Grenland u centru nove globalne konfrontacije SAD i saveznika – strateška vojna tačka i riznica sirovina podižu tenzije

Sedam ključnih evropskih saveznika okupilo se u otvorenoj podršci Danskoj, nakon što su Sjedinjene Američke Države ponovo, na najvišem političkom nivou, poručile da im je Grenland „neophodan“ iz bezbednosnih razloga. Zajedničku izjavu potpisali su lideri Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Španije i Danske, naglašavajući da o budućnosti Grenlanda mogu odlučivati isključivo njegov narod i Kraljevina Danska.

„Grenland pripada svom narodu. Samo Danska i Grenland imaju pravo da odlučuju o pitanjima koja se tiču njihovih međusobnih odnosa“, navodi se u saopštenju, uz poziv na poštovanje međunarodnog prava i temeljnih principa Povelje Ujedinjenih nacija.

Tramp u ključnoj vojnoj vazduhoplovnoj bazi SAD – Ramštajn, Nemačka/foto: Timothy Morre

Strani mediji: Tramp je izjavio da „SAD trebaju Grenland“ – bez isključivanja sile

Donald Tramp je u nedelju izjavio da je Grenland „potreban“ Sjedinjenim Državama zbog nacionalne i međunarodne bezbednosti. Na direktno pitanje da li isključuje upotrebu sile kako bi SAD preuzele kontrolu nad tom teritorijom, strani mediji ističu da je bivši američki predsednik to odbio da učini.

Ovakva retorika izazvala je snažnu reakciju u Kopenhagenu. Danska premijerka Mete Frederiksen upozorila je da bi eventualni američki napad na Grenland predstavljao kraj NATO-a, saveza koji počiva na principu kolektivne odbrane i međusobnog poverenja među saveznicima.

Venecuela kao signal: strah od šire američke strategije

Napetosti su dodatno pojačane nakon nedavne američke vojne intervencije u Venecueli, tokom koje su specijalne jedinice uhapsile predsednika Nikolasa Madura i prebacile ga u Njujork, gde se suočava sa optužbama za trgovinu drogom i oružjem. Nakon operacije, Tramp je izjavio da će SAD „voditi“ Venecuelu na neodređeno vreme.

Istovremeno je najavio povratak doktrini američke nadmoći iz 1823. godine, poznatoj kao Monroova doktrina – o čemu sve možete saznati – ovde, uz upozorenje da bi SAD mogle proširiti fokus i na druge regione. Upravo u tom kontekstu evropske prestonice sve češće povezuju Venecuelu i Grenland kao deo šire geopolitičke strategije Vašingtona.

Grenland, vojna vazduhoplovna baza SAD/foto: Ryan Finnerty

Simboli i poruke: „Grenland – uskoro?“

Dan nakon intervencije u Venecueli, Katie Miller, supruga jednog od najbližih Trampovih saradnika, objavila je na društvenim mrežama mapu Grenlanda obojenu u boje američke zastave uz poruku „SOON“. Ubrzo zatim, Stefan Miler je izjavio da je „formalni stav američke vlade da Grenland treba da postane deo SAD“.

On je poručio da su Sjedinjene Države „kičma NATO-a“ i da je, kako bi se osigurao Arktik i zaštitili interesi saveza, „očigledno da Grenland treba da bude američki“. Na pitanje o mogućoj upotrebi sile, odgovorio je kratko: „Niko se neće boriti protiv SAD-a oko budućnosti Grenlanda.“

Zašto je Grenland jedna od možda i najvažnijih tačka 21. veka?

Grenland ima izuzetnu vojno-stratešku vrednost. Nalazi se na najkraćoj ruti između Severne Amerike i Evrope i predstavlja ključnu tačku za kontrolu Arktika, regiona u kojem Rusija i Kina poslednjih godina intenzivno šire svoje vojno i tehnološko prisustvo. SAD već decenijama imaju vojnu bazu na Grenlandu, koja je ključna za sistem ranog upozorenja i nadzor severnog Atlantika.

Pored toga, Grenland je i rudno blago – kao što je to i Kosmet, o čemu više možete saznati – ovde.

