Ukrajina je preko posrednika Rusiji prenela predlog o obustavi napada na civilne ciljeve u Crnom moru, u trenutku kada su ruski udari na ukrajinsku lučku infrastrukturu i brodove desetkovali izvoz ukrajinskih žitarica koje su i ključni prihod Kijeva. Istovremeno, Moskva od Vašingtona traži odgovor na pitanja o američkoj ditrektnoj umešanosti u ukrajinske napade duboko na teritoriji Rusije.

Zelenski traži primirje na Crnom moru nakon eskalacije ruskih napada na luke

Nakon ruskih sve snažnijih odgovora na uporno ukrajinsko degradiranje ruske privrede bespilotnim letelicama — Ukrajina je sada preko treće strane Rusiji prenela predlog da obe strane obustave napade na civilne (lučke) ciljeve u Crnom moru, objavio je Rojters 13. avgusta, pozivajući se na izvor upoznat sa inicijativom.

Predlog dolazi nakon značajnog intenziviranja ruskih napada na ukrajinsku lučku infrastrukturu i civilne brodove. Rusija je relativno uzdržana bila tokom godina sukoba, omogućavajući izvoz ukrajinskog žita. Nakon promene taktike NATO-a i Zelenskog, gde su glavni ciljevi u ruskoj pozadini, Rusija je odlučila da odgovori na isti način.

Javile su se i Ujedinjene nacije i upozorile da bi nastavak udara mogao ozbiljno da utiče na globalno tržište hrane i cene žitarica.

Iz Moskve, međutim, poručuju da zvaničan predlog za primirje nije stigao. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško rekao je da se poslednjih nedelja čuju različiti pozivi na moratorijume i prekide vatre, ali da Rusiji nijedan zvaničan predlog nije uručen.

„U poslednje vreme čuli smo mnoge pozive na različite moratorijume i prekide vatre. Te ideje se promovišu različitim kanalima, ali zvanične predloge nismo dobili“, rekao je Gruško.

Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan prethodno je 8. avgusta saopštio da je Ankara Rusiji i Ukrajini predstavila predlog moratorijuma na napade u Crnom moru.

Rusija je pokazala da može isto što i Ukrajina, pa i više

Uništene ukrajinske cisterne sa gorivom, jedini vid snabdevanja gorivom u Ukrajini

Ruski napadi na ukrajinske luke tokom jula dodatno su poremetili pomorski saobraćaj u vreme letnje žetve. U jednom od napada na brod „Golden Leo“ poginulo je deset ljudi, dok su napadi na tanker „Gas Lisbon“ i brod za prevoz rasutog tereta „Golden Rose“ naveli brodare da samoinicijativno obustave uplovljavanje u luke kod Odese.

Prema ukrajinskim podacima, tokom jula zabeleženo je 35 ruskih napada na brodove koji su se nalazili u lukama, 22 napada na plovila na moru i 67 udara na lučku infrastrukturu. Zbog pogoršanja bezbednosne situacije brodari su gotovo dve nedelje obustavljali dolaske u luke oko Odese.

Ukrajinski ministar agrarne politike Taras Visocki potvrdio je da je zbog bezbednosne situacije došlo do prekida uplovljavanja brodova u ukrajinske morske luke. „Blumberg“ je ranije objavio procenu da bi napadi mogli da smanje ukrajinski izvoz poljoprivrednih proizvoda za više od polovine u tržišnoj godini 2026/27.

Istovremeno, Rusija je tokom prethodnog perioda bila izložena ukrajinskim napadima dronovima upravo na transportnu i energetsku infrastrukturu, kao i na plovila povezana sa ruskim pomorskim saobraćajem. Kijev je od početka jula intenzivirao operacije protiv ruskih transportnih i takozvanih brodova, a sve u skladu sa novom taktikom Zelenskog "40 dana da se Rusija privoli na kraj rata". Tih 40 dana je isteklo 10. avgusta. Ne propustite naše Korisne linkove na kraju teksta, saznate sve ono što na drugom mestu — nećete moći.

Na evropskom tržištu pšenice cene su nakon objave informacije o ukrajinskom predlogu primirja počele da padaju, poništivši deo ranijih dobitaka. Ujedinjene nacije upozorile su krajem jula da obnovljeni ruski napadi na crnomorske luke i trgovačke brodove predstavljaju ozbiljan rizik za globalnu prehrambenu bezbednost. Cena pšenice tada je bila oko 20 odsto viša nego početkom meseca, na najvišem nivou od marta 2024. godine.

