Dok američki i izraelski udari potresaju iranske vojne, ali i civilne kapacitete, iza kulisa se gradi jedan od najsofisticiranijih sistema prikrivene podrške u modernoj istoriji – dronovi iz Rusije, sateliti iz Kine, i mreža koja izmiče zapadnim sankcijama.

Izložba: iranski dronovi Šahed

Rusija uzvraća dug: Šahedi putuju u suprotnom smeru

Postoji gotovo poetska ironija u onome što se trenutno dešava između Moskve i Teherana. Iran je godinama snabdevao Rusiju iranskim dronovima Šahed kako bi Moskva mogla da nastavi rat u Ukrajini. Sada, prema pisanju Financial Timesa, uloge su se promenile – Rusija je pri kraju faznih isporuka upravo tih jednosmernih napadačkih dronova nazad Iranu.

Prema zapadnim obaveštajnim izvorima, ruski i iranski zvaničnici pokrenuli su tajne pregovore o isporukama neposredno nakon što su SAD i Izrael izveli napade na Iran. Prve pošiljke stigle su već početkom marta, a čitav ciklus trebalo bi da bude završen do kraja meseca. Tako postaje i jasnija američka udaljena dislokacija udarnih grupa vojnih brodova. Nosač aviona Abraham Linkoln operiše daleko izvan Persijskog zaliva, a nosač aviona Dž. R. Ford je iz zone Bliskog istoka otišao daleko brže nego što je tamo stigao. Sada je u Splitu, na dodatnim reparacijama, a nakon ne baš uspešnog saniranja problema na Kritu, gde je prethodno stigao povlačeći se iz Crvenog mora, o čemu više možete saznati upravo — ovde.

Tako se američka, pa i izraelska taktika primarno svode na rakete srednjeg i dugog dometa kao ključ njihovog napada na Iran. SAD ih ispaljuju prevashodno sa brodova u arapskom moru, dok izraelski avioni prilaze iranskim granicama u oblastima Iraka i Sirije, pa čak lansiraju i sa jordanskog neba. Prosečno sa udaljenosti od Teherana većoj od 600 km, a najčešće i većoj od 1.000 km (iz Jordana). Domet PVO sistema S-400 je 400 km, a kopijama S-300 sa kojima raspolaže Iran, i manje.

Kremlj, naravno, zvanično demantuje umešanost, baš ako i svojevremeno Iran kada su u pitanju bile njihove isporuke Rusiji. Portparol Dmitrij Peskov nazvao je ove navode medijskim fabrikacijama i pozvao javnost da im ne poklanja pažnju. Međutim, demanti iz Moskve već odavno funkcionišu i kao svojevrsna nehotična potvrda.

General Dan Kejn, SAD

Inteligencija, sateliti, nišanjenje: Podrška koja se ne vidi, ali se oseća

Isporuka dronova tek je vidljivi vrh ledenog brega. Prema ranijim izveštajima, Rusija je Iranu navodno dostavljala i obaveštajne podatke za gađanje američkih ratnih brodova i baza na Bliskom istoku – precizno targetiranje koje bi inače bilo van domašaja iranskih kapaciteta.

Američki general Dan Kejn je na brifingu Pentagona ovog meseca izjavio da su iranski balističkoraketni napadi opali za čak 90% od početka sukoba, a jednosmerni dronovi za 83%. Uz to, SAD i Izrael su, prema njegovim rečima, uništili ili oštetili dve trećine iranskih pogona za proizvodnju dronova, raketa i pomorskih sistema – fabrika čiji je predratni kapacitet bio i do 10.000 dronova mesečno.

Ali stručnjak Keli Grieko upozorava: pad broja lansiranja ne znači nužno pad kapaciteta. U tekstu za War on the Rocks, ona ističe da smanjenje može odražavati taktičku rekalibraciju, gomilanje zaliha za masovne udare ili namerno usporavanje – a ne nužno atriciju. Sistem kao što je Šahed je po prirodi raspršen i teško merljiv. Interpretirati manje lansiranja kao dokaz degradacije, kaže Grieko, znači rizikujemo da preuveličamo uspeh na bojnom polju i pogrešno procenimo iransku preostalu pretnju.

A upravo tu stupa Rusija – sa fabrikom dronova u Jelabugu koja već mesečno proizvodi 5.500 iranskih Šaheda, uz radnu snagu od oko 12.000 severnokorejskih radnika.

Kina, lansiranje satelita

Kina: Sateliti, čipovi i „strateško čekanje“

Dok Rusija igra otvoreniju ulogu, Kina je majstor prikrivene podrške. Nema vojnih isporuka, nema zvaničnih izjava – ali ima satelita, čipova i navigacije.

