Dok se svet vraća na životni vek kakav je imao pre pandemije, nove procene Svetske zdravstvene organizacije (SZO) otkrivaju manje vidljivu stranu priče: opterećenje koje donose anksioznost i depresija između 2019. i 2023. značajno je poraslo, a anksiozni poremećaji beleže skok od skoro 45 odsto. Istovremeno, hronične bolesti sve češće odnose živote, a godine u dobrom zdravlju još nisu vraćene na nivo pre pandemije.

Anksioznost i depresija: teret koji se ne vidi, ali raste

Podaci SZO, objavljeni 2. oktobra, obuhvataju period od 2000. do 2023. godine i zasnovani su na pokazatelju koji se zove DALY, odnosno godine života prilagođene invaliditetom. Taj pokazatelj spaja godine izgubljene zbog prerane smrti i godine provedene u životu sa bolešću ili ograničenjima, pa ne meri samo koliko ljudi umire, nego koliko zdravih godina bolest oduzima. Upravo je to presudno kod mentalnih poremećaja, koji retko direktno uzrokuju smrt, ali godinama narušavaju sposobnost za rad, odnose i svakodnevni život.

Prema procenama, globalna stopa DALY, prilagođena starosti, porasla je između 2019. i 2023. za oko 20 odsto kod depresivnih poremećaja, a za skoro 45 odsto kod anksioznih, što znači da anksioznost raste više nego dvostruko brže od depresije. Zajedno su ova dva stanja 2023. godine odnela procenjenih 110 miliona godina zdravog života, kroz prerane smrti i invaliditet. Važno je razumeti šta te brojke jesu, a šta nisu: reč je o stopi opterećenja bolešću, a ne o direktnom broju obolelih, a izveštaj ne objašnjava uzroke porasta, iako poređenje obuhvata godine koje je obeležila pandemija.

Mentalni poremećaji su danas vodeći uzrok godina života provedenih sa invaliditetom u svetu, ispred bolesti srca, raka i problema sa kostima i mišićima.

Sliku koju daje SZO potvrđuje i nezavisna analiza Globalnog opterećenja bolestima (GBD 2023), objavljena u časopisu The Lancet. Prema njoj, oko 1,17 milijardi ljudi imalo je 2023. neki mentalni poremećaj, što je 95,5 odsto više nego 1990, a mentalni poremećaji su postali peti uzrok gubitka zdravlja u svetu, dok su 1990. bili na dvanaestom mestu. Autori navode da je od 2019. starosno standardizovana prevalencija velike depresije porasla za oko 24 odsto, a anksioznih poremećaja za više od 47 odsto, uz vrhunac u godinama posle pandemije, dok teret najteže pogađa žene i adolescente od 15 do 19 godina. Jedna od stručnjakinja koja je studiju komentarisala za španski Science Media Centre, Elisabet Domingez-Klave, ukazala je na to da je anksioznost 2023. prvi put premašila depresiju po opterećenju, delom zato što se ređe sama povlači.

Poremećaji upotrebe droga pokazuju drugačiju sliku, koja se razlikuje od regiona do regiona. Od 2000. do 2023. region obe Amerike, prema podeli SZO, zabeležio je najveći porast rizika od smrti i gubitka zdravih godina života, dok je Zapadni Pacifik imao znatan pad, što pokazuje da ishod u velikoj meri zavisi od lokalnih okolnosti.

Život je dug kao pre, ali zdrave godine zaostaju

Očekivani životni vek u svetu iznosio je 2023. godine 73,3 godine, gotovo koliko i 2019, kada je bio 73,4. Godine u dobrom zdravlju oporavljaju se sporije: dostigle su 62,8 godina, što je 0,4 godine manje nego pre pandemije.

Prosečan stanovnik planete živi dugo kao i ranije, ali ne i podjednako zdravo.

Dugoročni pomak ka nezaraznim bolestima nastavlja se. One su 2023. činile 74 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu, u poređenju sa 58 odsto u 2000. godini, što znači da skoro tri od četiri smrti izaziva bolest koja se ne prenosi s čoveka na čoveka. Osam od deset vodećih uzroka smrti pripada toj grupi. Promena je primetna na svim nivoima prihoda: po prvi put su zarazne bolesti u zemljama sa niskim prihodima činile manje od polovine svih smrtnih slučajeva, što je još jedan korak u onome što stručnjaci nazivaju globalnom epidemiološkom tranzicijom.

Srce, dijabetes i demencija: hronične bolesti preuzimaju

Kardiovaskularne bolesti ostaju vodeći uzrok smrti i opterećenja bolestima u svetu. Samo ishemijska bolest srca prouzrokovala je 2023. oko 9,5 miliona smrti, što je u proseku više od 26.000 ljudi svakog dana, i 210 miliona izgubljenih godina zdravog života mereno pokazateljem DALY. Od 2000. u mnogim delovima sveta teret ove bolesti je znatno smanjen, ali je rizik na individualnom nivou porastao u regionima Zapadnog Pacifika i Jugoistočne Azije prema podeli SZO, što ukazuje na postojane nejednakosti u zdravlju srca među populacijama.

I druga hronična stanja postaju sve istaknutija. Rizik od smrti zbog dijabetesa znatno je porastao od 2000, naročito u Jugoistočnoj Aziji. Još upečatljiviji je skok kod Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije: demencija je 2023. postala peti vodeći uzrok smrti u svetu, dok je 2000. bila na 19. mestu, a broj smrtnih slučajeva zbog nje utrostručio se. Evropska analiza GBD studije, objavljena u časopisu Lancet Regional Health Europe, pokazuje da je demencija u 27 zemalja Evropske unije skočila sa osmog na treće mesto uzroka smrti, uz napomenu da je porast najvećim delom posledica starenja stanovništva, jer su starosno standardizovane stope blago opale.

Demencija je za nepunih četvrt veka sa 19. mesta stigla na peto mesto uzroka smrti u svetu.

Dr Alen Labrik, direktor SZO za podatke, digitalno zdravlje, analitiku i veštačku inteligenciju, ocenio je da je duži život jedno od velikih dostignuća javnog zdravlja, a da je sledeći izazov da se te dodatne godine prožive u dobrom zdravlju, uz zdravstvene sisteme opremljene da odgovore na promenljive potrebe stanovništva. Vrednost procena, prema njegovim rečima, nije samo u brojkama: pokazujući kako se uzroci smrti i teret bolesti menjaju tokom vremena i među populacijama, one državama daju dokaze za oblikovanje zdravstvenih politika i prioriteta, a SZO pomažu da podrži zemlje u izgradnji otporne digitalne i podatkovne infrastrukture i u jačanju kapaciteta za analizu zdravstvenih podataka na nacionalnom i lokalnom nivou, kako bi intervencije bile ciljane i delotvorne.

Mentalne tegobe retko ostavljaju vidljiv trag, pa se i u zdravstvenim politikama lako gube iza bolesti koje se mere brojem hospitalizacija ili smrtnih slučajeva. A svet u kojem se sve više ljudi suočava sa srčanim tegobama, dijabetesom, demencijom i poremećajima raspoloženja istovremeno traži sisteme građene na drugačijim osnovama od onih koji su decenijama bili usmereni na hitne slučajeve i infekcije. Ostaje pitanje da li će društva na vreme prepoznati da duži život sam po sebi nije cilj, ako se ne može proživeti kvalitetno.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.