Ukrajinske bespilotne letelice nastavljaju intenzivne napade na vojne i infrastrukturne ciljeve duboko na teritoriji Ruske Federacije. Prema dostupnim informacijama, među poslednjim metama našao se Vladimirski svemirski komunikacioni centar (SCC), koji se nalazi u okrugu Gus-Hrustalni, u Vladimirskoj oblasti.

Novi udari na rusku vojnu infrastrukturu: Oštećena ključna oprema centra

Napad je izveden gotovo istovremeno sa udarom na državno preduzeće za satelitske komunikacije u Dubni, nedaleko od Moskve, što ukazuje na koordinisanu akciju usmerenu protiv ruskih komunikacionih kapaciteta.

Preliminarni izveštaji govore o ozbiljnoj šteti na infrastrukturi centra. Navodno je pogođena glavna parabolična antena prečnika 25 metara, kao i dodatni antenski sistem smešten na krovu glavnog hardversko-softverskog kompleksa.

Oštećenja su registrovana i u centralnom delu objekta u kojem se nalaze hale sa satelitskim modemima, multiplekserima i glavni preklopni komunikacioni čvor koji povezuje optičke veze sa drugim ruskim svemirskim centrima.

Zvanične potvrde ili detaljni izveštaji ruskih institucija o razmerama štete za sada nisu objavljeni.

Sve veći pritisak na rusku protivvazdušnu odbranu

Kontinuirani napadi bespilotnim letelicama poslednjih meseci otvaraju pitanje efikasnosti ruskog sistema protivvazdušne odbrane. Posmatrači sve češće ukazuju da nije iznenađenje sama sposobnost Ukrajine da izvodi ovakve operacije, već činjenica da ruski odgovor, uprkos najavama, za sada ne uspeva da spreči ponavljanje sličnih udara.

Upotreba velikog broja relativno jeftinih, mobilnih i teško uočljivih dronova pokazala se kao ozbiljan izazov za klasične sisteme protivvazdušne odbrane.

Vanredna situacija na Krimu

Istovremeno sa napadima, vlasti na Krimu proglasile su regionalni vanredni režim. Šef Krima Sergej Aksjonov i guverner Sevastopolja Mihail Razvožajev saopštili su da je mera uvedena zbog posledica napada na energetsku infrastrukturu.

Prema rečima Razvožajeva, stanovnici koji su pretrpeli štetu usled nestanka električne energije moći će da podnesu zahteve za naknadu preko opštinskih komisija.

Sevastopolj je tokom prethodnih dana ostao potpuno bez električne energije, nakon čega su promenjeni režimi rada javnog prevoza, vrtića i drugih gradskih službi. Na Krimu su iz bezbednosnih razloga zatvoreni i dečji kampovi, dok su u pojedinim delovima poluostrva uvedena planska isključenja struje.

Razvožajev tvrdi da su napadi usmereni na stvaranje pritiska na civilno stanovništvo kroz gađanje energetske i logističke infrastrukture.

Problemi sa snabdevanjem gorivom

Pored energetskih problema, pojedini ruski regioni suočavaju se i sa otežanim snabdevanjem gorivom.

Gradonačelnik Irkutska Ruslan Bolotov saopštio je da je benzina trenutno dovoljno uglavnom na pumpama jedne komercijalne mreže, dok građani prijavljuju velike gužve i duge redove na benzinskim stanicama.

Lokalne vlasti navode da nestašica dizel-goriva nema, dok su preduzećima preporučile da razmotre mogućnost rada od kuće kako bi se smanjila potrošnja goriva tokom perioda otežane logistike.

Posebna pažnja posvećena je obezbeđivanju goriva za javni prevoz, komunalne službe i vozila hitnih intervencija.

Rekordan talas bespilotnih letelica

Prema navodima ruskih izvora, tokom jedne noći izveden je jedan od najvećih napada bespilotnim letelicama od početka sukoba. Pojedini Telegram kanali tvrde da je upotrebljeno oko 660 dronova, pri čemu je najveći deo bio usmeren prema Krimu.

Istovremeno su specijalizovani resursi za praćenje vazdušnog prostora prijavili prisustvo novih grupa bespilotnih letelica iznad oblasti Tula i Kaluga. Njihovo kretanje bilo je pod nadzorom nadležnih službi, ali u tom trenutku nije bilo informacija o dejstvu protivvazdušne odbrane.

Rat dronovima ulazi u novu fazu

Sve češći i masovniji napadi pokazuju da bespilotne letelice postaju jedno od glavnih sredstava savremenog ratovanja. Njihova relativno niska cena, jednostavna logistika i mogućnost lansiranja sa različitih lokacija omogućavaju izvođenje operacija koje ozbiljno opterećuju protivničke odbrambene sisteme.

Takva taktika predstavlja sve veći izazov za ruske vojne i bezbednosne strukture, posebno kada su mete energetska, komunikaciona i logistička infrastruktura.

Ukrajina ne miruje. Lako plasiranje dronova, mali broj potrebnih operativaca i slobodno polje za lansiranje jeftinih, mobilnih, a ubojitih bespilotnih letelica — zadaje krajnje ozbiljnu glavobolju Kremlju.

Kremlj u zimskom snu

Poslednji talas napada pokazuje da se sukob sve intenzivnije prenosi duboko u unutrašnjost Rusije, pri čemu su komunikacioni centri, energetska infrastruktura i logistički objekti među prioritetnim ciljevima. Istovremeno, posledice se sve više osećaju i među civilnim stanovništvom kroz nestanke električne energije, otežano snabdevanje gorivom i uvođenje vanrednih mera u pojedinim regionima.

Ukoliko se ovakav tempo napada nastavi, pitanje otpornosti ruske infrastrukture i sposobnosti da se obezbedi njeno nesmetano funkcionisanje moglo bi postati jedan od ključnih faktora daljeg razvoja sukoba — i to ne samo između Kijeva i Moskve, već i unutar RF.

Istine radi, Moskva se teško i kasno budila i '41.