25. maj 2026.

Kuba se suočava sa najtežom energetskom i humanitarnom krizom u poslednjih nekoliko decenija. Nakon dramatične eskalacije američke politike prema Kubi početkom 2026. godine i prekida ključnih isporuka nafte iz Venecuele, ostrvo od 11 miliona stanovnika ostalo je bez stabilnog snabdevanja gorivom, što je izazvalo kolaps elektroenergetskog sistema, nestašice hrane i lekova, kao i paralizu zdravstvenog sistema.

Kako je počela nova energetska blokada

Kriza je eskalirala nakon američke operacije u Venecueli početkom januara 2026. godine, kada je zarobljen venecuelanski predsednik Nicolás Maduro. Ubrzo potom administracija Donalda Trampa objavila je da više neće dozvoljavati dotok venecuelanske nafte ka Kubi.

„Više nema nafte ni novca za Kubu.”

Venecuela je godinama bila ključni energetski oslonac Havane, a Kuba je odatle dobijala značajan deo potrebne nafte. Istovremeno, Vašington je zapretio trgovinskim i tarifnim merama svim državama koje budu nastavile da snabdevaju ostrvo gorivom.

Posledica je bio gotovo potpuni prekid redovnog uvoza energenata.

Rusija: jedan tanker stigao, drugi ostao nasred Atlantika

Najznačajniji pokušaj probijanja energetske blokade došao je iz Rusije.

Ruski tanker „Anatoly Kolodkin” uplovio je 31. marta u luku Matanzas sa oko 730.000 barela sirove nafte. Bio je to prvi veliki istovar goriva na Kubi nakon gotovo tri meseca. Na Kubu je stigao uz blagoslov SAD, o čemu više možete saznati upravo — OVDE.

Kubanski zvaničnici su dolazak broda opisali kao „spas u poslednjem trenutku”, dok je zamenik ministra spoljnih poslova Carlos Fernández de Cossío izjavio da „nijedan tanker u istoriji nije izazvao toliko pažnje”.

Međutim, efekat je bio kratkotrajan.

Stručnjaci procenjuju da je pošiljka mogla da obezbedi proizvodnju oko 180.000 barela dizela — dovoljno za svega devet do deset dana funkcionisanja elektroenergetskog sistema.

Drugi tanker nikada nije stigao

Drugi ruski tanker, „Universal”, koji je prevozio oko 270.000 barela dizela, isplovio je početkom aprila iz Baltika, ali nikada nije stigao do Kube.

Brod, povezan sa ruskom kompanijom Sovcomflot i pod američkim i evropskim sankcijama, nedeljama driftuje severnim Atlantikom bez zvanično potvrđene destinacije.

Pomorske analitičke kompanije i međunarodni mediji navode da je razlog kombinacija američkih sankcija, problema sa osiguranjem i straha od sekundarnih ekonomskih kazni.

Tako je Kuba od januara dobila samo jednu veću pošiljku nafte.

Kina: najveća humanitarna pomoć

Dok je Rusija pokušavala da obezbedi energente, Kina je postala najveći izvor humanitarne pomoći.

Peking je do aprila isporučio 30.000 tona pirinča, uz najavu dodatnih 60.000 tona. Ukupno 90.000 tona pirinča dovoljno je za ishranu približno milion ljudi tokom godinu dana.

Kineski predsednik Si Đinping odobrio je i finansijsku pomoć vrednu oko 80 miliona dolara.

Meksiko: hrana umesto nafte

Meksiko je nastavio humanitarnu saradnju sa Havanom, ali je pod pritiskom Vašingtona odustao od novih isporuka nafte.

Meksička predsednica Klaudija Šeinbaum potvrdila je da je odluka o obustavi energetskih pošiljki „suverena”, iako su međunarodni mediji preneli da su američke pretnje tarifama igrale ključnu ulogu.

Šta još stiže na Kubu

Pomoć ostrvu dolazi i iz drugih država i međunarodnih organizacija, ali — sve je to nedovoljno:

• Španija preko sistema UN šalje hranu i medicinske potrepštine;
• Kanada je izdvojila oko osam miliona kanadskih dolara humanitarne pomoći;
• Južna Koreja je krajem 2025. donirala 24.000 tona pirinča;
• Vijetnamski Crveni krst prebacio je desetine miliona dolara pomoći kubanskim vlastima;
• CARICOM je najavio slanje mleka u prahu i medicinske opreme.

Kolaps elektroenergetskog sistema

Uprkos međunarodnoj pomoći, situacija na terenu ostaje dramatična.

Kubanski elektroenergetski sistem oslanja se na termoelektrane stare više od četiri decenije, koje godinama pate od nedostatka rezervnih delova i investicija.

U pojedinim istočnim provincijama nestanci struje traju i po 20 do 24 sata dnevno. Tokom aprila i maja električni deficit prelazio je 1.400 megavata, što je dovodilo do gotovo potpunog kolapsa mreže.

„Nemamo apsolutno nikakvo gorivo, naftu ni dizel.”

Upozorenje UN: humanitarna katastrofa

Ujedinjene nacije upozoravaju da nestašica goriva ozbiljno otežava distribuciju humanitarne pomoći širom zemlje.

Prema podacima međunarodnih organizacija, više od 6,3 miliona dolara pomoći ne može da bude raspoređeno zbog problema sa transportom i energetikom.

Suština krize: pomoć stiže, ali energija ne

Kuba trenutno opstaje zahvaljujući kombinaciji međunarodne humanitarne pomoći, ali ponajviše restrikcijama i improvizacijama koje stanovništvo svakodnevno primenjuje kako bi sistem uopšte funkcionisao.

Međutim, osnovni problem ostaje nerešen: ostrvu nedostaje energija potrebna za normalno funkcionisanje države.

Kubanci ponavljaju i apeluju, potrebno im je najmanje osam tankera mesečno samo da bi elektroenergetski sistem nastavio da funkcioniše, bez potpunog kolapsa.