Samo nekoliko dana nakon što su Vašington i Teheran otvorili istorijski diplomatski proces koji bi mogao da promeni geopolitičku sliku Bliskog istoka, izraelske vojne operacije u Libanu ozbiljno su ugrozile krhki proces normalizacije odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.

Libanski front postao najveća pretnja američko-iranskom približavanju

Pregovori koji su danas, u petak, trebalo da budu nastavljeni u Švajcarskoj odloženi su u poslednjem trenutku, nakon što je iranska delegacija odbila da doputuje zbog nastavka izraelskih napada na položaje Hezbolaha u južnom Libanu. Time je prvi ozbiljan zastoj pogodio sporazum koji je američka administracija predstavljala kao početak nove faze stabilizacije Persijskog zaliva i okončanja višemesečnih regionalnih sukoba.

Prema informacijama iz više diplomatskih izvora, Iran smatra da je obustava izraelskih operacija u Libanu sastavni deo šireg političkog okvira postignutog između Vašingtona i Teherana, bez obzira na činjenicu da to nije eksplicitno navedeno u samom memorandumu o razumevanju.

Memorandum koji je trebalo da otvori novo poglavlje

Američka i iranska strana ove sedmice usaglasile su memorandum o razumevanju od 14 tačaka kojim je predviđen početak šezdesetodnevnog pregovaračkog procesa o iranskom nuklearnom programu, postepeno ukidanje sankcija i formiranje fonda za obnovu Irana vrednog čak 300 milijardi dolara.

Paralelno sa tim, sporazum je otvorio put za normalizaciju pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih arterija sveta, čime bi se smanjio rizik od novih poremećaja na globalnom tržištu nafte.

Uprkos unutrašnjim rezervama u Teheranu, iransko rukovodstvo je dalo saglasnost za potpisivanje dokumenta. Istovremeno, američki predsednik Donald Tramp i njegova administracija predstavili su sporazum kao veliki diplomatski uspeh koji bi mogao da preraste u trajni mirovni aranžman između dve zemlje.

Međutim, upravo u trenutku kada je trebalo da počne tehnička faza pregovora u Švajcarskoj, događaji na libanskom frontu doveli su čitav proces u pitanje.

Izrael kao najveća prepreka sporazumu

Brojni međunarodni analitičari smatraju da najveća prepreka američko-iranskom približavanju nije više pitanje nuklearnog programa, već politika izraelske vlade.

Prema njihovim ocenama, nastavak izraelskih vojnih operacija u Libanu direktno podriva poverenje koje je tek počelo da se gradi između Vašingtona i Teherana.

Iranska strana otvoreno upozorava da bi produženo prisustvo izraelskih snaga u južnom Libanu moglo da dovede do poništavanja memoranduma o razumevanju. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova naglasio je da se nastavak ofanzive smatra kršenjem duha sporazuma koji je ove sedmice postignut sa Sjedinjenim Državama.

U Teheranu raste uverenje da Vašington, ukoliko želi uspeh pregovora, mora da pokaže sposobnost da utiče na svog najbližeg regionalnog saveznika i spreči dalje širenje sukoba.

Netanjahu ignoriše Vašington

Dodatnu političku težinu čitavoj situaciji daje činjenica da su neslaganja između administracije Donalda Trampa i vlade Benjamina Netanjahua postala vidljiva i u javnosti.

Potpredsednik Džej Di Vens, koji predvodi američki pregovarački tim, indirektno je kritikovao pojedine članove izraelske vlade zbog napada na sporazum sa Iranom i ličnih kritika upućenih Trampu.

Njegova poruka bila je neuobičajeno oštra za standarde američko-izraelskih odnosa. Vens je podsetio da je Tramp trenutno najvažniji međunarodni saveznik Izraela — možda i jedini u svetu, upozorivši da napadi na američku administraciju ne doprinose očuvanju strateškog partnerstva.

Takve izjave dodatno su podgrejale spekulacije da između Vašingtona i Jerusalima postoje ozbiljne razlike u pogledu budućeg uređenja regionalne bezbednosti.

Dok Bela kuća pokušava da izgradi novi okvir saradnje sa Iranom, Netanjahuova vlada nastavlja da insistira na politici maksimalnog pritiska prema Teheranu i zadržavanju izraelskog vojnog prisustva u južnom Libanu.

Sukob dva koncepta Bliskog istoka

U osnovi aktuelne krize nalaze se dva suštinski različita pogleda na budućnost regiona. Američka administracija pokušava da postigne kontrolisanu deeskalaciju koja bi smanjila mogućnost velikog regionalnog rata, obnovila energetsku stabilnost i otvorila prostor za dugoročne pregovore sa Iranom.

Sa druge strane, izraelsko rukovodstvo smatra da bi popuštanje pritiska prema Iranu predstavljalo strateški rizik i zato nastoji da zadrži vojnu i političku inicijativu na svim frontovima gde deluju iranske savezničke organizacije.

Upravo zbog toga mnogi posmatrači ocenjuju da pitanje Libana više nije lokalni sukob, već centralna tačka na kojoj će se odlučivati sudbina američko-iranskog sporazuma.

JD Vens vraćen kući sa piste pred poletanje

JD Vance je krenuo na noćni let kako bi se sastao sa svojim iranskim kolegama u planinskom odmaralištu u malom švajcarskom selu Oburgen, i započeo tehničke razgovore. Vraćen je u poslednjem trenutku.

Vanceovo osoblje i mala grupa novinara okupili su se u zajedničkoj bazi Andrevs izvan Vašingtona u očekivanju putovanja. Desetine zvaničnika Bele kuće, naprednog osoblja i više medija već su u Švajcarskoj.

Onda je putovanje otkazano - naglo.

Odlaganje pregovora u Švajcarskoj pokazalo je koliko je proces približavanja Vašingtona i Teherana i dalje krhak. Više o svemu možete saznati u našim korisnim linkovima na kraju ovog teksta. Iako memorandum o razumevanju formalno ostaje na snazi, nastavak izraelskih operacija u Libanu preti da ugrozi tek uspostavljeno poverenje između dve strane.

Ukoliko ne dođe do trajnog prekida vatre i povlačenja spornih vojnih efektiva sa libanskog fronta, istorijska prilika za normalizaciju odnosa između Amerike i Irana mogla bi da bude izgubljena već na samom početku.

Zbog toga se sve više nameće zaključak da budućnost mirovnog procesa više ne zavisi samo od Vašingtona i Teherana, već i od spremnosti izraelskog rukovodstva da svoje regionalne bezbednosne ciljeve uskladi sa novom diplomatskom strategijom svog najvažnijeg saveznika.