Nemačka je započela suđenje ukrajinskom bivšem vojnom oficiru osumnjičenom za organizovanje sabotaže gasovoda Severni tok, koji je godinama predstavljao jednu od najvažnijih energetskih veza između Rusije i Nemačke. Odbrana tvrdi da je ruska infrastruktura mogla biti legitiman vojni cilj, dok tužilaštvo smatra da je reč o napadu na civilnu infrastrukturu i mogućem ratnom zločinu. Slučaj otvara neprijatno pitanje za Berlin: može li se principijelno insistirati na međunarodnom pravu kada istraga vodi do države kojoj Nemačka pruža snažnu političku i vojnu podršku?

Suđenje u Hamburgu: optužbe su ozbiljne, ali krivica tek treba da se dokaže

Suđenje Serhiju Kuznjecovu počelo je 14. oktobra 2026. godine u Hamburgu. Nemačko tužilaštvo sumnjiči bivšeg ukrajinskog vojnog oficira da je predvodio grupu koja je učestvovala u pripremi i izvođenju eksplozija na gasovodima Severni tok u septembru 2022. godine.

Prema navodima tužilaštva, operacija je uključivala više osoba, među kojima su bili ronioci i stručnjak za eksploziv. Istražitelji tvrde da je grupa koristila jedrilicu „Andromeda“ kako bi stigla do područja u Baltičkom moru u blizini danskog ostrva Bornholm, gde su postavljeni eksplozivi.

Tužilaštvo smatra da napad na infrastrukturu namenjenu snabdevanju energijom može da predstavlja ratni zločin, uz krivična dela povezana sa izazivanjem eksplozija i uništavanjem imovine. Kuznjecov negira umešanost, a i ukrajinske vlasti odbacuju odgovornost za sabotažu.

Važno je naglasiti: optužbe nisu isto što i dokazana krivica. Suđenje bi trebalo da pokaže šta su istražitelji zaista utvrdili, ko je eventualno učestvovao u operaciji i da li postoje dokazi koji povezuju osumnjičenog sa naredbodavcima.

Odbrana: da li je gasovod bio legitimna meta?

Odbrana je na početku postupka zatražila odbacivanje slučaja, uz argument da se gasovod može posmatrati kao deo ruske strateške infrastrukture i instrument političkog i ekonomskog pritiska. Advokat optuženog postavio je pitanje da li uništavanje infrastrukture države koja vodi agresorski rat, bez neposrednog stradanja ljudi, nužno predstavlja protivpravno delo.

To je argument odbrane, a ne zaključak suda. Činjenica da neka infrastruktura pripada državi koja je u ratu ne znači automatski da je svaki napad na nju dozvoljen. U međunarodnom humanitarnom pravu značajni su priroda cilja, njegova konkretna vojna upotreba, očekivana vojna prednost, moguća šteta za civile i druga pravila koja uređuju vođenje oružanih sukoba.

Tužilaštvo, s druge strane, tvrdi da je napad bio usmeren na civilnu infrastrukturu i da je ugrozio javne usluge. Upravo će pravna kvalifikacija napada, uz dokaze o njegovom planiranju i izvršenju, biti jedno od ključnih pitanja postupka.

Severni tok: milijarde evra i strateški projekat koji je završio pod morem

Gasovod Severni tok 1 povezivao je rusku i nemačku obalu preko Baltičkog mora. Njegova izgradnja koštala je približno 7,4 milijarde evra, a projekat je bio zasnovan na međunarodnom konzorcijumu. Ruski Gasprom imao je 51 odsto udela, dok su nemački E.ON i Wintershall imali po 15,5 odsto. Preostalih 18 odsto pripadalo je francuskom Engieju i holandskoj kompaniji Gasunie, sa po devet odsto.

Finansiranje nije bilo jednostavno podeljeno na dva jednaka uloga Rusije i Nemačke. Akcionari su obezbedili približno 30 odsto sredstava, proporcionalno svojim udelima, dok je ostatak obezbeđen kroz spoljašnje finansiranje. Zbog toga tvrdnju da su dve države uložile po pet milijardi evra ne treba predstavljati kao potvrđen podatak bez preciziranja na koji se deo projekta i koju vrstu ulaganja odnosi.

