Već nedeljama unazad u zvaničnoj režimskoj štampi u Kini — demonstrira se primetan stepen pomirljivosti pa i snosishodljivost u narativu koji se odnosi na SAD i Trampa lično, posebno od trenutka kada je pokrenuta inicijativa za susret dva lidera i dve vodeće ekonomske sile sveta.

Tramp bez pardona seče granu na kojoj sedi Kina

Za to vreme Tramp i bukvalno kosi kineske interese u svakom kutku planete: od preuzimanja njihovih interesa u Venecueli, preko izbacivanja kineskog posedovanja u strateški značajnom Panamskom kanalu, do odsecanja još značajnijeg strateškog partnera NR Kine, Irana — koji je ključna teritorija za više od decenije pripremanu i građenu kinesku inicijativu Pojas i put, životno delo Si Đinpinga.

O blokiranju bržeg tehnološkog napredovanja Kine zabranom izvoza čipova i drugih osetljivih tehnoloških dostignuća višestruke namene, preko kažnjavanja i sankcionisanja važnih kineskih rafinerija zbog poslovanja sa iranskom naftom — nije potrebno ni govoriti. A tek ne o naoružavanju Tajvana, Filipina i ponovnoj militarizaciji Japana, stvarajući jedan posve drugi „pojas i put" — pojas potpunog vojnog zaokruživanja i odsecanja Kine, „zlu ne trebalo".

Za sve informacije o napred navedenom — posetite naše korisne linkove koje možete pronaći odmah ispod ovog teksta.

Da li kineski pristup isravan, pokazaće meseci koji slede

Jasno je da Kina samu sebe još uvek ne doživljava kao globalnu silu, ali je isto tako jasno da neprestano uzmicanje pred Trampovim antikineskim „hodočašćem" — ne može dati iole valjan rezultat ni za očuvanje, a tek ne za dalji razvoj i nadogradnju vitalnih kineskih interesa.

Ipak, posetu američkog predsednika i pomenuti povlađujući javni diskurs koji se odašilje kako domaćoj tako i svetskoj javnosti, a posebno Trampu — oni sa viškom prokineskog naboja mogu posmatrati iz ugla kineske pragmatičnosti, diplomatske mudrosti ili čak svojevrsnog „konfučijanizma" u međunarodnoj politici, gde bi svako trebao da igra svoju ulogu, obasjanu čovekoljubljem, pravednošću i naravno — pristojnošću.

Šta se tačno od toga može prepisati Trampu, ne znamo, ali Kinezi možda imaju nekog keca u rukavu. Ili makar lepezu.

Bilo kako bilo, predsednik SAD Donald Tramp boraviće u državnoj poseti Kini od srede do petka, na poziv kineskog predsednika Si Đinpinga. Nakon zvanične potvrde posete iz Pekinga, vest je brzo postala glavna tema gotovo svih velikih svetskih medija, što govori o očekivanjima i značaju ovog susreta i pažnji koju međunarodna javnost posvećuje odnosima dve najveće ekonomske, a za koju petoletku — i vojne sile sveta.

Velika očekivanja nisu slučajna: stabilni i održivi odnosi između Kine i SAD smatraju se jednim od ključnih preduslova za globalnu stabilnost i opšti ekonomski razvoj.

Drugi susret lidera u novoj fazi odnosa

Ovo će biti drugi direktan susret dvojice lidera nakon njihovog sastanka u Busanu prošlog oktobra, ali i prva poseta jednog američkog predsednika Kini posle gotovo devet godina.

U međuvremenu su se i kinesko-američki odnosi i međunarodne okolnosti značajno promenili. Ipak, jedna činjenica ostala je ista: saradnja između Kine i SAD donosi korist obema stranama, dok sukobi i konfrontacija štete i Vašingtonu i Pekingu, ali i ostatku sveta.

Uz međusobno poštovanje, mirnu koegzistenciju i težnju ka obostrano korisnoj saradnji, dve zemlje mogu da grade poverenje i usmeravaju odnose u stabilnijem pravcu. U vremenu globalnih potresa i geopolitičkih promena, strateška stabilnost odnosa Kine i SAD postaje sve važnija.

