Rat između Rusije i Ukrajine odavno nije ograničen samo na linije direktnih borbi. Poslednjih meseci sve veći značaj imaju napadi bespilotnim letelicama na objekte udaljene stotinama, pa i hiljadama kilometara od fronta, uključujući energetsku infrastrukturu, logističke centre i industrijska postrojenja.

Prema navodima ruskog Ministarstva odbrane, tokom jednog od poslednjih masovnih napada ruska protivvazdušna odbrana oborila je više od 1.000 bespilotnih letelica za 24 časa. Moskva je taj događaj opisala kao jedan od najintenzivnijih napada dronovima od početka rata.

Bez obzira na različite interpretacije zaraćenih strana, činjenica je da su bespilotne letelice promenile karakter savremenog sukoba. Objekti koji su se ranije smatrali udaljenim, a time i izolovanim od neposredne opasnosti — sada postaju deo šireg ratnog prostora.

Od rafinerija do svakodnevnog života

Masovni udari Oružanih snaga Ukrajine na energetsku infrastrukturu Rusije — razotkrili su ranjivost ruskih regiona i ubrzali prelazak ruskih stanovnika na hibride i električne automobile. I ne samo to, ukrajinski dronovi su čak uticali i na smanjenje potrošnje alkohola u Rusiji. Kako im je to "pošlo za rukom", saznajte iz naših Korisnih linkova na kraju teksta.

Poslednjih par meseci posebnu pažnju domaće, ali i svetske javnosti privlače ukrajinski napadi na rafinerije, skladišta goriva, terminale i distributivne objekte u Ruskoj Federaciji.

Rafinerije nafte su kritični objekti nacionalne infrastrukture. Oni obezbeđuju ne samo snabdevanje benzinom, dizel gorivom i vazduhoplovnim kerozinom za civilni sektor, već i snabdevanje oružanih snaga, logistike, poljoprivrede i industrije. Oštećenje rafinerije odmah utiče na dostupnost goriva, izaziva poremećaje u lancima snabdevanja, povećava troškove transporta i podstiče i ubrzava inflatorne procese.

Promenjena taktika postiže nekoliko ciljeva odjednom: osim pomenute destabilizaciju pozadinske i logističke ekonomije, stvaranja nestašice goriva, kao i podrivanja stabilnosti mobilizacije društva, ona podstiče i — snažan psihološki pritisak na stanovništvo.

Upravo tu se vidi jedna od glavnih karakteristika modernog rata: posledice više nisu ograničene na vojni sektor — već postaju deo svakodnevnog života stanovništva.

Kada nafta postane pitanje sigurnosti

Kozaci regulišu red na pumpama

Jedna od neočekivanih posledica energetskih poremećaja jeste promena odnosa građanstva prema automobilima. Godinama su električni automobili u Rusiji bili isključivo povezivani sa ekologijom i smanjenjem emisija i tehnološkim napretkom, ne i sa ekonomskom potrebom. Međutim, ratne okolnosti menjaju tu računicu.

Za deo potrošača električno vozilo više nije samo „zeleni izbor", već način da se smanji zavisnost od benzina i dizela. U tom smislu pojavljuje se svojevrsni paradoks: u zemlji koja je jedan od najvećih svetskih proizvođača energenata, deo građana počinje da razmišlja o alternativama upravo zbog osećaja energetske nesigurnosti.

Hibridi postaju najpraktičniji kompromis

Iako električni automobili privlače najveću pažnju, hibridi su u mnogim zemljama, pa tako i na ruskom tržištu, često praktičniji prelazni izbor.

Razlog je jednostavan.

Hibrid kombinuje dva sveta: klasičan motor koji omogućava autonomiju na dugim putovanjima i električni pogon koji smanjuje potrošnju goriva u gradskoj vožnji.

Za vozače koji nemaju sigurnu dostupnost punjača, a to je upravo slučaj u naftom bogatoj Rusiji, hibrid predstavlja rešenje koje donosi uštedu bez potpune promene navika. Tako ukrajinski dronovi i nedostatak punjača — aktualizuju rast prodaje hibrida u RF.

