Politički zemljotres koji potresa Nemačku više nije sporadični incident već tektonski poremećaj koji iz korena menja evropsku političku arhitekturu: uspon Alternative za Nemačku (AfD) dostigao je tačku sa koje nema povratka, na pragu preuzimanja vlasti na pokrajinskom nivou i sa otvorenim pretenzijama na Berlin, čime se direktno najavljuje radikalan preokret u dosadašnjoj spoljnoj politici prema Evropskoj uniji, NATO savezu i Zapadnom Balkanu.

Slom političkog monopola i pad zaštitnog zida

Poslednji izborni rezultati i izlazne ankete u pokrajini Saksonija-Anhalt, gde je AfD premašio prag od 40 procenata glasova i izbio na prvo mesto, potvrdili su duboki slom političkog monopola etabliranih stranaka. Tradicionalne koalicije, koje su decenijama ušuškane u udobnosti dualnog sistema navikle da bezbrižno i bez prave konkurencije smenjuju jedna drugu na vlasti, iznenada su se suočile sa biračkim telom koje više ne pristaje na nametnuta pravila igre. Zato u nemačkoj javnosti sve glasnije funkcioniše mehanizam odbrane sistema kroz etiketiranje, gde vladajuće strukture — iste one koje u ovom trenutku otvoreno zagovaraju nastavak sukoba i rat sa Rusijom — AfD uporno optužuju za desničarski ekstremizam kako bi sačuvale sopstvene pozicije i opstanak takozvanog „zaštitnog zida“.

Radikalni uspon stranke pogonjen je konkretnim problemima koje Berlin godinama gura pod tepih. Birači na istoku zemlje masovno reaguju na astronomske cene energenata nastale prekidom ekonomskih veza sa Moskvom, kao i na dugogodišnju imigracionu politiku. Dok vladajući establišment komunikaciju svodi na birokratske fraze, političari AfD-a, poput Ulriha Zigmunda, sproveli su izuzetno dinamičnu kampanju dominirajući na platformama poput TikToka, čime su uspeli da privuku i rekordne procente mladih birača.

Tektonski program: Od „remigracije“ do ukidanja pretplate

Zvanični program partije, formalizovan u saveznom dokumentu „Vreme za Nemačku“ i regionalnoj manifestnoj „Viziji 2026“, predviđa potpunu reformu države. U samom središtu jeste zahtev za zaokret od 180 stepeni u migracionoj politici, koji podrazumeva striktno zatvaranje granica, uvođenje deportacija bez odlaganja, ukidanje ustavnog prava na azil strancima i drastično smanjenje budžetskih izdvajanja za izbeglice.

Na unutrašnjem planu, ekonomski kurs AfD-a je izrazito neoliberalan i predviđa smanjenje poreza za preduzeća, deregulaciju tržišta i smanjenje državnog aparata. U oblasti društva, stranka odbacuje moderne gender-koncepte i bori se isključivo za tradicionalnu porodicu, predlažući finansijske podsticaje za etničke nemačke porodice. Školski sistem bi prema njihovom planu uveo patriotski kurikulum sa obaveznim isticanjem državne zastave i pevanjem himne, dok bi se u potpunosti ukinula obavezna RTV pretplata i državno finansiranje javnih medijskih servisa, koje optužuju za levo-liberalnu propagandu.

Paraliza Brisela i reformisanje evropske bezbednosti

Potencijalni ulazak AfD-a u strukture vlasti u Nemačkoj označio bi prekretnicu za celu Evropsku uniju. Stranka se oštro protivi trenutnoj briselskoj strukturi i zalaže se za vraćanje suvereniteta nacionalnim državama, pri čemu se u javnosti otvoreno razmatra napuštanje evrozone, vraćanje nemačke marke i izlazak iz Šengenskog prostora. Čak i na nivou pokrajinske vlasti, pobeda AfD-a donosi predstavništvo u Bundesratu, što stranci daje polugu za blokiranje saveznih zakona i unosi trajnu političku nestabilnost u sam centar evropske ekonomije.

Kada je reč o NATO saveznicima, spoljnopolitički zaokret bio bi još drastičniji. AfD otvoreno kritikuje američku dominaciju u okviru alijanse i protivi se bilo kakvom daljem širenju na istok, pre svega na Ukrajinu i Gruziju, označavajući to kao glavni uzrok destabilizacije Evrope. Njihov cilj je vraćanje NATO-a u isključivo defanzivne okvire bez misija van članica, uz uspostavljanje samostalne evropske bezbednosne arhitekture koja bi dugoročno uključivala i Rusiju kao ravnopravnog partnera. Stranka zahteva hitno ukidanje sankcija Moskvi, obustavu slanja oružja Kijevu i obnovu energetske saradnje.

Zaokret na Balkanu: Puna podrška suverenitetu Srbije

Jedna od najznačajnijih posledica jačanja AfD-a po našu regiju jeste njihov potpun otklon od dosadašnje rigidne politike zvaničnog Berlina prema Zapadnom Balkanu. Za razliku od trenutne vlade u Berlinu koja je među glavnim sponzorima kosovske nezavisnosti, AfD otvoreno drži stranu Beogradu. Visoki funkcioneri i poslanici ove stranke u Bundestagu u više navrata su javno isticali da je Kosovo sastavni deo Srbije, direktno nazivajući učešće Nemačke u NATO agresiji 1999. godine i kasnije priznavanje „ilegalnim i nasilnim otimanjem teritorije“.