Moskva/Severodvinsk, 13. maj 2026. — Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 12. maja da su strateški sistemi Posejdon i Burevestnik ušli u završnu fazu razvoja, dajući novi zamah zabrinutosti Zapada zbog oružja koje preti da promeni pravila podvodnog nuklearnog odvraćanja. Izjava je stigla u trenutku kada satelitski snimci i analize otvorenih izvora potvrđuju da podmornički nosač Habarovsk napreduje u opremanju u luci Severodvinsk na ruskom Arktiku.

Oružje koje ne poznaje granice

Posejdon je bespilotno podvodno vozilo pogonjeno minijaturnim nuklearnim reaktorom, što mu daje praktično neograničen domet i sposobnost zaranjanja do dubine od jednog kilometra — daleko ispod dosega bilo koje konvencionalne podmornice ili sistema detekcije. Prema procenama, kreće se brzinom do 70 čvorova i može nositi nuklearnu bojevu glavu kolosalne snage — do 100 megatona prema pojedinim izvorima. Projektovan je za uništenje neprijateljskih udarnih grupa nosača aviona, obalnih fortifikacija i strateške infrastrukture.

Habarovsk: podmornički nosač buduće apokalipse

Podmornica Habarovsk, duga oko 135 metara, gradi se isključivo kao nosač torpilji Posejdon — do šest komada smeštenih u poplavljenim bočnim hangarima. Dizajn broda kombinuje elemente Borjevih podmornica s balističkim raketama i Belgoroda, prvog operativnog nosača Posejdona. Pogoni je jedan nuklearni reaktor tipa OK-650V, a poseban naglasak stavljen je na tišinu i preživljivost.

Rupa u američkoj odbrani

Upravo tu krije se ono što analitičare u Pentagonu najviše zabrinjava. Američka mornarica nema dugometno protivpodmorničko oružje kojim bi se suočila sa ovakvom pretnjom, otkako je 1992. povukla iz upotrebe raketu UUM-44 Subroc — podmornički lansiranu protivpodmorničku raketu dometa 55 kilometara s nuklearnom bojevom glavom. Njen planirani naslednik, Sea Lance, nikada nije ušao u produkciju zbog okončanja Hladnog rata.

Ako bi Posejdon bio integrisan s ruskim sistemom nuklearnog komandovanja Perimetar — koji osigurava mogućnost uzvratnog udara čak i u slučaju uništenja ruskog vojnog komandnog lanca — torpedo bi mogao autonomno krenuti prema američkim obalnim gradovima iz dubina Atlantika ili Pacifika, van dometa bilo kakvog sredstva kojim SAD danas raspolaže.

Burevestnik: krstarenja bez povratka u zonu protivraketne odbrane

Odvraćanje ili propaganda?

Stručnjaci su podeljeni. Kritičari ukazuju da bi Posejdonu trebalo dan ili više da iz zapadnih morskih voda stigne do ciljeva na obalama protivnika, dok američka interkontinentalna balistička raketa Minuteman III isti zadatak obavlja za oko sat vremena. Povećanje brzine Posejdona, s druge strane, povećalo bi buku i učinilo je uočljivijom za sonar.

Ipak, analitičari iz Carnegie Politike i Kraljevskog instituta za ujedinjene službe upozoravaju da je upravo ta ambivalentnost — nejasnoća između propagande i stvarnog kapaciteta — ono čime Posejdon ispunjava svoju svrhu. Tajnovitost sistema uvodi nesigurnost u zapadne procene pretnji i sama po sebi jača rusko odvraćanje, bez obzira na tehničke mogućnosti.

„Deluje šašavo, ali radi"

Bez obzira da li Posejdon i Burevestnik predstavljaju revolucionarno oružje ili skup strateški blef, njihov razvoj već menja kalkulacije nuklearnog odvraćanja i primorava SAD i saveznike da preispitaju podvodni nuklearni rivalitet u obimu kakav svet nije video od kraja Hladnog rata. Putinova potvrda od 12. maja samo je još jedan korak u toj igri živaca — igri čija se pravila formiraju u dubinama okeanskih prostranstava.