Akcije ruskog gasnog giganta Gazprom su tokom poslednjeg trgovanja na Moskovskoj berzi pale na oko 105 rubalja po akciji, što predstavlja najniži nivo od decembra 2009. godine. Prema podacima berze, kompanija je tokom jednog dana izgubila oko 1,43% vrednosti, od početka meseca približno 9%, a od početka godine oko 16%, dok je u odnosu na predratni vrhunac iz 2021. godine izgubila oko 75% svoje tržišne vrednosti.

Današnja tržišna kapitalizacija „Gazproma" iznosi oko 2,5 biliona rubalja, odnosno približno 34 milijarde dolara, što predstavlja dramatičan pad u odnosu na ranije ambicije kada je rukovodstvo kompanije najavljivalo dostizanje vrednosti od biliona dolara.

Strukturni pad: od evropskog giganta do smanjenog izvoznika

Prema analizama tržišnih stručnjaka, problem „Gazproma" nije samo u kratkoročnim tržišnim oscilacijama, već u dubokoj strukturnoj promeni poslovanja i tržišne pozicije. Izvoz u takozvano „daleko inostranstvo" pao je sa nekadašnjih oko 200 milijardi kubnih metara godišnje na približno 80 milijardi, dok su isporuke Evropi svedene na minimalne nivoe, praktično vraćene na obime iz 1970-ih godina.

Pokušaj preusmeravanja izvoza ka Aziji donekle ublažava pad, ali ne uspeva da nadoknadi gubitak evropskog tržišta koje je nekada bilo ključni oslonac prihoda. Isporuke Kini, prema procenama analitičara, danas pokrivaju tek oko jedne petine nekadašnjeg izvoza u Evropsku uniju, pri čemu je cena gasa za kinesko tržište značajno niža nego za evropske kupce.

Kina i neispunjena očekivanja Moskve

Iako se godinama najavljuje snažno energetsko približavanje Rusije i Kine, novi veliki gasni aranžman ostaje neizvestan. Prema informacijama iz izvora bliskih pregovorima, Peking i dalje insistira na znatno nižoj ceni gasa, oko 50–60 dolara po hiljadu kubnih metara, dok Rusija na drugim tržištima ostvaruje znatno više cene.

Ključni projekat „Sila Sibira 2" ostaje bez konačnog ugovora, uprkos brojnim diplomatskim susretima i najavama „strateškog partnerstva". To dodatno produbljuje neizvesnost ruske strategije preusmeravanja izvoza sa Evrope na Aziju i dovodi u pitanje dugoročnu održivost tog pravca.

Nade ruskog lidera da će tokom poslednje posete Pekingu konačno načiniti korak napred ka zahuktalom kineskom tržištu — ostale su neostvarene, a Si Đinpingova matematika hladna kao i do sada. Osetio je to i Iran, ne samo Rusija. Više o svemu saznajte u našim Korisnim linkovima na kraju ovog teksta.

Geopolitički pritisci i rat infrastrukture

Prema delovima ruskih i međunarodnih izveštaja, pad prihoda energetskog sektora dodatno je pojačan sankcijama zapadnih zemalja, gubitkom evropskih kupaca i promenom globalnih energetskih tokova koji su trajno redefinisali tržišnu poziciju Rusije.

Međutim, u sve većem broju analiza takođe se navodi i uticaj ukrajinskih napada dronovima na ruske rafinerije i izvozne energetske infrastrukture, što je, prema tim izvorima, dovelo do smanjenja stabilnosti u preradi i izvozu nafte i derivata. Sve to zajedno stvara dodatni pritisak na širi ruski energetski kompleks, uključujući i gasni sektor.

Evropa se zatvara, poslednja tržišta pod znakom pitanja

Jedan od preostalih značajnih evropskih kupaca, Mađarska, sve češće se pominje kao potencijalno nestabilna tačka u izvoznom lancu. Prema ocenama analitičara, eventualni gubitak i ovog tržišta dodatno bi smanjio profitabilnost „Gazproma", jer se radi o relativno visokoprofitnom pravcu snabdevanja u okviru preostalih evropskih tokova. Imajući u vidu ratoborni stav vodećih sila EU, Francuske i Nemačke, za očekivati je mađarsko povlačenje makar iz dela Orbanovih aranžmana sa Moskvom.

Uostalom, baš ovih dana Makron naširoko ubeđuje francusku javnost da će se ruska privreda raspasti do početka zime, te da se sve snage moraju usmeriti ka Ukrajini „koja pobeđuje u ovom ratu".

Finansijski rezultati: profit bez novca

Iako je kompanija u prethodnoj godini formalno iskazala dobit, struktura finansijskih tokova pokazuje složeniju sliku. Operativni prilivi i stvarni novčani tokovi zaostaju za obavezama, dok rastu troškovi zaduživanja i servisiranja duga.

U cilju stabilizacije sistema, država je povećala cene gasa na domaćem tržištu, što je delimično ublažilo finansijski pritisak. Ipak, ukupna slika ukazuje na kompaniju koja formalno posluje sa dobiti, ali u praksi ima ograničenu likvidnost i sve manji investicioni kapacitet.

Sistemska transformacija, ne i ciklični pad

Pad akcija Gazprom nije izolovan tržišni šok, već posledica duboke i dugotrajne transformacije globalnog energetskog sistema. Kombinacija sankcija, gubitka ključnog evropskog tržišta, neizvesnosti u azijskom pravcu i povećanih geopolitičkih rizika dovela je do situacije u kojoj se nekadašnji energetski gigant suočava sa trajno suženim prostorom za rast. Kada se svemu pridoda i razaranje kritične ruske infrastrukture ukrajinskim dronovima — slika budućnosti postaje još sumornija.

Iako država i dalje održava relativnu stabilnost kroz regulaciju domaćih cena i finansijske intervencije, dugoročna perspektiva ukazuje da je „Gazprom" ušao u fazu sporog strukturnog prilagođavanja bez izglednog povratka na nekadašnji nivo globalne snage i uticaja. Takav razvoj događaja ukazuje na širi unutrašnji problem, posebno kada se pojavi neophodnost prelivanja gubitaka u privredi — na džepove i ukupni standard stanovništva.