Put koji menja sever Crne Gore

Nova deonica duga je oko 22 do 23 kilometra i projektovana je za brzinu od 100 kilometara na čas, u skladu sa evropskim standardima i crnogorskim propisima. Iako na prvi pogled nije dugačka, predstavlja jedan od najsloženijih građevinskih poduhvata u regionu zbog izuzetno zahtevnog terena.

Čak polovinu trase činiće mostovi, vijadukti i tuneli, što dovoljno govori o složenosti projekta.

Najznačajniji objekat biće dvocijevni tunel Trešnjevik, dug oko 3,9 kilometara, dok će na trasi biti izgrađen ukupno 21 most ukupne dužine gotovo pet kilometara. Prema pojedinim projektnim rešenjima, zajedno sa pratećim objektima dužina mostova mogla bi da dostigne i sedam kilometara.

Posebno se izdvajaju dva impresivna mosta: most pre tunela Trešnjevik dug oko 610 metara u oba smera, i most nakon tunela, čija će desna kolovozna traka biti duga čak 1.400 metara.

Na deonici će biti izgrađeni i petlja Andrijevica 1, baza za održavanje autoputa, naplatne rampe, benzinska stanica sa odmorištem, kao i dva motela.

Putovanje do severa biće gotovo duplo kraće

Najveći neposredni efekat nove deonice biće značajno skraćenje vremena putovanja između Podgorice i Andrijevice.

Po završetku radova ova relacija moći će da se pređe za svega 38 minuta, čime će biti izbegnuti opasni i zahtevni usponi preko Trešnjevika, koji decenijama predstavljaju jednu od najtežih saobraćajnih tačaka u Crnoj Gori.

Nastavak izgradnje autoputa Bar–Boljare

Nova deonica predstavlja nastavak prve faze autoputa Smokovac–Mateševo, duge 41 kilometar, koja je otvorena za saobraćaj u julu 2022. godine.

Ta deonica već je značajno povećala bezbednost saobraćaja kroz kanjon Platije i omogućila bržu vezu Podgorice sa severom zemlje. Saobraćaj se odvija bez ograničenja osim redovnih radova na održavanju koje sprovodi Monteput, uz maksimalnu dozvoljenu brzinu od 100 kilometara na čas.

Pun značaj prve deonice dobiće upravo izgradnjom nastavka prema Andrijevici.

Pet godina radova

Izvođač je najavio da će tokom čitavog projekta primenjivati evropske standarde bezbednosti, zaštite životne sredine i kvaliteta gradnje, uz posebnu pažnju složenim geološkim uslovima i koordinaciji izgradnje tunela i mostova.

Cilj je da autoput postane primer održive infrastrukture, uz maksimalnu zaštitu prirode i lokalnih zajednica.

Evropski novac i kineski izvođači

Ukupna vrednost ugovora za projektovanje i izgradnju iznosi 693,9 miliona evra.

Za razliku od prve deonice, koja je finansirana kineskim državnim kreditom, ovaj projekat realizuje se po potpuno drugačijem modelu finansiranja: Evropska unija obezbedila je bespovratni grant od 150 miliona evra kroz IPA fondove i Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), što predstavlja jedan od najvećih infrastrukturnih grantova koje je Crna Gora ikada dobila. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) finansira projekat kreditom od 200 miliona evra pod povoljnim uslovima, a preostalih oko 344 miliona evra obezbeđuje država Crna Gora iz sopstvenog kapitalnog budžeta.

Posebna razlika u odnosu na prvu fazu jeste i činjenica da izvođači sada imaju obavezu plaćanja PDV-a i drugih poreza u Crnoj Gori, čime se deo investicije direktno vraća u državni budžet.

Iako radove izvode kineske kompanije, one nisu izabrane međudržavnim sporazumom, već su pobedile na međunarodnom tenderu koji je sproveo Monteput prema pravilima EBRD-a. Konzorcijum radi po takozvanom „žutom FIDIC" modelu „Projektuj i izgradi", što znači da je u potpunosti odgovoran i za projektovanje i za izvođenje radova, uz strogu primenu evropskih građevinskih, bezbednosnih i ekoloških standarda.

Značaj projekta prevazilazi granice Crne Gore

Iako je reč o deonici koja se gradi na teritoriji Crne Gore, njen značaj daleko prevazilazi nacionalne okvire.

Korist od ovog projekta biće obostrana. Za Crnu Goru on znači brži razvoj severnog dela zemlje, ravnomerniji regionalni razvoj, nove investicije i lakši pristup luci Bar iz unutrašnjosti države. Istovremeno, Srbija dobija mogućnost da još efikasnije koristi luku Bar kao jednu od svojih najvažnijih izlaznih tačaka na Jadransko more, što može doprineti razvoju privrede, logistike i robnog transporta.