Hibatulah Akhundzada, Vikipedija

Koncentracija moći u rukama jednog čoveka

Tim za analitičku podršku i praćenje sankcija Saveta bezbednosti UN objavio je 8. decembra 2025. godine svoj XVI izveštaj, pružajući najdetaljniju međunarodnu procenu funkcionisanja talibanske administracije u Avganistanu.

Dokument ukazuje na politički sistem koji počiva na ekstremnoj centralizaciji, snažnoj ideološkoj kontroli i ozbiljno ograničenim institucionalnim kapacitetima – kombinaciji koja dovodi u pitanje dugoročnu održivost režima.

U središtu vlasti nalazi se Hibatulah Akhundzada čija je moć – apsolutna. Prema izveštaju, on ne deluje kao simbolički lider, već kao krajnji donosilac odluka, upravljajući zemljom pre svega kroz verske uredbe.

Akhundzada ostaje izolovan u Kandaharu, koji funkcioniše kao stvarni politički centar režima, dok se formalne institucije svode na izvršioce njegovih naloga.

Talibani

Unutrašnje podele i represija unutar pokreta

Talibansko odlučivanje je strogo centralizovano, a u svakoj provinciji formirani su saveti Ulama koji direktno odgovaraju Kandaharu. Njihova uloga nije upravna, već ideološka – služe kao mehanizmi kontrole, dok se svaka rasprava o rukovodstvu aktivno potiskuje. Kritičari se suočavaju sa smenom, pritvorom, prinudom ili izgnanstvom.

Iza prividne koherentnosti, izveštaj otkriva duboke pukotine unutar talibanske strukture. Najizraženije tenzije postoje između tvrdolinijaša iz Kandahara i pragmatičnijih frakcija u Kabulu, posebno između Akhundzadinog klerikalnog kruga i Hakani mreže koju predvodi ministar unutrašnjih poslova Sirajudin Hakani. Hakani je, prema navodima, više puta izrazio nezadovoljstvo upravljanjem i rigidnom politikom zabrane obrazovanja žena. O teškom položaju devojčica i žena izveštava i HRW, koji navodi da je Avganistan jedina zemlja na planeti u kojoj je u potpunosti onemogućeno srednjoškolsko i visoko obrazovanje žena, o čemu više možete saznati – OVDE.

Nekoliko visokih zvaničnika koji su kritikovali ovu politiku – među njima Šer Mohamad Abas Stanekzai i učenjak Abdul Sami Ghaznavi – uklonjeni su iz funkcija, pritvoreni ili primorani na egzil. Ovi slučajevi potvrđuju da se čak i unutrašnje verske debate tretiraju kao pretnja režimu.

Selektivno sprovođenje vlasti i slaba institucionalna struktura

Talibansko rukovodstvo ne smatra da mu je potrebno javno odobrenje. Sistem komunikacije je netransparentan, neefikasan i gotovo bez ikakve odgovornosti prema građanima. Nacionalni prekid interneta iz oktobra 2025. godine, uveden bez objašnjenja i delimično povučen kasnije, pokazao je proizvoljnost upravljanja, ali i unutrašnje nesuglasice .-prema izveštajima, odluku o ukidanju nije doneo Kandahar, već premijer.

Administrativna kontrola je najjača u većim gradovima, dok se u manjim sredinama vlast oslanja na lokalne frakcije koje često deluju autonomno. Hakani mreža, na primer, uživa široku operativnu slobodu sve dok ne dovodi u pitanje jedinstvo režima. Ovakva selektivna primena pravila potkopava ideju jedinstvene vladavine prava.

Škola, Avganistan danas

Obrazovni sistem pretvoren u instrument ideologije

Jedan od ključnih nalaza UN izveštaja odnosi se na radikalnu transformaciju obrazovanja. Akhundzada je preuzeo direktnu kontrolu nad sektorom i pretvorio ga u sredstvo ideološke indoktrinacije.

Nastavni programi su prepisani kako bi se uklonile reference na demokratiju, ljudska prava, ustavno pravo, ženska prava i međunarodne institucije.

Najmanje 18 akademskih disciplina potpuno je ukinuto, dok je više od 200 predmeta dozvoljeno tek nakon ideološke revizije. Čitava polja – političke nauke, sociologija, rodne studije, mediji, ekonomija i pravo – su drastično redukovana ili izmenjena. Zabrana obrazovanja devojčica ostaje najspornije pitanje, u suprotnosti sa lokalnim verskim tradicijama i sa ozbiljnim dugoročnim ekonomskim posledicama.

