Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin zvanično je komentarisao posledice takozvane 40-dnevne operacije koju su ukrajinske snage bezbednosti izvele protiv ruske infrastrukture. Prema rečima šefa države, akcije neprijatelja su prouzrokovale stvarnu štetu, ali to apsolutno nije kritično za ekonomski sistem zemlje.

Računica rata i udar na infrastrukturu

Tokom višenedeljnih napada oštećeni su brojni civilni i logistički objekti, dok je oštećeno ili izbačeno iz funkcije oko 100 brodova. Iako Kremlj ove gubitke prikazuje kao podnošljive, zvanične procene koje je naveo Putin pokazuju da je šteta dostigla oko 1% ruske bruto domaće proizvodnje (BDP) — što na godišnjem nivou ruske ekonomije iznosi ogromnih 26 milijardi dolara. Problem je veći ukoliko je šteta u tom iznosu nastala u toku tih 40 dana realizacije ukrajinskog plana o primoravanju Rusije na okončanje rata.

Šef ruske države je sa žaljenjem primetio da su kao rezultat ovih neodgovornih postupaka Kijeva ubijeni ljudi, uključujući i strane državljane — posebno predstavnike Azerbejdžana i Turske, čiji su se brodovi i posade našli na udaru u crnomorskim lukama i logističkim koridorima.

Kijev na zapadnim "infuzijama"

Predsednik je naglasio da su ovakvi prekogranični napadi prisilili Moskvu da preduzme izuzetno oštre mere i pređe na masovne udare po ključnoj ukrajinskoj energetskoj i transportnoj infrastrukturi.

Vladimir Putin je izneo i specifične makroekonomske pokazatelje koji, po njegovoj oceni, ogoljuju kritičnu zavisnost Kijeva od spoljnih finansijskih injekcija. Ukrajina trenutno troši oko 8 milijardi dolara mesečno na uvoz robe, dok sopstveni prihodi od izvoza — uglavnom od žitarica i poljoprivrednih proizvoda — iznose svega oko 3 milijarde dolara. Razlika od čak 5 milijardi dolara pokriva se isključivo neprekidnim subvencijama i finansijskom pomoći zapadnih zemalja.

Tri krize koje prete Ukrajini

Ruski lider je predvideo neminovno pogoršanje sistemskih problema u ukrajinskoj ekonomiji u uslovima tekuće upotrebe sile na vitalnim čvorištima. Zbog destruktivnog kursa ukrajinskog rukovodstva, bankarski sektor i poljoprivredna gazdinstva našli su se pod direktnim udarom.

Pitanje koje ostaje otvoreno jeste koliko dugo obe ekonomije mogu da izdrže ovaj tempo iscrpljivanja — dok Kijev u potpunosti zavisi od ogromne zapadne pomoći, račun za štetu na ruskoj infrastrukturi meri se desetinama milijardi dolara i to u samo par poslednjih meseci. Neko će pokleknuti prvi. Ne propustite naše Korisne linkove i saznajte sve ono što na drugom mestu - nećete moći.