Gaza, Iran, Liban, Sirija i Venecuela u poslednje tri godine postali su poprišta vojnih akcija SAD i Izraela sa desetinama hiljada poginulih, dok se sličan obrazac primene sile ponavlja od Kariba do Bliskog istoka. U Gazi je od oktobra 2023. poginulo preko 77.000 ljudi, uključujući više od 20.000 dece. U Iranu je za manje od dva meseca rata poginulo više od 3.400 ljudi, u Libanu preko 4.000, a američka mornarica je u operacijama protiv navodnih krijumčara droge kod Venecuele ubila više od 230 ljudi. Kuba, iako fizički nije napadnuta, gubi ljude na drugačiji način – kroz blokadu koja je bolnicama uskratila struju, lekove i opremu.

Gaza: preko 77.000 poginulih, više od 20.000 dece

Gaza nekad

Rat u Gazi traje od 7. oktobra 2023, uz privremeno primirje uspostavljeno 10. oktobra 2025, koje nije zaustavilo dalja ubistva. Prema poslednjim dostupnim podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, do 28. avgusta 2026. poginulo je najmanje 77.036 ljudi, od čega preko 74.997 Palestinaca, uključujući 270 novinara i medijskih radnika, 120 akademika i preko 560 humanitarnih radnika.

Rat u Gazi traje od 7. oktobra 2023, uz privremeno primirje uspostavljeno 10. oktobra 2025, koje nije zaustavilo dalja ubistva. Prema poslednjim dostupnim podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, do 28. avgusta 2026. poginulo je najmanje 77.036 ljudi, od čega preko 74.997 Palestinaca, uključujući 270 novinara i medijskih radnika, 120 akademika i preko 560 humanitarnih radnika.

Nezavisna naučna studija objavljena u časopisu The Lancet, zasnovana na terenskoj anketi 9.729 ljudi iz 2.000 domaćinstava, potvrdila je da zvanične brojke Ministarstva zdravlja predstavljaju „pod", a ne preuveličan broj – studija procenjuje da je do januara 2025. u nasilju poginulo čak 75.200 ljudi, odnosno 3,4 odsto celokupne populacije Gaze, a da su žene, deca i stariji od 64 godine činili 56,2 odsto svih žrtava.

Prema izveštaju UNICEF-a, više od 20.000 dece je ubijeno, a preko 44.000 povređeno u periodu od oktobra 2023. do avgusta 2026. Organizacija Save the Children je ranije objavila podatak da je u proseku više od jednog deteta ubijano svakog sata tokom skoro dve godine rata, sa najmanje 1.009 beba mlađih od godinu dana među žrtvama, od čega je 450 rođeno i ubijeno tokom samog rata. I posle proglašenog primirja u oktobru 2025, ubistva su se nastavila – samo u maju 2026. ubijeno je 119 Palestinaca, uključujući 19 dece, u onome što je opisano kao najintenzivniji mesec izraelskih napada od početka te godine.

Iran: rat koji je počeo ubistvom vrhovnog vođe

Rat između Irana, Izraela i SAD počeo je 28. februara 2026, kada su američke i izraelske snage izvele koordinisane udare na iranska nuklearna postrojenja, komandne strukture Revolucionarne garde i, prvog dana sukoba, ubile vrhovnog verskog vođu Alija Hameneija. Napadi su, prema izveštajima, pogodili više od 2.000 pojedinačnih ciljeva u 24 od 31 iranske provincije već u prvim satima sukoba.

Prema iranskom Ministarstvu zdravlja, žrtve napada bile su stare od osam meseci do 88 godina. Zamenik ministra zdravlja Ali Džafarijan izjavio je da je među poginulima najmanje 200 dece i 11 zdravstvenih radnika.

Procene broja poginulih u Iranu razlikuju se od izvora do izvora – iranske vlasti govore o oko 3.500, izraelska vojska o čak 6.000, dok nezavisna organizacija HRANA navodi 3.684. Sa iranske strane je, prema Al Džaziri, povređeno više od 26.500 ljudi. Amnesty International je potvrdio da je napad na školu u mestu Minab, koji su izveli SAD, ubio više od 170 ljudi. Na strani Izraela poginulo je između 20 i 28 ljudi, a SAD su potvrdile 13 do 20 poginulih vojnika. Do formalnog primirja, posredovanog Pakistanom, došlo je posle više od 40 dana sukoba, uz procenjenih 135 milijardi dolara ratnih troškova samo na američkoj strani.

Liban: napadi koji nastavljaju i posle primirja

Rat u Libanu izbio je 2. marta 2026, dan pošto je Hezbolah, glavni iranski saveznik u regionu, odgovorio na ubistvo Hameneija i ratne udare na Iran. Prema podacima libanskog Ministarstva zdravlja, u ratu je poginulo 4.383 ljudi, a povređeno više od 12.400 – iako izraelska vojska navodi nižu brojku od 2.500 poginulih, a Hezbolah svega 1.000.

Do formalnog primirja u Libanu došlo je 16. aprila 2026, ali je samo osam dana ranije, na sam dan objave prekida vatre u Iranu, Izrael izveo ono što je nazvao „najsnažnijim napadima" na Liban, ubivši najmanje 357 ljudi u jednom danu – napad koji je pogodio i centralni Bejrut, bez prethodnog upozorenja stanovništvu.