Kineski komercijalni satelitski operater MizarVision sistematski objavljuje snimke visoke rezolucije koji otkrivaju američka i savezničkih raspoređivanja: F-22 Reptori na bazi Ovda, nosačka borbena grupa USS Gerald R. Ford kod Krita, Patriot i THAAD baterije raspoređene širom Jordana, Katara i Bahreina. Sa konstelacijom koja broji više od 500 izviđačkih satelita, Peking Iranu u realnom vremenu servira situacionu svest o kretanjima američkih snaga u Indijskom okeanu i Persijskom zalivu.

Uz to, Dejvid Kiričenko za Centar za evropsku analizu politike (CEPA) navodi da Kina snabdeva 80% kritičnih elektronskih komponenti korišćenih u ruskim dronovima, ali i mašinske alate, barut i materijale za najmanje 20 velikih ruskih vojnih fabrika. Ekha Khorbaladze, u tekstu za Think China, ovakav pristup opisuje kao „stratešku strpljivost“ – kombinaciju javne diplomatske suzdržanosti i kalkulisane, porecive podrške.

Navigacioni sistem BeiDou već je obnovio preciznost iranskih balističkih raketa, narušenu ometanjem GPS signala. Satelitske slike, navigaciona podrška, tehnički inputi – sve to dolazi bez direktnog vojnog uplitanja, ali sa jasnim strateškim efektom. Ovo je „podrška bez uplitanja“ – prepoznatljivo istočnjački stil koji jača partnera uz očuvanje kontrole eskalacije.

Pezeškijan i Đinping

Osa izbegavanja: Samoodrživa mreža otpora sankcijama

Kimberly Donovan i Emili Ezrati u tekstu za Atlantic Council ovaj sistem imenuju kao „Osu izbegavanja“ – indirektnu, ali duboko integrisanu saradnju izgrađenu oko lanaca snabdevanja otpornih na sankcije.

Mehanizam funkcioniše ovako: Iran daje dizajne, Kina isporučuje ključne komponente i prokurementske kanale, a Rusija skalira proizvodnju i deli operativna znanja – uključujući satelitske snimke i podatke za gađanje. Sve je raspršeno po različitim jurisdikcijama kako bi izmicalo zapadnim kontrolama.

Grégoire Roos u tekstu za Chatham House Rusiju opisuje kao „posmatrača, korisnika i igrača“ – dovoljno blizu da oblikuje ishode, a dovoljno daleko da izbegne direktnu konfrontaciju sa SAD ili Izraelom. Rusija profitira od visokih cena energenata, komplikuje zapadnu strategiju i učvršćuje svoju globalnu relevantnost – sve odjednom.

Tranp i Netanjahu/Sebastian Scheiner/Ap

Šta ovo znači za SAD?

Džordan Rajan u martu 2026. za Toda Pis Institut upozorava da ovaj trojni savez predstavlja strateški udarac po američke interese. Rat u Iranu ubrzava trajno usklađivanje Kine, Rusije i Irana – baš ono što je Vašington decenijama nastojao da spreči.

Ali ima i šire implikacije. Iz kineske perspektive, Operacija Epski bes manje je o Iranu, a više o velikom američkom dizajnu: eliminaciji sekundarnih obaveza radi koncentracije vatrene moći prema primarnom rivalu – Kini. Neutralizovani Zaliv bi SAD oslobodio nosačke grupe, vazdušna krila i municiju za eventualni tajvanski scenario i operacije duž prvog ostrvskog lanca.

Ali to je samo delimično osnovano. Napad SAD na Iran, deo je šire strategije razbijanja BRIKS-a i zaustavljanja po SAD pogubnu dedolarizaciju svetske trgovine, o čemu sve možete saznati upravo — ovde, ako i u linkovima na kraju ovog izveštaja.

I tu leži prava poruka: neutralizacija kineskih sistema protivvazdušne odbrane HQ-9B, radara JY-10/JY-26 i laserskih sistema u prvim satima sukoba funkcioniše kao proba za potencijalne izazove A2/AD taktika – sistema dizajniranog da odvrati ili ograniči protivničke operacije – u kineskim bliskim morima. Kinezi su se uzdrmali upravo zbog ovih činjenica i nesumnjivo im predstoji (hitno) unapređenje njihovih postojećih sistema.

Pokazalo se da su daleko iza ruskih, a to je shvatila i Indija koja nakon flerta sa SAD i Zapadom po pitanju nabavke RV i PVO naoružanja, sada od Rusije traži brze isporuke 5 dodatnih sistema S-400, vrednih preko 6 milijardi dolara, ali i veći broj najmodernijih ruskih borbenih letelica tipa Suhoj, dokazanih u ukrajinskom sukobu, o čemu sve možete saznati upravo — ovde.

Zbog svega, rat u Iranu sve je pre nego samo regionalni sukob. On je i svojevrsni poligon za neki sledeći i daleko veći.