plasira u inostranstvo po nižim cenama. To može dovesti do optužbi za damping, odnosno nelojalnu konkurenciju.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da je sama ideja problematična. Globalna ekonomija funkcioniše upravo na osnovu razmene – nijedna zemlja ne proizvodi samo za sebe. Ako bi se proizvodnja ograničila isključivo na domaće potrebe, međunarodna trgovina bi praktično nestala. Zato mnogi smatraju da Tramp koristi ovaj termin kao političko oružje, a ne kao realnu ekonomsku kategoriju.

„Prisilni rad“ kao novi argument

Drugi stub Trampove strategije jeste „prisilni rad“. Američka administracija tvrdi da pojedine zemlje dopuštaju uvoz ili proizvodnju robe nastale kroz rad pod prinudom – najčešće se misli na kineske lance snabdevanja, posebno u regionu Sinđijang, gde Vašington optužuje Peking za korišćenje radne snage iz manjine Ujgura pod prinudnim uslovima.

Istrage obuhvataju 60 zemalja, među kojima su Kina, EU, Indija, Japan, Koreja, Tajvan, Meksiko, kao i brojne države jugoistočne Azije poput Indonezije, Malezije, Tajlanda, Vijetnama, Bangladeša i Kambodže. Zanimljivo je da Kanada nije na listi, što pokazuje da Tramp selektivno bira mete, verovatno iz političkih i strateških razloga.

Kineski kontejnerski brod/Vikipedija

Prve reakcije stigle iz Kine

Kinesko Ministarstvo trgovine (MOFCOM) ocenilo je da je reč o „tipičnom aktu unilateralizma“ koji narušava međunarodni trgovinski poredak.

Peking podseća da je Svetska trgovinska organizacija (STO) već presudila da mere zasnovane na Sekciji 301 krše globalna pravila.

Kina odbacuje američku definiciju „viška kapaciteta“, naglašavajući da je globalna ekonomija međusobno povezana i da bi bez proizvodnje za izvoz – međunarodna trgovina praktično prestala da postoji. Zvanični Peking poručuje da će „preduzeti sve neophodne mere“ kako bi zaštitio svoje interese.

Predsednik SAD, Tramp

Šta Tramp zapravo želi

Trampova strategija je jasna: nakon što su mu ranije carine oborene, on traži nove pravne osnove da nastavi protekcionističku politiku. „Prekomerni kapaciteti“ i „prisilni rad“ postaju novi argumenti za uvođenje tarifa.

Na taj način Tramp pokušava da se predstavi kao zaštitnik američkih radnika i industrije, iako je to jasan deo strategije čija je suština zapravo protekcionizam i pritisak na rivale. Njegova politika se sve više oslanja na pravne manevre i redefinisanje pojmova kako bi opravdao nametanje novih barijera. Ishod ovih istraga mogao bi značajno da utiče na globalnu ekonomiju u mesecima koji dolaze, a svet se ponovo suočava sa mogućnošću eskalacije trgovinskog rata.

Ali, zašto sve to sa carinima Tramp radi, uključujući i ubijanje naroda Irana i razaranje njihove države, otmicu Madura, pritisak na Dansku i Grenland?

Osnovna ideja instruisanog, ali politički nedoraslog Trampa u šinjelu klasičnog pseudopolitičara, jeste pokušaj da se američka privreda zaštiti od sloma. A o tome zašto i kako to pokušava da postigne na užas celog sveta, možete saznati upravo ― ovde, kao i ― ovde. Ništa manje aktivnosti nije usmerio ni ka svojim saveznicima. O tome kako se EU „provodi“ na takvom  Trampovom putu – saznajte upravo – ovde.