U utorak 14. aprila, samo 24 h nakon naredbe o blokadi Ormuskog moreuza i sa američke strane — Tramp je pozvao Narendru Modija u pomoć, imajući u vidu dve važne činjenice upravo u vezi sa Indijom — njene dobre odnose sa iranskim vođstvom, kao i izuzetnu zavisnost indijske ekonomije od energenata iz Zaliva. Gotovo istovremeno, najavio je i mogućnost druge runde pregovora sa Iranom u Pakistanu “ u naredna dva dana“.
Modi prima medalju, Kneset, Izrael
Poziv koji govori mnogo
Četrdeset minuta trajao je razgovor dvojica lidera. Zvanično saopštenje bilo je standardno – bilateralna saradnja, strateško partnerstvo, zajednički interesi. Ali sam čin – to što je Tramp izabrao baš Modija, baš tog dana, tek 24 sata nakon što je američka blokada Ormuskog moreuza postala stvarnost – govori više od objava koje su pratile ovaj razgovor.
Modi je na mreži X napisao da je „primio poziv od prijatelja predsednika Trampa“ i da su razgovarali o situaciji na Bliskom istoku i važnosti da Ormuz ostane otvoren i bezbedan.
Američki ambasador u Indiji Serhio Gor bio je kratak i intrigantan: „Veoma pozitivan i produktivan razgovor. Ostanite uz nas…“
Zašto baš Indija
Skoro 85 odsto indijskog uvoza nafte i gasa prolazi kroz Ormuz. Katar, Saudijska Arabija, UAE, Kuvajt – odatle stiže energija koja pokreće drugu najmnogoljudniju zemlju na svetu. Bez tog prolaza, Indija za nekoliko nedelja počinje da oseća bolove kojih se svaka vlada plaši: rastuće cene goriva, pritisak na devizne rezerve, socijalna tenzija.
Uz to, milioni indijskih radnika žive i rade upravo u tim zalivskim državama.
Tramp nije pozvao Modija iz prijateljstva. Pozvao ga je jer dobro zna da Indija ima i motiv i kanal da pomogne da se kriza reši pre nego što postane nekontrolisana. Zapravo, čudi Modijeva apstinencija od aktivnijeg angažovanja u vezi sa „iranskim“ problemom. Možda se razlog tome krije u vazalnom odnosu Modija i tamošnje oligarhije prema jevrejskom novcu, ali i neophodnim AI tehnologijama koje su upravo u njihovim rukama u SAD. O tome u kakav položaj je Modi doveo nekada nesvrstanu i pravednu Indiju, možete sve saznati upravo — OVDE.
Iranska revolucionarna garda (IRGC)
„Feldmaršal radi odličan posao“ – i šta to znači
Dok je Modi primao poziv, Tramp je davao intervju listu New York Post i izrekao rečenicu koja je zaintrigirala: „Nešto bi se moglo desiti u naredna dva dana… skloniji smo da odemo tamo. Verovatnije je – znate zašto? Jer feldmaršal odlično radi posao.“
Pod „feldmaršalom“ Tramp misli na pakistanskog generala Asima Munira, kome je u nedavnoj komunikaciji simbolično dodelio taj neformalni počasni naziv – znak poštovanja, ali i pritiska. Pakistan je bio domaćin prvog kruga pregovora između SAD i Irana koji je, posle gotovo 21 sata razgovora kojima je lično rukovodio potpredsednik Džej Di Vens, propao bez dogovora. Sada, prema svemu sudeći, Islamabad treba ponovo da otvori svoja vrata – i to već u sredu, 16. aprila.
Maratonski razgovori, ista ćorsokak
Prethodno je Vens iz Islamabada otišao praznih ruku. Dvadeset jedan sat pregovora, a tri ključna čvora ostala su netaknuta: iranskim nuklearni program, kako i kada se ukidaju sankcije, kojom dinamikom i uz koje garancije, ali i o kontroli Ormuskog moreuza.
Američka strana tvrdi da je iznela „najbolju i konačnu ponudu“ i da je Iran odbio da je prihvati, o čemu sve možete saznati upravo — OVDE. Iranska strana odgovorila je da su zahtevi Vašingtona bili neprihvatljivi i da je nedostajalo elementarne političke volje. Obe strane su se okrivile onu drugu, ali kako smo odmah tada i procenili, bez obzira na dramatičnost koja je pratila neuspeh – vrata su ipak ostala odškrinuta.
Taj detalj nije mali.
Donald Tramp
Problemi se nižu, sve je u percepciji moći
Svaki dan dok Ormuz stoji zatvoren košta globalnu ekonomiju onoliko koliko je teško izmeriti, ali lako osetiti – na pumpama, u lukama, na berzama. Pritisak ne raste linearno. Raste eksponencijalno.
Tramp je to shvatio pre nego što su to shvatili njegovi savetnici, ili se barem tako ponaša. Poziv Modiju, pohvala pakistanskom generalu, najava novih pregovora za 48 sati – sve su to potezi čoveka koji zna da je i on dodatno zatvorio Ormuz, ali koji isto tako zna da ga ne može držati zatvorenim unedogled. Usput, potrošio je sve zalihe raketa, treba vreme za adekvatno snabdevanje, o čemu ćete više saznati iz linkova na kraju teksta.
Takođe, primetno je da jedna tako moćna sila, kažu i najveća — ne može sama sa Iranom. I sa uvek za ratovanje spremnim Izraelom u „društvu“, pa nije dovoljno. Zvao je Tramp u pomoć i NATO saveznike, i pretio im, zvao je čak i Kinu, Australiju, Japan, J.Koreju, ali i Indiju. Jedinu pomoć imao je od zalivskih vazalnih monarhija — i to je bilo sve.
Sada, nakon svega, otvara se pitanje ne da li će doći do nove runde pregovora, već da li je iole dobro pripremljena. Malo je vremena proteklo za usaglašavanje dijametralno suprotnih polazišta. Trampu se žuri, Trampovski je prasnuo da zatvori Ormuz nakon čega mu se usijao telefon u ovalnoj sobi. A pomoći niotkuda. Zato, ako do druge runde zaista i dođe, suštinsko pitanje je hoće li taj krug biti i poslednji.
Korisni linkovi
Autor teksta: Ozna Vesti