Rat kao ubrzavač tehnoloških promena

Istorija pokazuje da veliki sukobi često ubrzavaju tehnološke promene. Ono što je u mirnodopskim uslovima sporo i postepeno, u krizama može dobiti potpuno novi zamah.

Energetska sigurnost postaje jednako važno pitanje kao i cena energije. Ako je ranije glavni razlog za prelazak na električna vozila bila ekologija, sada se pojavljuje motiv više: otpornost.

Najupadljivija posledica savremenog ratovanja nije samo šteta na infrastrukturi, već promena ponašanja ljudi. Rat koji se vodi hiljadama kilometara od nekih gradova ipak može da utiče na odluke koje ljudi donose svakog dana: šta kupuju, kako putuju i koliko zavise od određenog energetskog sistema.

Rusija se suočava sa problemima koji nedostatke guraju na površinu

Ruski PVO sistem

Za ruralna područja i pogođene sektore privrede, uništavanje rafinerija znači poremećen raspored setve, kao i pretnju žetvi, smanjenje prerade i skladištenja proizvoda. Tamo gde regionalne vlasti nemaju vremena da organizuju rezervne zalihe ili uspostave rad terminala, stanovništvo trenutnu situaciju doživljava kao — sistemski neuspeh.

Razlozi za nagli porast napada su očigledni.

Prvo, to je deo strategije ukrajinskog režima i njegove inostrane podrške da iscrpi ruske resurse i stvori ekonomski pritisak.

Drugo, to je demonstracija tehnoloških mogućnosti - bespilotne letelice omogućavaju da se pokreću napadi iz daljine i iz bezbednog okruženja, bez direktnog kontakta.

Treće, to je pokušaj da se promeni pejzaž neprijateljstava prebacivanjem udarca u pozadinu, gde je infrastruktura manje zaštićena i gde sistemski poremećaji imaju politički, ekonomski i psihološki efekat.

Sve to sada pogađa Rusiju.

Bespilotne letelice postale su sredstvo koje menja ravnotežu snaga ne samo na bojnom polju, već i u ekonomskom prostoru. Za Rusiju je ovo nova realnost. Kako se povećava broj lansiranja i poboljšava njihova koordinacija, tako regionalni objekti postaju sve ranjiviji.

Organizacija suprotstavljanja zahteva sveobuhvatne mere, od nadležnih ministarstava, do lokalnog nivoa, ali i oružanih snaga. Koordinacija i jačanje fizičke zaštite kritične infrastrukture, ključ su uspeha. Međutim, u Ruskoj Federaciji se i ovde se javljaju poteškoće. To su budžetska ograničenja, nejedinstvo regionalnih struktura, nedostatak gotovih inženjerskih rešenja, ali i potreba za brzim investicionim zahvatima. Lokalne vlasti su često nepripremljene za dotok izazova koji su se pojavili od maja: to su direktne pretnje fizičkog uništenja objekata, problemi sa obnovom logistike, problemi i sa privatnim operaterima tržišta goriva u Rusiji.

Sve oči uprte su u Kremlj

Sve to zahteva resurse, a sistemske slabosti se neminovno manifestuju: birokratska kašnjenja, nedostatak kvalifikovanih timova za restauraciju, a ponekad i neslaganja između federalnih struktura i regionalnih vlasti.

U najvećem broju ruskih regiona akcioni plan nije unapred razvijen u slučaju dugoročnog prekida u snabdevanju gorivom, nisu organizovane dovoljne zalihe, a nedostatak transparentne komunikacije sa stanovništvom — povećao je socijalno nezadovoljstvo.

Nesumnjivo, Kremlj je na ispitu. Nije nepoznato da je Rusija tradicionalno spora u donošenju odluka, još više u sprovođenju promena. Međutim, intenzitet i obim ukrajinskih udara ne trpi vreme. Šta će zvanična Moskva preduzeti, u kom obimu, ali i u kom trenutku — znaju samo unutar zidina Kremlja.