Hrvatska se sprema za jednu od najvećih vojnih nabavki u svojoj istoriji – 18 južnokorejskih raketnih sistema K239 Čunmu (Chunmoo), vrednih čak 435,2 miliona evra (506 miliona dolara). Reč je o oružju koje je u Ukrajini, u američkoj verziji poznatoj kao HIMARS, Rusima zadavalo ozbiljne glavobolje sve dok nisu naučili da ga otkrivaju i uništavaju. Pitanje koje se prirodno nameće: protiv koga se Zagreb naoružava sistemom dometa i do 300, uskoro možda i 500 kilometara, kada Hrvatsku sa gotovo svih strana okružuju članice NATO-a, dok je jedina "sumnjiva" granica ona na istoku?

Pola milijarde dolara za zamenu sovjetskog nasleđa

Hrvatska je odobrila kupovinu 18 lansera K239 Čunmu, čime postaje najnoviji evropski kupac ovog južnokorejskog sistema raketne artiljerije. Ugovor vredan 435,2 miliona evra, odnosno 506 miliona dolara, jedan je od najvećih ikada potpisanih u istoriji ove mlade istočnoevropske države. Novi sistemi zamenjuju hrvatske lansere iz doba Hladnog rata – "Grad" i "Vulkan" – i predstavljaju kvalitativni skok u domet, preciznost i mobilnost artiljerijskih snaga.

Protiv koga se naoružava zemlja bez granice sa Rusijom?

Ono što hrvatsku nabavku izdvaja od sličnih ugovora u regionu jeste geografija. Poljska je već naručila stotine Čunmu sistema, Estonija devet lansera, a Norveška u januaru čak 16 sistema sa pripadajućom municijom – sve zemlje koje se, direktno ili preko Baltika, graniče ili su u neposrednoj blizini Rusije. Hrvatska se ne graniči sa Rusijom niti sa bilo kojom njenom savezničkom državom, naprotiv. Okružena je najvećim delom članicama NATO-a i Evropske unije, dok je na istoku neutralna Srbija, kao i BiH, država pod zapadnim protektoratom. Time hrvatska nabavka pre svega odražava širi evropski trend naoružavanja i strah koji je zahvatio ceo kontinent, nego konkretnu, geografski utemeljenu pretnju. Ili Plenković "pumpa mišiće" hrvatskim građanima od neke bliže i "realnije" pretnje?

"Čunmu ima domet do 300 kilometara, a rade na tome da ga povećaju i do 500 kilometara", izjavio je estonski ministar odbrane Hano Pevkur, dodajući da se ruski privredni centar Sankt Peterburg nalazi na svega 140 kilometara od estonske granice – u dometu čak i lakših projektila koje ovaj sistem ispaljuje.

Južnokorejski proboj: kako je Evropa postala tržište za Čunmu

Hrvatska nabavka samo je deo šireg obrasca – Južna Koreja se učvrstila kao vodeći isporučilac artiljerijskih i raketnih sistema evropskim vojskama. Haubica K9 Thunder kalibra 155 milimetara, proizvod kompanije Hanwha Aerospace, već je postala jedan od najrasprostranjenijih modernih artiljerijskih sistema u Evropi – koriste je ili su je naručile Poljska, Finska, Norveška, Estonija, Rumunija, Španija i Turska. Finska je nedavno naručila dodatnih 112 haubica K9, čime će njena ukupna flota premašiti 200 sistema, što je čini drugim najvećim evropskim operaterom ovog oružja, odmah iza Poljske.

Uspon Čunmua je, prema vojnim analitičarima, čak značajniji od uspeha K9, jer je raketna artiljerija postala ključna nakon rata u Ukrajini, koji je pokazao značaj masovne vatre, precizno navođene municije, mogućnosti dubinskih udara i brzog premeštanja artiljerijskih jedinica posle dejstva. Južna Koreja pritom raspolaže proizvodnim kapacitetima koji evropskim vojskama omogućavaju brzu nadoknadu zaliha nakon masovnih donacija Ukrajini – oblast u kojoj su zapadne odbrambene industrije pokazale ozbiljna ograničenja.