Lična diplomatija kao ključ stabilnosti

Direktna komunikacija dvojice predsednika ima važnu ulogu u održavanju stabilnih odnosa dve zemlje. Od Trampovog povratka u Belu kuću, predsednici su više puta razgovarali telefonom i sastajali se, što je, prema ocenama iz Pekinga, pomoglo da se bilateralni odnosi vrate na stabilniji kurs i izbegnu ozbiljnije tenzije.

Kontakti na najvišem nivou predstavljaju važan politički oslonac za razvoj odnosa dve zemlje, čak i u periodima neslaganja i političkih turbulencija. Da bi odnosi zaista napredovali, neophodno je sprovesti dogovore i principe oko kojih su se lideri već usaglasili. Čini se da se Kinezi upravo tome nadaju ovaj put.

Saradnja jača od sukoba

Kina i SAD, kao dve najveće ekonomije sveta, zajedno čine više od trećine globalne ekonomije i oko petine svetske robne trgovine. Stabilni trgovinski odnosi između dve zemlje imaju veliki značaj za poverenje tržišta i oporavak svetske ekonomije.

Pored ekonomije, prostor za saradnju postoji i u borbi protiv ilegalnih migracija, telekomunikacionih prevara, pranja novca, razvoja veštačke inteligencije i kontrole zaraznih bolesti.

Na međunarodnom planu, zajedničko delovanje u oblastima poput prehrambene i energetske bezbednosti moglo bi da doprinese rešavanju globalnih izazova i stabilizaciji kriznih regiona.

Ključno pitanje: međusobno poverenje

Suštinsko pitanje ostaje kako izgraditi održiv odnos između dve sile. Peking poručuje da je neophodno prevazići međusobno nepoverenje i odnose graditi na principima ravnopravnosti, poštovanja i uzajamne koristi.

U kineskoj zvaničnoj štampi se upozorava da politika posmatranja Kine isključivo kao protivnika vodi ka logici hladnoratovskog nadmetanja i šteti interesima obe države. Iskustvo pokazuje da su dijalog i saradnja efikasniji od konfrontacije i politike „nulte sume".

Istovremeno, u SAD se, prema ocenama kineskih autora, sve više vodi rasprava o potrebi stabilnijeg odnosa prema Kini, uz rast priznavanja kineskih ekonomskih dostignuća i važnosti stabilnih bilateralnih odnosa.

Tajvan ostaje najosetljivije pitanje

Posebno mesto u odnosima dve zemlje zauzima pitanje Tajvana, koje Kina smatra svojim ključnim nacionalnim interesom i „crvenom linijom" u odnosima sa SAD.

Peking insistira na poštovanju politike „jedne Kine", kao i zajedničkih sporazuma dve zemlje i ranijih obaveza američkih administracija. Kina naglašava da ostaje čvrsto opredeljena za očuvanje teritorijalnog integriteta i da se separatističke težnje za nezavisnošću Tajvana ne mogu uskladiti sa stabilnošću regiona.

Prema kineskom stavu, očuvanje mira u Tajvanskom moreuzu moguće je jedino uz jasno protivljenje nezavisnosti Tajvana. No, ispunjenje kineskih snova bi u potpunosti potkopalo poverenje vazalnih država prema SAD-u, posebno Japana i Filipina.

Pacifik dovoljno velik za obe sile: da li?

„Pacifik je dovoljno veliki da i Kina i SAD mogu da napreduju svaka na svoj način" — poruka je koju bi kineska strana i te kako volela da bude prihvaćena i na drugoj strani okeana.

U Pekingu smatraju da pitanje više nije da li odnosi dve zemlje treba da budu stabilni, već kako da budu vođeni na održiv i konstruktivan način. Očekuje se da bi novi susret dvojice lidera mogao da donese pozitivne signale za obe zemlje i međunarodnu zajednicu, uz nadu da bi 2026. mogla postati važna godina za stabilizaciju kinesko-američkih odnosa.

Nesumnjivo je da Si ima svoje adute. Ali, još manje sumnje treba imati u Trampovu „Donroe doktrinu", kvazi-doktrinu po kojoj je Kina sve ono što Trampu ne treba na američkom kontinentu, baš kao ni na Bliskom istoku. Ništa manje mu ne smeta ni BRIKS, kao i započet proces dedolarizacije međunarodne trgovine, čiji efekti i bukvalno mogu razdrmati temelje američke imperijalne moći — američku privredu bez koje ta moć neumitno kopni.