Rat na istoku Evrope uveliko je u bespoštednoj fazi u kojoj se front više ne meri kilometrima rovova, već stepenom logističke i energetske paralize protivnika. Dok je ukrajinska vojska u sklopu ambiciozne strategije „40 dana za primoravanje Rusije na prekid rata“ zabeležila uspehe gađajući rusku naftnu infrastrukturu, Zelenski je najavio "novu turu" od još 40mdana. Za to vreme Moskva je uzvratnim udarima desetkovala ukrajinski energetski i saobraćajni sektor, pretvarajući pozadinu obe države u zonu potpunog ekonomskog iscrpljivanja.

Ukrajinska strategija „40 dana“: Kijev tvrdi da je izbacio 45% ruskih rafinarijskih kapaciteta

Nakon što je predsednik Zelenski najavio još jednu dodatnu etapnu operaciju "40 dana" pritiska na rusku kritičnu infrastrukturu, ukrajinski Generalštab izneo je podatke da je serijom masovnih napada dronovima uspeo da onesposobi više od 45% projektovanih kapaciteta ruske prerade nafte. Pogođene su sve ruske rafinerije nafte. Koje, kao i koliku direktnu štetu trpi Ruska federacija, saznaćete u našim Korisnim linkovima na kraju ovog teksta.

Udari po Lenjinskom okrugu i samom Podmoskovlju imaju jasnu dvostruku ulogu: ekonomsku, gde se uništenjem primarnih jedinica za preradu (AVT) i rezervoara stvara ogromna nestašica evro-5 goriva na ruskom tržištu, ali i psihološku, kojom se rat direktno demonstrira stanovništvu ruskih metropola, što ima za cilj podrivanje poverenja u odluke zvanične Moskve i podsticanje antiratnog raspoloženja.

Žestoka odmazda Moskve: Uništene lokomotive, auto-cisterne i gasna čvorišta

Međutim, odgovor Rusije drastično menja sliku na terenu u Ukrajini. Budući da su ukrajinske rafinarije odavno izbačene iz upotrebe ili su potpuno uništene, ruska avijacija i raketne snage preusmerile su fokus na logističke arterije i skladišta gotovih derivata. Preciznim udarima na železnička čvorišta u Odeskoj, Kijevskoj i Poltavskoj oblasti direktno je uništen veliki broj dizel i električnih lokomotiva — ključnog resursa bez kojeg je transport zapadne vojne pomoći i energenata gotovo nemoguć.

Incident u Moldaviji i širi opseg sukoba

U senci ovog obostranog infrastrukturnog rata, registrovani incidenti poput preleta reaktivnog drona kroz vazdušni prostor Moldavije ka Rumuniji dodatno usložnjavaju situaciju. Upotreba brzih, mlaznih bespilotnih platformi podiže rizik od slučajnih i nenamernih eskalacija na samim granicama NATO alijanse.

Suština ove faze sukoba kao da ne leži u teritorijalnim uspesima na frontu, već u brutalnoj matematici ekonomskog i psihološkog iscrpljivanja: dok Kijev nastoji da bespilotnim letelicama uništi finansijski motor Rusije, Moskva uzvraća udarcima koji ukrajinsku državu ostavljaju bez transporta, energetike, proizvodnih industrijskih pogona.

Zelenski stiže u Moskvu na razgovor sa "nultim pacijentom" — "na raketi"

Izgovoreno sa govornice Ujedinjenih nacija u Njujorku, pretvorilo se u političko-medijski spektakl. Zelenski je Rusiju i Vladimira Putina označio kao „nultog pacijenta“ — medicinski termin kojim se identifikuje prvi zaraženi pacijent od kojeg epidemija otpočinje. Obrazloženje Kijeva je jasno: Putin se posmatra kao primarni izvor globalnog „virusa rata“ i genetski nosilac agresije od koga se gorući sukob i politička nestabilnost nezaustavljivo šire po čitavom svetu.