Topljenje leda na Grenlandu usled klimatskih promena, otvara pristup ogromnim rezervama retkih zemnih metala, uranijuma, nafte i gasa – sirovina koje su od presudne važnosti za visokotehnološku industriju, energetiku i vojnu proizvodnju. Upravo ti resursi čine Grenland jednom od najpoželjnijih teritorija u novoj globalnoj trci za sirovinama, jer poseduje ogromne rezerve:

• retkih zemnih metala (neophodnih za baterije, elektroniku, vojnu tehnologiju)
• uranijuma
• nikla, bakra i kobalta
• potencijalnih nalazišta nafte i gasa

Sisimiut/Jacquie Matechuk

Grenland između nezavisnosti i velikih sila

Grenland, sa oko 57.000 stanovnika, ima široku autonomiju od 1979. godine, dok su odbrana i spoljna politika i dalje u nadležnosti Danske. Iako većina stanovnika dugoročno podržava ideju potpune nezavisnosti, istraživanja javnog mnjenja jasno pokazuju snažno protivljenje tome da Grenland postane deo Sjedinjenih Američkih Država.

Dok se Arktik sve više pretvara u novu liniju globalnog nadmetanja, Grenland se iz udaljenog ledenog ostrva pretvara u jednu od najvažnijih geopolitičkih tačaka sveta – sa potencijalom da ozbiljno uzdrma odnose unutar NATO-a i zapadnog saveza.

Evropa poručuje: Arktik je zajednička odgovornost

U zajedničkoj izjavi, evropski lideri naglasili su da su bezbednost Arktika i stabilnost severa legitimna briga svih članica NATO-a, ali da se ona mora rešavati „kolektivno“, uz puno poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica.

Foto: Brendan McDermid/Rojters

Šta sa Trampom i kako (pre)gurati do novih američkih predsedničkih izbora

I dok EU i NATO saveznici SAD gotovo sa nevericom posmatraju američku pomamu za vojno-strateškim tačkama sveta baš kao i za svetskim sirovinama, mnogi se raduju što je mečka zaigrala i ispred njihovih vrata. Naime, vekovima su baš oni radili to isto.

Danas, ali iz vizure SAD, Panama (kanal), Venecuela (nafta), „evropski“ Grenland, ali i Gaza, deluju baš sočno i čini se da niz takvim osobenim američkim „idejama“ kraja zapravo i nema.

Čak i pojas Gaze u kome nema potvrđenih prirodnih resursa, deluje krajnje primamljivo Trampovoj administraciji. Jevreji su tu u drugom planu.

Tramp je 2025. javno i u više navrata izjavio da SAD treba da preuzmu i poseduju Gazu, čak i da proteraju oko dva miliona Palestinaca i tu teritoriju pretvore u „Rivijeru Bliskog istoka“ (a dodatno i u strategijski pozicioniranu vojnu bazu kao svojevrsni klin između ruskih pozicija u Siriji i njihovih najavljenih baza u Sudanu i Libiji, čiju je bržu realizaciju omeo sukob u Ukrajini).

Pa, ipak, u izvesnom smislu sve to i nije bilo neočekivano.

Razvoj i jačanje Rusije pod Putinom, kao i Kine u kontinuitetu – zauvek je zatvorilo poglavlje unipolarne moći SAD. Krupni kapital ne zna za granice, ne zna za ljubav, pa je danas tako i EU – samo još jedan suparnik SAD. Još kada bi u EU pravilno razumeli stavove, te  prepoznali planove svog vodećeg (još uvek) saveznika.

Utoliko im postojeća konfrontacija sa Rusijom zaista predstavlja najnepromišljeniji potez ikada u njihovoj trodecenijskoj zajedničkoj istoriji. I to ne samo kao najbliže i najvažnije resursne baze za izgledniji opstanak porodice evropskih naroda – kojoj pripadaju i Rusi.

EU-u sada preostaje samo nada da bi na narednim izborima u SAD, pre svega na izborima za Kongres 3. novembra 2026 – moglo doći do obuzdavanja Trampa i njegovog tima. Promene priželjkuju i mnogi republikanci, što se videlo i pre nekoliko nedelja kada je usvojen novi vojni budžet (zajedno sa demokratama), veći čak i od Trampovog zahteva. I to budžet sa kojim je, u određenoj meri i upravo u vojnom segmentu, ograničena predsednikova moć, što jeste moguće i što predstavlja specifičnost američkog sistema.

A sve detalje o tome možete pronaći upravo – ovde.

Za više analiza i tekstova koji će uslediti – zapratite nas na društvenim mrežama.