Moskva tvrdi da nije dobila nove ukrajinske predloge za mir

Istovremeno, iz Moskve stiže poruka da Rusija nije dobila ni nove predloge Kijeva o nastavku mirovnog procesa koje je Ukrajina prethodno prosledila Sjedinjenim Američkim Državama.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je 13. avgusta da Moskva nema informacije o predlozima koje je ukrajinska strana uputila Vašingtonu.

Na pitanje da li je Rusija preko diplomatskih kanala dobila predloge predsednika Volodimira Zelenskog, Rjabkov je odgovorio odrično. Isto je odgovorio i na pitanje da li je Moskva na bilo koji drugi način upoznata sa njihovom sadržinom.

Zelenski je 11. avgusta saopštio da je ukrajinski pregovarački tim predao američkoj strani predloge za naredne korake kojima bi se povećao pritisak na Rusiju i rat približio kraju: „Predali smo naše predloge američkoj strani“, rekao je Zelenski, navodeći da Vašington može da pomogne Ukrajini, posebno u jačanju protivvazdušne odbrane.

Kijev takođe očekuje da Sjedinjene Države iskoriste svoj uticaj kako bi izvršile pritisak na Moskvu, promenile njen pristup i sprečile dalje produžavanje rata.

U intervjuu za CNN, objavljenom 12. avgusta, Zelenski nije želeo da otkrije detalje novih predloga, ali je poručio da je Ukrajini potrebno veće američko angažovanje u mirovnom procesu: „Potrebno nam je veće uključivanje američke strane u mirovni plan“, rekao je ukrajinski predsednik.

Zelenski je istovremeno ocenio da ruski predsednik Vladimir Putin trenutno nije spreman da zaustavi rat i da na Moskvu ne postoji dovoljan pritisak.

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je još 23. jula, posle sastanka sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom na Filipinima, da će za prevazilaženje zastoja u pregovorima biti potrebne „nove ideje“.

Lavrov od Vašingtona traži odgovor o američkoj ulozi u ukrajinskim napadima

Lavrov i njegov kineski kolega Vngo

Rusija u međuvremenu od Sjedinjenih Država očekuje odgovor na pitanja koja se odnose na navodnu američku podršku ukrajinskim napadima na rusku teritoriju.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da Moskva smatra da je Vašington duboko umešan u ukrajinske napade i da je o tome već zatražila objašnjenja od američke administracije.

Prema Lavrovljevim rečima, pitanja se između ostalog odnose na navodno dostavljanje obaveštajnih podataka Ukrajini: „Uputili smo niz pitanja Stejt departmentu, tražeći komentar, između ostalog o obaveštajnim podacima i činjenici da su Sjedinjene Države mnogo dublje uključene u organizovanje i izvođenje udara duboko na teritoriji Rusije protiv civilnih ciljeva. Čekamo odgovor“, rekao je Lavrov ruskoj državnoj televiziji.

Iz Vašingtona za sada nije bilo neposrednog odgovora na ove tvrdnje.

Lavrov je istovremeno rekao da bi Moskva mogla dodatno da pooštri napore usmerene protiv zapadnih isporuka ukrajinskoj vojsci: „Naše metode učinićemo mnogo oštrijim kako bismo razgradili sve ono čime Zapad snabdeva kijevsku ratnu mašinu. I to već radimo“, rekao je ruski ministar.

Prema njegovim rečima, Putin je još ranije poručio američkom predsedniku Donaldu Trampu da je Rusija spremna da razmatra američke mirovne predloge, uz napomenu da bi određena pitanja zahtevala kompromis. Rubio je, međutim, ranije negirao da je na tom nivou postignut bilo kakav konkretan dogovor, uz ocenu da bi rat, da je sporazum zaista postignut, već bio završen.

Lavrov je rekao i da je Putin spreman da ponovo primi Trampove izaslanike u Moskvi, ali je dodao da je ključno pitanje šta bi oni doneli sa sobom.

U pozadini svega sve je očiglednija činjenica da su ruski odgovori na upornost ukrajinskog slanja dronova na rusku infrastrukturu — primorali Zelenskog da se raspiše sa predlozima za okončanje sukoba na moru. Predlog ukrajinske strane o obustavi napada na civilne ciljeve u Crnom moru dolazi u trenutku kada su posledice sukoba po ukrajinski pomorski izvoz postale i više nego ozbiljne, dok istovremeno nema naznaka da je skoro okončanje sukoba uopšte moguće, ma u kom formatu koji ne odgovara zvaničnoj Moskvi.

Ako se tome doda da je za prvih šest meseci ove godine više od 200.000 ruskih dobrovoljaca obuklo uniformu skrojenu za SVO, Moskva nema razlog da odustaje od većine proklamovanih ciljeva iz februra 2022.