Kada se govori o Iranu, najčešće se u prvi plan stavlja Islamska revolucionarna garda (IRGC). Razlog je jednostavan – ona nije samo vojska, već je i politička moć, ekonomski gigant i bezbednosni stub režima. Razumevanje IRGC-a znači razumevanje celokupnog sistema vlasti u Iranu.
Iako je dvostruko manja od drugih vidova oružanih snaga Irana, posebno u odnosu na regularnu armiju Islamske Republike, neprikosnovena je i sveprisutna sila u Iranu. Tolika, da u svakodnevnim zvaničnim državnim saopštenjima iz Irana, figurira kao da se jedina odupire nametnutoj agresiji koalicije SAD i Izraela.
Hamnei i bivši vrhovni komandant IRGC i idejni tvorac odbrane Irana, Mohamed Ali Džafari/Ap
Šta je IRGC (Revolucionarna garda)
Islamska revolucionarna garda osnovana je nakon Islamske revolucije 1979. godine sa jasnim ciljem da zaštiti novi poredak i vlast. Za razliku od klasične vojske, ona nije samo vojna struktura već i politički i bezbednosni stub države. Direktno odgovara vrhovnom (verskom) vođi, a ne vladi, što joj daje poseban status i autonomiju.
U praksi, IRGC istovremeno kontroliše unutrašnju bezbednost, učestvuje u gušenju protesta, vodi operacije van granica Irana u zemljama poput Sirije i Iraka i upravlja paravojnim organizacijama poput Basidža. Njena struktura obuhvata kopnene snage, mornaricu koja je posebno aktivna u Persijskom zalivu, kao i vazdušno-raketne jedinice. Posebno mesto zauzimaju Quds snage, koje su zadužene za operacije u inostranstvu.
Zbog svega toga, IRGC se ne može posmatrati samo kao vojska, već kao centralni instrument moći u Iranu.
U praksi, IRGC:
- kontroliše unutrašnju bezbednost,
- učestvuje u gušenju protesta,
- vodi operacije van granica Irana (Sirija, Irak, Liban, Jemen),
- upravlja paravojnim organizacijama poput Basidža.
Njena struktura obuhvata kopnene snage (oko 150.000 vojnika), mornaricu aktivnu u Persijskom zalivu, vazdušno-raketne jedinice i elitne Quds snage (5.000–10.000 pripadnika).
Zbog svega toga, IRGC se ne može posmatrati samo kao vojska, već kao centralni instrument moći u Iranu.
IRGC – vojna, ali i ekonomska sila
IRGC nije samo vojna sila – ona je i ekonomski gigant. Procene govore da kontroliše između 20% i 40% iranske ekonomije.
Njene ekonomske poluge uključuju:
- Građevinu i infrastrukturu – kroz konglomerat Khatam al-Anbiya, angažovan na autoputevima, branama i metro sistemima.
- Naftu i gas – uključena u projekte eksploatacije i transporta, često preuzimajući poslove od stranih kompanija.
- Telekomunikacije – kontroliše značajan deo mobilne i internet infrastrukture.
- Poljoprivredu i prehrambenu industriju – prisutna u lancima snabdevanja.
- Crno tržište i sankcije – koristi paralelne kanale za uvoz i izvoz robe, obezbeđujući prihode uprkos međunarodnim sankcijama.
Procene govore da IRGC kroz svoje konglomerate i podružnice zapošljava stotine hiljada ljudi, čime postaje paralelna država unutar države.
Redovna vojska Irana, Artesh
Regularna vojska (Artesh)
Iran ima i klasičnu vojsku – Artesh – koja broji oko 350.000 aktivnih vojnika. Njena uloga je odbrana teritorijalnog integriteta i vođenje konvencionalnih ratova.
Struktura Artesha:
- Kopnene snage – oko 220.000 vojnika.
- Vazduhoplovstvo – koristi starije zapadne avione poput američkih F-14 Tomcat, ali i domaće modernizovane modele.
- Mornarica – sa oko 18.000 pripadnika, fokusirana na Indijski okean i Hormuški moreuz.
Za razliku od IRGC-a, Artesh ima znatno manji politički i ekonomski uticaj.
Basidž – produžena ruka režima
Basidž je paravojna organizacija pod kontrolom IRGC-a, sa procenjenim brojem članova od oko milion aktivnih i rezervnih pripadnika.
Njihova uloga:
- prisustvo na ulicama tokom protesta,
- pomoć policiji u kontroli mase,
- delovanje u obrazovnim institucijama i lokalnim zajednicama.
Tokom Iransko-iračkog rata Basidž je korišćen kao masovna pešadija, često bez ozbiljne obuke. Danas predstavlja mrežu lojalnih pojedinaca kroz koju režim održava direktan uticaj u društvu.
Vojni rukovodioci kod ajatolaha u njegovoj rezidenciji
Ko zaista vlada Iranom
Hijerarhija moći u Iranu potpuno je jasna i izgleda ovako:
- Vrhovni vođa – donosi ključne odluke.
- IRGC – vojna, politička i ekonomska sila.
- Predsednik i vlada – ograničenog uticaja.
- Artesh – sekundarna vojna sila.
IRGC se često opisuje kao paralelna država – jer povezuje vojsku, politiku i ekonomiju.
Vojni rok
Obavezan vojni rok traje 18–24 meseca. Regruti se raspoređuju u Artesh ili IRGC, dok elitne jedinice poput Quds snaga biraju kandidate kroz posebnu selekciju. Basidž, iako formalno dobrovoljan, često predstavlja kanal kroz koji pojedinci ulaze u sistem i stiču društvene ili institucionalne prednosti.
Osmišljena struktura neprikosnovene moći
Iran ima dvostruki vojni sistem, ali IRGC je daleko više od vojske – ona je i ekonomski konglomerat koji kontroliše ključne sektore i zapošljava stotine hiljada ljudi. Dok Artesh brani državu, IRGC brani ideologiju i politički sistem.
Prava moć koncentrisana je u strukturama koje kontroliše IRGC – od vojske i ekonomije do politike i društva. Razumevanje IRGC-a znači razumevanje političkog, vojnog i ekonomskog poretka Irana. Otuda i ubilačka nastojanja agresorskih snaga na suvereni Iran, SAD i pojedinačno nemoćnog Izraela ― da obezglave i destimuliše upravo IRGC. Problem i za SAD i za Izrael i njihova nastojanja, jeste višedecenijska snažna indoktrinacija koja prožima sve strukture IRGC, po dubini. Unutrašnje veze i osećaj moći grupe je takav da je gotovo nebitno ako neprijateljima pođe za rukom da likvidira i kompletan rukovodeći i komandni kadar, jer iza njih odmah dolaze novi, mlađi i još odlučniji za ostvarivanje postavljenih ciljeva.
Korisni linkovi:
Autor teksta: Ozna Vesti
