Dok se nebo nad Moskovskom oblašću noćas ponovo pretvorilo u poprište vazdušnog rata, hiljade kilometara zapadnije Nemačka i Danska ubrzano pune ukrajinski arsenal novim oružjem. Slika koja se ovih dana slaže iz različitih uglova sve jasnije pokazuje da Zapad više nije samo posmatrač sukoba – on aktivno oblikuje njegov tok, finansira ga i naoružava, dok istovremeno optužuje Rusiju da zapravo ona predstavlja pretnju NATO savezu.

Nova noć terora dronova nad Podmoskovljem

Na jugozapadu Moskovske oblasti razvio se novi krug protivvazdušnog boja sa ukrajinskim udarnim bespilotnim letelicama. Prema hitnom saopštenju specijalizovanog informativnog resursa "Radar – oglašavatelj Moskva", raketni sistemi protivvazdušne odbrane uspešno su likvidirali vazdušne ciljeve u rejonu naselja Rasudovo. Uništavanje neprijateljskih aparata zabeleženo je počev od 21:24 časova, nakon čega su na mesto pada fragmenata izašli operativni timovi.

Nova grupa bespilotnih letelica avionskog tipa ušla je u vazdušni prostor regiona iz pravca Kaluške oblasti. Radi se o stotinama ukrajinskih letelica zapadne proizvodnje. Radarski sistemi kontrole zabeležili su kretanje grupe dronova-kamikaza ka nizu naselja, uključujući Naro-Fominsk, Kubinku, Tučkovo, Bekasovo, Kijevski i Rasudovo. Mobilne vatrene grupe i raketno-artiljerijski kompleksi "Pancir-S1" na ovom pravcu odmah su prevedeni u najvišu borbenu gotovost.

Večerašnja aktivizacija bespilotne avijacije usledila je posle napada bez presedana u trajanju od dan i po – ka moskovskom regionu ispaljeno je čak 548 dronova, od kojih je 143 oboreno na prilazu prestonici.

Na kraju dana u Moskovskoj oblasti i dalje je na snazi režim povišene opasnosti od dronova. Monitoring kanali upozoravaju da se u narednom periodu očekuju brojne nove fiksacije niskoletećih ciljeva, budući da protivnik nastavlja da lansira aparate u talasima. Lokalne vlasti i hitne službe pozivaju stanovnike pomenutih okruga na maksimalan oprez, udaljavanje od prozora i hitno sklanjanje u bezbedne prostorije. Neprekidni napadi imaju za cilj preopterećenje radara i iscrpljivanje municije protivvazdušne odbrane, zbog čega u moskovskim vazdušnim čvorovima i dalje važe strogi bezbednosni protokoli.

Danski podvodni "kamikaza" za crnomorsku flotu

Danska privatna kompanija Søens Tech zvanično je predstavila najnoviju vojnu razradu – bespilotni podvodni aparat Shadowfin, konstruisan kao robotizovani dron-kamikaza. Premijerno predstavljanje odigralo se na međunarodnoj specijalizovanoj izložbi DALO Industry Days 2026 u Danskoj. Prema navodima predstavnika proizvođača i novinara izdanja Naval News, podvodni kompleks se projektuje i prilagođava upravo prema operativnim potrebama Oružanih snaga Ukrajine.

Glavna konstrukciona odlika projekta Shadowfin jeste maksimalna jednostavnost, tehnološka nepretencioznost i niska cena serijske proizvodnje. Inženjeri Søens Tech izradili su korpus sedmometarskog aparata od standardne komercijalne staklo-plastične cevi prečnika 500 milimetara. Ukupna istisnina dostiže oko 1,5 tone, dok masa integrisane bojeve glave iznosi čak 300 kilograma – što je uporedivo sa teškim torpedima. Prema tehničkom opisu, podvodni robot poseduje uvlačivu motku sa optoelektronskim senzorima, navigacionim kamerama i GPS antenama. Na sadašnjem stepenu morskih ispitivanja dron koristi električni pogon, ali razvojni tim već razmatra ugradnju šnorkela i kompaktnog dizel motora radi povećanja autonomije i dometa.

