Četvoro astronauta misije Artemis 2 – Rid Vajzmen, Viktor Glaver, Kristina Kok i Džeremi Hansen – završili su svoju istorijsku misiju obilaska Meseca uspešnim sletanjem u Tihi okean. Njihova kapsula Orion ušla je u atmosferu brzinom od preko 38.000 kilometara na sat, uz očekivani prekid komunikacije od šest minuta zbog plazme koja se stvara oko letelice.
Modul sa astronautima na površini Tihog okeana/NASA
Separacija modula i ulazak u atmosferu
Pre povratka, komandni modul Orion se odvojio od servisnog modula, koji je potom sagoreo u atmosferi. Ulazak u atmosferu bio je najkritičniji deo misije. Toplotni štit morao je da izdrži temperature od oko 2.700 stepeni Celzijusa. NASA je odabrala strmiju putanju kako bi vreme izloženosti bilo kraće, čime je rizik smanjen.
Padobrani i splashdown
Nakon prolaska kroz atmosferu, kapsula je usporena sistemom padobrana. Prvo su se otvorila dva manja drogue padobrana na visini od oko 6.700 metara, a zatim tri glavna, koja su brzinu smanjila na oko 30 kilometara na sat pre dodira sa vodom. U 20:07 po istočnom vremenu kapsula je dodirnula površinu okeana jugoistočno od San Dijega.
Astronauti misije Artemis 2 u helikopteru na matičnom brodu USS John P. Murtha
Spasavanje posade
Pet velikih vazdušnih jastuka naduvano je da bi kapsula ostala uspravna. Astronauti su potom izašli na naduvani „prednji trem“, odakle su helikopterima američke mornarice prebačeni na brod USS John P. Murtha. Tamo su prošli inicijalne medicinske provere i svi su bili u dobrom stanju i raspoloženju.
Značaj misije
Artemis 2 je prva misija posle više od pola veka u kojoj su ljudi obišli Mesec. Postavljen je rekord u udaljenosti od Zemlje koju su ljudi ikada dostigli. Testirana je raketa Space Launch System i kapsula Orion sa posadom. Misija je pokazala sposobnost američke svemirske tehnologije da iznova funkcioniše daleko od matične teritorije i potvrdila sinergiju američkih i evropskih snaga, kao i uz japansku i kanadsku tehnološku podršku za sledeće misije programa Artemis. Artemis 2 je označen kao veliki korak ka planiranom sletanju na Mesec 2028. godine u okviru programa Artemis. Sve o misiji Artemis 2 možete saznati upravo – ovde.
Pogled ka budućnosti: i Kina u trci, ali i igre oko budžeta NASA
Uspešno završena misija Artemis 2, NASA-i i njenim partnerima pruža samopouzdanje da nastave ka sledećem cilju – spuštanju ljudi na površinu Meseca. Prema njihovim i više nego optimističnim tvrdnjama, biće to prvi korak ka dugoročnom prisustvu čoveka na našem prirodnom satelitu, ali i pripremi za buduće misije ka Marsu. Optimizma ne manjka, a to je važno da ne bi manjkao budžet.
Naime, Tramp je tražio smanjenje budžet NASA-i od čak 6 milijardi dolara, ili blizu 25%. Na sreću po agenciju, Kongres to nije prihvatio i udovoljio je Trampu simbolično, smanjivši budžet tek nešto blizu 0,5 milijardi dolara. Optimizam kao pred neke izbore, uvek je dobitna formula. Laž još i više.
Apolo program od pre 50 godina bio je pravi „svemir“ u odnosu na Artemis 2. Apolo 11 je izveo čuveni i zaista istorijski podvig ’69. Prvo je ušao u mesečevu orbitu (na 100 km iznad), potom je i sleteo, a onda i uzleteo sa Meseca. I vratio se na Zemlju istim tim brzinama, samo sa neuporedivo slabijom tehnologijom. Slabijom?
Sve ono što današnje generacije inženjera još uvek nisu u stanju da izvedu. A starih više nema.
Istovremeno, krajnje ozbiljne pripreme za slanje posade na mesečevo tlo uveliko vrši i NR Kina. Kina je postavila cilj da njeni astronauti, tzv. tikonauti (reč izvedena iz taikong, što na kineskom znači kosmos), stupe na Mesec pre 2030. godine, gde namerava da uspostavi stalnu bazu na površini Meseca u narednoj deceniji, u saradnji sa Rusijom. Očigledno, ovo više nije trka za svemir, već za količinu optimizma. I novca koji ga neumorno prati. O tome, o svemu, u našim narednim objavama.
Ipak, nadajmo se da će se takmičenje između sila preneti sa ratovima izrovane Zemlje, na površinu Meseca. Pa i dalje. A da nas Zemljane ostave na miru.
Korisni linkovi
Autor teksta: Ozna Vesti