Istovremeno, uprkos teškoj finansijskoj situaciji, talibani prioritet daju izgradnji džamija i medresa, uz jačanje Hanefi Deobandi škole mišljenja i potiskivanje drugih islamskih tradicija.

Bezbednosna slika: manje nasilja, ali više rizika

Izveštaj donosi mešovitu ocenu bezbednosti. Iako je ukupno nasilje opalo u odnosu na period pre 2021. godine, ISIS‑K ostaje aktivan u severnim i istočnim regionima i sposoban za napade visokog intenziteta. U zemlji deluje više od 20 terorističkih grupa, od kojih mnoge održavaju funkcionalne odnose sa talibanskom vlašću.

Integracija bivših pobunjenika u policijske strukture povećala je brojnost snaga, ali i rizik od ideološke infiltracije. Korupcija, etničke tenzije, slaba odgovornost i ograničeni resursi dodatno podrivaju efikasnost bezbednosnog aparata.

Međutim, ugrožavanje bezbednosti, nažalost, ne dolazi samo iz unutrašnjeg „miljea“, niti samo usled rigidnosti dominantnih struktura u nekom društvu poput avaganistanskog, već još više iz onog spoljašnjeg, kao što je to agresija SAD i Izraela na Islamsku Republiku Iran. Otuda su scene stradanja nevinih, a posebno dece, postale svakodnevica, o čemu više možete saznati – OVDE.

Rasljeni i izbeglice u Avganistanu

Ekonomija u kolapsu i rastuća humanitarna kriza

Avganistan se suočava sa dubokom ekonomskom krizom. U prvoj polovini 2025. godine BDP je naglo pao, nezaposlenost dostigla oko 75%, a gotovo 70% stanovništva zavisi od međunarodne pomoći. Povratak više od 4,5 miliona izbeglica dodatno je opteretio sistem, dok je zabrana rada žena u humanitarnom sektoru pogoršala situaciju.

Iako je naplata poreza blago porasla, njen uticaj na ukupnu ekonomsku sliku ostaje minimalan. UN zaključuje da je režim uspeo da konsoliduje unutrašnju kontrolu, ali da je stabilnost izrazito krhka i zasnovana na sili, represiji i ideološkoj rigidnosti, a ne na inkluzivnom upravljanju.

Regionalne posledice i put ka stabilnosti uz provizornu ulogu UN

Unutrašnja dinamika talibanskog režima ima značajne implikacije pre svega za Pakistan, ali i širi region. Avganistan, kako navodi izveštaj, ostaje iznutra rigidan, spolja destabilizujući i otporan na reforme.

Za trajnu stabilnost neophodno je inkluzivno upravljanje koje uključuje sve etničke zajednice, političke aktere i žene – čije isključenje i dalje podriva legitimitet vlasti. Bez odlučne borbe protiv terorističkih grupa koje deluju sa avganistanske teritorije, napredak će ostati nedostižan.

UN naglašava da Avganistan ne može postići stabilnost u izolaciji. Održivi međunarodni angažman i saradnja sa susednim državama ključni su za bezbednost, ekonomski oporavak i humanitarnu otpornost zemlje. Ono što zabrinjava jeste ponovna namera dve najveće vojne sile sveta, Rusiju i SAD, za „reparaciju“ svoje moći u ovom području. Potpuno netransparentno, traje međusobno utrkivanje ko će više prići postojećim talibanskim vođama. Jedino „dobro“ u svemu, a što sprečava jače ostvarivanje takvih nakana – jeste strah od (unutrašnjeg) lavirinta podela i eventualnog ponovnog uvlačenja u tamošnje sukobe nakon toliko gorkih iskustava stečenih u proteklim decenijama, i u Moskvi, i u Vašingtonu.

Korisni linkovi

• Sudan u građanskom ratu: Od zajedničkog puča do krvavog raskola generala
• „Rupe za pacove“: Tramp uvredljivo o Indiji, Delhi odgovorio — ambasada SAD gasila požar
• Zašto su propali pregovori u Islamabadu: sav rizik za Iran, sva kontrola za SAD 
• Vašington i ponižavanje Venecuele: energetski ultimatum Karakasu i dolazak američkog generala u „inspekciju“