Severni tok 2, zamišljen kao dodatna veza koja bi udvostručila kapacitet isporuke, bio je izgrađen, ali nikada nije pušten u komercijalni rad. Berlin je obustavio odobrenje za njegovo korišćenje neposredno pred početak ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Eksplozije 26. septembra 2022. oštetile su tri od ukupno četiri cevi sistema Severni tok. Posledice su bile i energetske i ekološke: velike količine metana dospele su u atmosferu, dok je jedna od najvažnijih infrastrukturnih veza između Rusije i zapadne Evrope praktično onesposobljena.

Ovo je suština ekonomskog paradoksa Severnog toka: kompanije iz više evropskih država učestvovale su u projektu koji je trebalo da decenijama donosi prihod i obezbeđuje energiju, a zatim je veliki deo infrastrukture uništen u eksplozijama čiji se izvršioci i nalogodavci još utvrđuju pred sudom.

Da li je Nemačka principijelna ili se suočava sa političkom dilemom?

Berlin se nalazi u delikatnoj situaciji. Nemačka je jedna od najvažnijih evropskih pristalica Ukrajine i njen veliki snabdevač vojnom pomoći, ali je istovremeno država čija je energetska infrastruktura pretrpela ogromnu štetu u sabotaži Severnog toka.

Ako nemačko pravosuđe nastavi postupak bez obzira na političke posledice, to može da se posmatra kao potvrda principa da se sumnje u krivična dela moraju istraživati čak i kada vode ka državi koja je važan saveznik. Nezavisnost pravosuđa, međutim, ne znači da je politički pritisak nemoguć, niti unapred garantuje ishod suđenja.

Postoji i druga strana dileme. Nemačka je godinama gradila energetsku saradnju sa Rusijom, a zatim je, posle invazije na Ukrajinu, odustala od daljeg razvoja te zavisnosti. Ali odluka da se Severni tok 2 ne pusti u rad nije isto što i sabotaža već postojeće infrastrukture. Političko неслагање са Москвом, као ни војна подршка Кијеву, сами по себи не решавају питање законитости напада.

Zato je najvažniji test za Berlin upravo doslednost: da li će insistirati na dokazima, odgovornosti i zakonu i kada bi rezultat mogao da bude neprijatan za njegove spoljnopolitičke interese. Istovremeno, isti standard mora da važi za sve strane — bez unapred donetih presuda i bez automatskog opravdavanja napada samo zato što je meta povezana sa protivničkom državom.

Ko je naredio napad — pitanje koje još nema konačan odgovor

Početak suđenja ne znači da je razjašnjena čitava operacija. Nemački istražitelji sumnjiče Kuznjecova da je imao vodeću ulogu, ali ostaje da se utvrde sve okolnosti, eventualni saučesnici i mogući nalogodavci. Još jedan ukrajinski osumnjičeni, za koga se veruje da je bio ronilac, uhapšen je u Hrvatskoj i čeka dalji postupak u vezi sa izručenjem.

Kuznjecов се на почетку суђења позвао на право да ћути, док његови адвокати тврде да му је одбрана отежана због обавезе да не открива украјинске државне тајне. Поступак би, према најавама, требало да траје до фебруара 2027. године.

За сада, јавности су познати сумње истражитеља, оптужбе тужилаштва и аргументи одбране. То није довољно да се одговорност коначно припише било којој држави или политичком руководству. Управо зато је важно да судски поступак буде заснован на доказима, а не на политичким очекивањима.

Slučaj Severni tok mnogo je više od suđenja jednom osumnjičenom. On otvara pitanje da li će Evropa primeniti ista pravna merila na sve aktere, čak i kada je reč o saveznicima, i da li će biti utvrđeno ko je uništio infrastrukturu koja je decenijama povezivala ruske energetske resurse sa nemačkom privredom. Odgovori će biti važni ne samo za odnose Berlina i Kijeva, već i za buduću bezbednost evropske energetske infrastrukture. I ne samo nje: ukoliko bude doneta i osuđujuća presuda, biće to signal svim drugim mogućim počiniocima diverzantskih dela ili dela zasnovanih na terorizmu, da nigde nisu sigurni, pa čak ni na savezničkoj teritoriji.

Komentar možete ostaviti ispod teksta u delu za komentarisanje. Izbor korisničkog imena je slobodan, a anonimnost zagarantovana. Molimo vas da prethodno pročitate našu politiku privatnosti i pravila korišćenja. Komentarisanje je slobodno i poželjno. Ovo je i forum i mesto gde slobodno možete izneti svoj stav i uporediti ga sa stavovima drugih čitalaca portala.