Napad od 8. aprila osudilo je više od 20 zemalja posmatrača, a poremetio je i tek uspostavljeno primirje u Iranu. I posle zvaničnog prekida vatre, između novembra 2024. i marta 2026. beleženi su gotovo svakodnevni izraelski udari u Libanu, u kojima je, prema tadašnjim podacima, ubijeno 331 čovek, od čega najmanje 127 civila – Izrael je te akcije opravdavao potrebom sprečavanja obnove Hezbolahovih vojnih kapaciteta.

Sirija: napadi bez objave rata

Za razliku od Irana i Libana, Sirija nije u formalnom ratu sa Izraelom, ali izraelski napadi na njenu teritoriju traju kontinuirano od pada Bašara al-Asada u decembru 2024, uz sve učestalije kopnene upade. U noći 28. novembra 2025. izraelske rezervne jedinice ušle su u mesto Bejt Džin u okolini Damaska i, prema Sirijskoj mreži za ljudska prava, ubile najmanje 13 civila, uključujući dvoje dece, i ranile 25 ljudi.

„Kada vojne snage pređu međunarodno priznate granice bez pristanka dotične države, sprovode hapšenja i koriste smrtonosnu silu koja rezultira civilnim žrtvama, te radnje predstavljaju jasno kršenje suvereniteta te države“, navodi se u analizi Sirijske mreže za ljudska prava, koja upad u Bejt Džin opisuje kao treću veću izraelsku vojnu operaciju u južnoj Siriji od početka prelaznog perioda u zemlji.

Ista organizacija je za novembar 2025. zabeležila smrt 73 civila u Siriji, uključujući 12 dece i šest žena, kao i dva slučaja smrti usled mučenja. Sirijski predsednik Ahmed al-Šara ranije je izraelske napade na Damask opisao kao „široko postavljeno gađanje civilnih i vladinih objekata" i optužio Izrael da namerno unosi haos u zemlju.

Venecuela: 234 ubijena bez suđenja, na otvorenom moru

Od 2. septembra 2025, američka vojska sprovodi seriju napada na plovila za koja tvrdi da krijumčare drogu iz Venecuele, u operaciji koju je Pentagon nazvao „nemeđunarodnim oružanim sukobom" sa kartelima označenim kao terorističke organizacije. Do 19. septembra 2026, u najmanje 78 udara na više od 79 plovila ubijeno je najmanje 234 ljudi, uključujući 17 nestalih i pretpostavljeno mrtvih, uz jedan dodatni napad na kopneni cilj unutar same Venecuele.

Stručnjaci za međunarodno pravo i organizacije za ljudska prava ocenjuju da udari verovatno predstavljaju vansudska pogubljenja, budući da su, prema svemu sudeći, gađali civile koji nisu predstavljali neposrednu pretnju po Sjedinjene Države. Ministarstvo odbrane SAD retko je pružalo dokaze da su gađana plovila zaista bila umešana u krijumčarenje.

U barem četiri slučaja članovi posade preživeli su prvi udar – u jednom od njih, prvom napadu kampanje 2. septembra 2025, vojska SAD je preživele pogodila drugim, naknadnim udarom, što je izazvalo oštre kritike. Kolumbijski predsednik Gustavo Petro tvrdio je da je jedna od žrtava septembarskog napada bio kolumbijski ribar, a ne krijumčar. Senat SAD je 2025. dva puta odbio rezolucije kojima bi se ograničila Trampova ovlašćenja za nastavak vojnih akcija protiv Venecuele. Dana 3. januara 2026, američke specijalne jedinice uhapsile su predsednika Venecuele Nikolasa Madura i izvele ga iz zemlje.

Kuba: druga vrsta gubitka

Za razliku od prethodne pet zemalja, Kuba nije meta vojnih udara – njena kriza je posledica naftne blokade koja je, otkad je uvedena početkom 2026, ostrvo lišila tri četvrtine uobičajenog uvoza nafte. Posledice se ne mere brojem poginulih u napadima, već otkazanim operacijama, nestancima struje i do 20 sati dnevno i listama čekanja od 100.000 pacijenata, među kojima je 12.000 dece – o čemu je Ozna vesti detaljno pisala u posebnom tekstu o kubanskoj energetskoj i zdravstvenoj krizi.

Gaza, Iran, Liban, Sirija i Venecuela pokazuju da primena vojne sile, sa desetinama hiljada poginulih civila, dece i zdravstvenih radnika, prati sličan obrazac bez obzira na kontinent – udari bez prethodne najave, sporne ili neproverene mete i izostanak jasne odgovornosti pred bilo kojim sudom. Kuba pokazuje da se slična razmera štete može postići i bez ijednog ispaljenog projektila, samo uskraćivanjem goriva i pristupa svetskim finansijskim tokovima. Bez obzira na sredstvo, cenu u svakom od ovih slučajeva plaćaju civili koji o odlukama koje im menjaju ili okončavaju život, nisu imali nikakvu reč. A napadač? Oni su jedina konstanta. Samo se menja mesto i broj žrtava.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.