Dok cena dizela u Sjedinjenim Državama po prvi put premašuje šest dolara za galon, Donald Tramp je od Vladimira Zelenskog zatražio da ukrajinska vojska prestane da gađa rusku naftnu infrastrukturu. Poručio je da baš ti napadi – a ne rat oko Irana – stoje iza globalnog manjka goriva koji pogađa i same Amerikance. U pitanju je veliki obrt u Trampovom razmišljanju posebno imajući u vidi da je pre samo nekoliko nedelja na samitu NATO u Turskoj, direktno podržao ovakve ukrajinske akcije, pa je čak i pohvalio Zelenskog za domišljatost.

Šta je Tramp tačno rekao

Obraćajući se novinarima na marginama turnira Irish Open, na golf terenu u svom vlasništvu u Irskoj, američki predsednik je rekao da je o problemu već razgovarao direktno sa ukrajinskim liderom. Naveo je da postoji "dovoljno drugih ciljeva" i da Zelenski treba da ih usmeri na njih, ali da izbegava rusku naftnu infrastrukturu.

"Zelenski mora da uradi jednu stvar – mora da prestane da izbacuje iz funkcije rusko dizel gorivo. Neka gađa druge ciljeve, ali ne dizel, jer to stvara nestašicu i to šteti celom svetu", rekao je Tramp.

Tramp je posebno naglasio da problemi sa isporukom goriva u SAD nisu posledica sukoba na Bliskom istoku, već rusko-ukrajinskog rata – iako je poremećaj izvoza nafte kroz Hormuški prolaz, usled tenzija oko Irana, takođe deo globalne slike koju je, prema izveštajima, prećutao.

Rusija bez trećine rafinerija

Ukrajinska kampanja dugometražnih napada dronovima na rusku naftnu industriju traje već više od godinu dana i, prema dostupnim podacima, ostavila je duboke tragove. Od avgusta 2025. godine, ukrajinski dronovi su rusku naftnu infrastrukturu napali najmanje 194 puta, pri čemu su pogođene sve od jedanaest najvećih ruskih rafinerija – od Kirišija i Rjazanja, do Volgograda, Jaroslavlja i moskovske rafinerije Kapotnja. Ukupni finansijski gubici ruskog sektora prerade procenjuju se na 13,5 milijardi dolara.

Prema poslednjim dostupnim podacima iz septembra, čak 38 odsto primarnih kapaciteta za preradu nafte u Rusiji trenutno je van funkcije, što odgovara zastoju od oko 338.000 tona sirove nafte dnevno – a analitičari procenjuju da je oko 70 odsto tih zastoja direktna posledica ukrajinskih napada. Samo u septembru, proizvodnja benzina pala je za milion tona, dok je nestašica na ruskom tržištu benzina dostigla 20 odsto ukupne potrošnje. Ruska prerada nafte je u julu pala na najniži nivo u poslednje 24 godine – oko 3,6 miliona barela dnevno, što je trećina manje od uobičajenog nivoa za to godišnje doba.

Cena dizela probila rekord u Americi

Rusija je još u julu, pod pritiskom napada na sopstvenu preradu, uvela zabranu izvoza dizela kako bi zaštitila domaće zalihe – potez koji je dodatno stegao već napregnuto globalno tržište. To se preklopilo sa poremećajima isporuka nafte kroz Hormuški prolaz, uzrokovanim ratom oko Irana, pa je kombinacija ova dva faktora američke potrošače dovela do rekordnih cena. Prosečna cena dizela u SAD je u petak, po prvi put, premašila šest dolara po galonu – gorivo od kog zavisi transport robe, poljoprivredna mehanizacija i železnica.

Kijev: rafinerije su legitimni vojni cilj

Ukrajina, koja se suočava sa stalnim ruskim napadima na svoju energetsku infrastrukturu, tvrdi da ruska naftna industrija istovremeno finansira i direktno pokreće rat koji vodi Moskva, te da su rafinerije legitiman vojni cilj. The New York Times je još ranije pisao da je Tramp 2025. godine nezvanično podržavao te napade, gledajući na njih kao na sredstvo pritiska na Moskvu – stav koji sada, izgleda, revidira pod teretom rastućih cena na američkim benzinskim pumpama.

Tramp je time prvi put javno stao na rusku stranu, barem kada su u pitanju ruski energetski interesi, tražeći od Kijeva da ublaži baš onu vrstu napada koja Moskvu najviše i košta. Upadljivo je da istom prilikom Tramp nije istovetan zahtev uputio i ruskoj strani. Interesi velikih sila se nekada poklapaju, čak i kada se nalze na supraničkim pozicijama. Ukrajina nije jedina koja je to osetila.