Čunmu protiv HIMARS-a: dva ispusta umesto jednog

Čunmu se smatra glavnim rivalom američkom sistemu HIMARS u borbi za evropske narudžbine, a njegova ključna prednost leži u fleksibilnosti. Sistem može da kombinuje rakete kalibra 131, 230, 239 i 400 milimetara, kao i balističke projektile kalibra 600 milimetara – sve iz jednog lansera, što mu omogućava da istovremeno pokriva ulogu klasične raketne artiljerije i dalekometnih preciznih udara.

"HIMARS ima samo jedan ispust za rakete, a mi koristimo dva... To znači da imamo duplo veći kapacitet. Na levoj strani, na primer, možemo koristiti raketu dometa 80 kilometara, a na desnoj raketu dometa 290 kilometara. Naš sistem je dvonamenski, što nam daje veću operativnu sposobnost", izjavio je Bili Bu Hvan Li, šef odeljenja za precizno navođenu municiju u kompaniji Hanwha.

Komandant jedinice za vatrenu podršku jedne estonske armijske divizije, Melis Lanemets, potvrdio je da korejski sistem raspolaže znatno većom vatrenom moći od HIMARS-a, uz napomenu da to ide na uštrb mobilnosti.

Ahilova peta: šta se dešava kad nestane GPS signala

Deo Čunmuovog arsenala – klasične nenavođene rakete kalibra 131 i 230 milimetara – oslanja se isključivo na balistiku i ne zavisi ni od kakvog signala. Ali upravo ono što sistem čini opasnim po dubini suparničke teritorije, navođene rakete kalibra 239 i 400 milimetara i balistički projektil dometa do 290 kilometara, funkcioniše zahvaljujući kombinaciji GPS i inercijalne navigacije (GPS/INS). Bez satelitskog signala, preciznost od svega petnaestak metara pretvara se u promašaj od desetina, pa i stotina metara. To znači da Hrvatska za upotrebljivost takvog sistema - mora potražiti pomoć.

Upravo je to sudbina zadesila američki HIMARS u Ukrajini. Sistem koji je 2022. godine važio za "menjača igre", sposoban da pogodi cilj jednim projektilom, do 2024. godine ruska elektronska ratna dejstva su ga učinila, po rečima jednog ukrajinskog zvaničnika, "potpuno neefikasnim" – projektili su promašivali cilj i po više od 15 metara, a kod artiljerijskih granata Ekskalibur preciznost je pala ispod 10 odsto. Rusko Ministarstvo odbrane je tada javno saopštilo da HIMARS raketama više ne predstavlja težak cilj za obaranje.

Rezervni sistem inercijalne navigacije ne može se ometati, jer ne zavisi od spoljašnjeg signala, ali greška se akumulira tokom leta projektila, pa preciznost opada utoliko više ukoliko je satelitski signal duže blokiran. Pentagon i proizvođači naoružanja od tada vode neprekidnu "igru mačke i miša" sa ruskim sistemima za ometanje, tražeći nove načine da zaštite navođenje od gubitka signala – isti izazov sa kojim će se, ako ikada bude korišćen u sličnim uslovima, suočiti i Čunmu.

Ironija cele priče je u tome što je upravo američki HIMARS, čiji je konkurent sada osvojio hrvatsko tržište, u Ukrajini bio jedno od najefikasnijih oružja protiv ruskih snaga – sve dok ruska vojska nije razvila metode za njegovo otkrivanje i uništavanje. Evropa danas kupuje jače, dvostruko sposobnije naslednike tog istog koncepta, u talasu naoružavanja koji ne prati uvek logiku direktne ni vojne ni "geografske" pretnje, već pre kreiranu opštu atmosferu straha i pripreme za sukob – bez obzira na to da li konkretna zemlja, poput Hrvatske, uopšte ima razloga za tako nešto.