Izjave izvestioca Evropskog parlamenta Tonina Picule i planetarno poznate novinarke Kristijan Amanpur povodom sahrane generala Ratka Mladića, ponovo su ogolile duboke dvostruke standarde zapadnih političkih i medijskih krugova, po svemu sudeći, obezbeđujući i novu političku "municiju" za vladajuću strukturu u zvaničnom Beogradu, a pred predstojeće izbore najavljene za 25. oktobar ove godine.

Agencijske vesti i zapadni narativ

Kako prenosi novinska agencija Beta, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je da Srbija ne može napredovati ka Evropskoj uniji dok god veliča osuđene za ratne zločine. Istovremeno, dugogodišnja reporterka CNN-a Kristijan Amanpur javno je izrazila "razočaranje" stavom Srbije, upitavši da li je to poruka kojom se odriče evropskih vrednosti i prihvata nasleđe devedesetih.

Međutim, iza ovih predvidljivih moralnih lekcija krije se duboki narativni deficit koji decenijama opterećuje odnose Zapada i srpskog društva. Ni Picula ni Amanpur u svojim osudama nisu spomenuli ključni razlog za osećaj nepravde, za mnoge i dubokog inata, kao i rezignacije u srpskom narodu i to na celokupnom prostoru na kom živi — a to je potpuna nespremnost međunarodne zajednice predvođene Zapadom, ali i međunarodnog pravosuđa - da procesuira i adekvatno sankcioniše i masovne zločine počinjene nad srpskim civilima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, kao i na Kosovu i Metohiji.

Problem dvostrukih aršina i delegitimizacija Haga

Odsustvo balansa i ignorisanje srpskih žrtava od strane Haškog tribunala i zapadnih medija direktno su urušili kredibilitet međunarodnog prava u očima domaće javnosti. Kada figure poput Kristijan Amanpur — čije je izveštavanje tokom ratova devedesetih ostalo upamćeno po pristrasnosti i jednostranom prikazivanju sukoba — drže moralne pridike, to u narodu proizvodi kontra-efekat i dodatni otpor prema nametnutim istinama.

Očigledni dvostruki aršini stvorili su ambijent u kojem se zvanični zapadni diskurs ne doživljava kao borba za pravdu, već upravo kao nastavak političkog pritiska na srpski korpus. Otuda će se politizacija ličnosti i uloge genrala Mladića nastaviti shodno potrebama spoljnih ili unutrašnjih činilaca. Upravo o tome smo već pisali, a više o svemu možete saznati upravo OVDE.

Piculina "pomoć" režimu i briselska računica

Pored moralizovanja, za pojedine analitičare i stručnjake iz domena političkih nauka, Piculine reakcije u domaćem političkom kontekstu deluju poprilično proračunato. Redovnim istupima u kojima oštro napada Srbiju uoči ključnih unutrašnjih političkih dešavanja, hrvatski evroposlanik po pravilu ide na ruku vlastima u Beogradu. Nimalo slučajno, ovakve izjave savršeno se uklapaju u izbornu propagandu vladajućih, koja se biračkom telu ponovo može predstaviti kao jedini "patriotski zaštitnik" pred spoljnim pritiscima.

U trenucima kada se u zemlji akumulira nezadovoljstvo u velikom delu građanstva i kada postoje jasne podele, pa čak i međusobna isključivost, dok istovremeno studentski i građanski pokreti traže promenu dosadašnje prevashodno unutrašnje politike i postojećeg načina života — dotle spoljne osude iz Brisela i Zagreba, čini se, ciljano slabe prodemokratske snage dajući na taj način vetar u jedra samoproglašenih "patriotskih opcija".

Ova vrsta kontrolisane tenzije odgovara i samom Briselu, kome je na vlasti u Beogradu i dalje potreban krajnje kooperativan partner za završavanje ključnih geopolitičkih zadataka na ovom prostoru, kako smatraju analitičari, makar to značilo i svesno podrivanje autentičnih demokratskih procesa.