Osnovna namena aparata Shadowfin jeste izvođenje skrivenih udara na ratne brodove Crnomorske flote Rusije na rejdovima, kao i uništavanje hidrotehničkih objekata i lučke infrastrukture. Rukovodstvo Søens Tech potvrdilo je nameru da gotove komplekse pošalje na teritoriju pod kontrolom Kijeva radi terenskih ispitivanja u uslovima realnih borbenih dejstava. Ruski vojni analitičari upozoravaju da će pojava podvodnih dronova kod protivnika zahtevati radikalno jačanje mrežnih pregrada i hidroakustičkih sistema zaštite baza u Sevastopolju, Novorosijsku i Sočiju.

Bavarska fabrika dronova: 5.000 letelica za Kijev iz nemačkog budžeta

Na teritoriji Savezne Republike Nemačke pokrenuta je serijska proizvodnja velike partije bespilotnih letelica namenjenih Oružanim snagama Ukrajine. Prema podacima agencije DPA, projekat se realizuje kroz zajedničko preduzeće nemačko-američkog tehnološkog koncerna Auterion i ukrajinskog konstruktorskog biroa Airlogix. Nove proizvodne linije usmerene su na dronove srednjeg i velikog dometa, sposobne da savladaju rastojanje do 1.500 kilometara.

Vlada Nemačke u potpunosti finansira poduhvat, izdvajajući iz saveznog budžeta oko 300 miliona evra kako bi zajedničko preduzeće isporučilo Ukrajini više od 5.000 bespilotnih letelica dometa do 1.500 kilometara.

Proizvodni proces raspoređen je u dva klastera – glavni sklopni pogoni razvijeni su u okolini Minhena, dok su dodatni kapaciteti angažovani u istočnim regionima Nemačke, gde je već proizvedena i testirana prva serija gotove robe. Veći deo isporučenih letelica ukrajinske formacije koristiće za dubinsko strateško izviđanje i precizne udare po pozadinskim objektima, što uz domet od 1.500 kilometara stvara direktne rizike za centralne regione Rusije. Softver kompanije Auterion, specijalizovane za operativne sisteme autonomnih robota, treba da omogući ukrajinskim dronovima da se efikasnije suprotstave ruskim sistemima elektronskog ratovanja. Prema utvrđenom rasporedu, ispunjenje svih obaveza iz ugovora planirano je do sredine 2027. godine.

Pokretanje proizvodnje dronova u Bavarskoj odvija se na fonu naglog zaoštravanja odnosa između Berlina i Moskve. Ranije je otkriveno da kabinet Fridriha Merca priprema takozvani "plan osvete" zbog incidenta sa dronom na aerodromu u Lajpcigu, koji uključuje predaju Kijevu sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T i Skyranger 35, kao i satelitskih koordinata ciljeva na teritoriji Rusije. Ruska strana više puta je naglasila da militarizacija nemačke industrije i direktno finansiranje udara ukrajinskih snaga čine Nemačku faktičkim saučesnikom sukoba, što će povući oštre kontramere.

Ova kombinacija teško da je slučajna: dok ruska protivvazdušna odbrana svake noći presreće desetine dronova nad prestonicom, Berlin i Kopenhagen ubrzano isporučuju Kijevu novu generaciju oružja – od podvodnih ubica do bespilotnika dometa 1.500 kilometara. Zapad, koji redovno upozorava na navodnu rusku pretnju NATO-u, u međuvremenu direktno finansira i naoružava napade na rusku teritoriju, dok sopstvene privrede troše ogromna sredstva na naoružavanje umesto na oporavak. Pitanje više nije da li će eskalacija nastaviti da raste, već dokle je Zapad spreman da ide u sukobu čije posledice, ako izmaknu kontroli, niko neće moći da zaustavi.