Tokom posete američkog sekretara za energetiku Krisa Rajta (Chris Wright) Karakasu, privremena predsednica Venecuele Delsi Rodrigez (Delcy Rodríguez) suočila se sa jasnim zahtevom: proizvodnja i trgovina venecuelanskom naftom i gasom prelaze pod direktni nadzor okupatora, Sjedinjenih Država.

Vašington ubrzano izdaje nove dozvole za kompanije koje žele da posluju u Venecueli, uz model koji omogućava kupovinu američke robe isključivo novcem zarađenim od trgovine venecuelanskim resursima. Time se ograničava saradnja Karakasa sa tradicionalnim partnerima — Kinom, Rusijom i Kubom.

Kris Rajt i Delsi Rodrigez Karakasu

U cilju zaštite petrodolara, SAD preuzimaju kontrolu nad venecuelanskim energetskim sektorom

Rajt je obećao „prosperitet“ i „nova radna mesta“, dok je Rodrigez govorila o „dugoročnom partnerstvu“ koje bi energiju pretvorilo u „pokretačku snagu bilateralnih odnosa“.

Međutim, ostaje nejasno ko će preuzeti rizik obnove teško oštećenog energetskog sektora, čija bi rekonstrukcija zahtevala ulaganja od najmanje 100 milijardi dolara.

Američke kompanije oprezne: superteška nafta i politički rizici

Uprkos političkom pritisku, američke naftne kompanije ostaju rezervisane. Venecuelanska superteška nafta zahteva skupu preradu, a pravni i politički rizici dodatno odbijaju investitore.

Posebno je upadljivo nepoverenje prema tržišnoj održivosti — mnoge zemlje, uključujući Kinu, mogle bi izbegavati kupovinu nafte čiji je status sporan.

Istovremeno, u Vašingtonu postoji bojazan da bi lokalne oružane grupe mogle ometati eksploataciju, dok se američka mornarica, raspoređena u blizini Venecuele, navodno priprema za premeštanje prema Kubi.

Komandant Južne komande SAD, general Francis Donovan u Venecueli

Dolazak američkog generala otvara novo poglavlje nemoći usled toga i podaništva

Nekoliko dana nakon energetskih „pregovora“, u Karakas stiže i general Frensis Donovan (Francis Donovan), komandant Južne komande SAD.

Sastao se sa „naslednicom“ otetog predsednika Madura, Delsi Rodrigez, sa ministrom odbrane Vladimirom Padrinom Lopezom i sa ministrom unutrašnjih poslova Diosdadom Kabejom (Diosdado Cabello).

Prema zvaničnom saopštenju, razgovaralo se o formiranju „bilateralne agende“ u oblastima borbe protiv trgovine drogom, terorizma i migracija. Ipak, dolazak visokog američkog vojnog zvaničnika u trenutku kada se pregovara o kontroli nad energetskim sektorom dodatno pojačava utisak da Vašington želi potpun nadzor nad ključnim procesima u Venecueli.

Danas glavni sagovornik SAD, nekada potpredsednica, danas na funkciji umesto Madura

Neizvesna budućnost energetskog sektora, ali i Venecuele. Zašto Tramp nije smenio nikoga iz Madurovog režima?

Iako Vašington pokušava da novi okvir saradnje predstavi kao „ekonomsku liberalizaciju“, ostaje niz otvorenih pitanja: ko će finansirati obnovu energetskog sektora, da li će međunarodni kupci prihvatiti venecuelansku naftu pod novim uslovima i koliko je održiv model u kojem Karakas zavisi isključivo od trgovine sa SAD.

Za sada, jedina kompanija koja stabilno posluje u zemlji ostaje Ševron (Chevron), koji već godinama ima poseban pravni status i sopstveni režim rada. Nejasno je šta se trenutno događa sa velikim kineskim ulaganjima u ovu južnoameričku zemlju, ali je potpuno jasno da Trampova administracija postepeno potkopava uticaj i moć NR Kine na južnoameričkom kontinentu, a isto se dešava i u rejonu Persijskog zaliva. O tome ko je najveći gubitnik nove i agresivne doktrine SAD, kao i o tome zašto SAD napadaju na sve strane gde je nafta, sve možete saznati ― ovde, kao i ― ovde.

Ono što je definitivno jasno ― jeste da su američki planeri svesni da je Maduro ipak izabran voljom većine Venecuelanaca, u suprotnom bi za njegovog naslednika odmah instalirali opozicionarku i amerofilku Mariju Mačado, ženu kojoj su obezbedili Nobelovu nagradu za mir, a ona je potom „poklonila“ vodećem svetskom mirotvorcu ― Trampu.

Iako je nemi svet očekivao upravo takvu tranziciju u Karakasu, ona je izostala iz mnogo praktičnijih razloga. Ako hoćeš da otimaš nečije rudno blago, poput onog srpakog na Kosmetu vrednog preko 1.500 milijardi evra, o čemu više možeš saznati upravo ― ovde, onda ti treba mir na tom prostoru radi efikasne eksploatacije. Da nije odigrana priča sa kvislinzima iz Madurovog neposrednog okruženja, akcija SAD ne bi mogla biti moguća, bar ne na holivudski način, a u slučaju da su nekako (poput Hamneija u Iranu) lividirali Madura, Mačado i njene pristalice opet ne bi imale šansu.

Mačado je zato bila prinuđena na čekanje, strogo poštojući naredbu iz Vašingtona da ne koristi Madurovu otmicu za ulične proteste zbog rizika od početka pravog građanskog rata koji ni u jednoj varijanti nameravanog otimanja nacionalnog blaga Venecuele ― ne ide u prilog SAD.