Dok su vekovima pirati presretali trgovačke brodove tražeći otkup ili deo tereta, administracija Donalda Trampa pokušava da isti princip podigne na nivo državne politike. Razlika je samo u tome što iza novih "pirata" ne stoje jedrenjaci sa crnim zastavama, već nosači aviona, razarači i najmoćnija ratna mornarica sveta. Iskusili su to mornari sa opljačkanih tankera više zemalja. Mnogi su tu oružanu otimačinu platili i svojim životima. Niko nije odgovarao u Vašingtonu, gradu na reci Potomak. Istina, niko ih nije ni pozvao na odgovornost.

Vašington pokušava da vojnom silom naplati prolaz kroz međunarodni moreuz, dok svet upozorava da je reč o presedanu koji menja pravila globalne trgovine.

Predsednik SAD Donald Tramp objavio je da Amerika ponovo uvodi pomorsku blokadu Irana, ali i da će ubuduće naplaćivati 20 odsto vrednosti svakog tereta koji prolazi kroz Ormuski moreuz, pravdajući to troškovima "obezbeđivanja bezbednosti" jedne od najvažnijih pomorskih arterija na planeti.

Drugim rečima, Vašington je sebi dodelio pravo da postane – kako je Tramp napisao na svojoj društvenoj mreži Truth Social — "Čuvar Ormuskog moreuza". To nije samo politička poruka Iranu, već je to poruka čitavom svetu.

Od slobodne plovidbe do američke "putarine"

Ormuski moreuz predstavlja jednu od ključnih tačaka svetske ekonomije. Kroz njega prolazi dvadeset procenata ukupne svetske trgovine naftom, ogromne količine tečnog prirodnog gasa, ali i veštačkog đubriva i aluminijuma koji je nezamenjiv u avioindustriji, automobilskoj, ali i industriji građevinarstva.

Do početka sukoba između SAD, Izraela i Irana, prolazak ovim moreuzom bio je slobodan.

Nakon izbijanja rata Teheran je pokušao da iskoristi kontrolu nad moreuzom kao sredstvo pritiska na Vašington, što je izazvalo novu eskalaciju. Međutim, Tramp je sada napravio potez koji mnogi analitičari ocenjuju kao još radikalniji.

Umesto da osporava iranske pokušaje naplate prolaza, američki predsednik je odlučio da upravo Sjedinjene Države ubiraju novac od svih brodova, bez obzira na zastavu pod kojom plove. Prema njegovoj odluci, iranski brodovi ostaju pod blokadom, dok će ostale zemlje imati pravo prolaza — ali uz američku finansijsku "naknadu za bezbednost". Iako ovakva Tramova reakcija na situaciju u i oko moreuza po mišljenju mnogih deluje u najmanju ruku nepromišljeno, čak i neodgovorno — sama njegova pozicija uliva značajnu dozu nespokoja.

Kada sila postane izvor prava

Ratna mornarica SAD u Arabijskom moru

Zbog svega, potpuno je očikivano da ovakav potez predstavlja ozbiljan izazov međunarodnom pomorskom pravu. I ne samo pomorskom. Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravu mora, međunarodni moreuzi namenjeni tranzitnoj plovidbi ne mogu biti predmet jednostrane naplate ili kontrole od strane države koja nema međunarodni mandat.

Iran je ugrožen, dok Sjedinjene Države ovde nastupaju iz sasvim drugačije pozicije. Ne pozivaju se na odluku Saveta bezbednosti UN. Ne pozivaju se na međunarodni sporazum. Ne pozivaju se ni na regionalni dogovor.

Pozivaju se isključivo na sopstvenu vojnu moć. Drugim rečima, pravilo postaje ono što može da sprovede najjača mornarica na svetu.

Od sankcija do otvorenog ekonomskog reketiranja

Američke sankcije protiv Irana godinama su bile predstavljane kao instrument političkog pritiska. Sada se prvi put govori o naplati svojevrsnog "danka" svim državama koje žele da koriste međunarodni pomorski prolaz. Kritičari smatraju da je reč o još jednom opasnom presedanu za kojim posežu SAD. Krenulo je sa SRJ i okupacijom dela nacinalne teritorije srpskog naroda, Kosmetom. Danas se presedani nižu i nisu više eksluziva samo SAD.

Ako jedna država može da naplaćuje prolaz kroz međunarodni moreuz zahvaljujući vojnoj sili, postavlja se pitanje šta sprečava druge velike sile da sutra učine isto i na drugim pomorskim, ali i kopnenim tačkama.

Iran odbacuje američku ulogu "čuvara"

Teheran je gotovo trenutno odgovorio: iranska vojna komanda poručila je da ni pod kakvim okolnostima neće dozvoliti Sjedinjenim Državama da upravljaju Ormuskim moreuzom, ocenjujući da Vašington nema nikakav legitimitet za takvu ulogu.

Istovremeno su nastavljeni međusobni raketni udari.

Američka vojska saopštila je da je pogodila desetine ciljeva u Iranu, dok je Iranska revolucionarna garda objavila nove napade na američke vojne ciljeve u Bahreinu, Jordanu i Kuvajtu. Opasnost od šireg regionalnog sukoba ponovo beleži eksponencijalni rast.

Tržišta odmah reagovala

Prve posledice već su vidljive. Pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz pao je na najniži nivo poslednjih nedelja. Pojedini tankeri isključivali su transpondere kako bi izbegli identifikaciju tokom prolaska.

Cena nafte Brent skočila je na oko 79 dolara po barelu, što je više od devet procenata iznad nivoa pre izbijanja sukoba. Istovremeno su pale svetske berze, dok su prinosi na američke, britanske i evropske državne obveznice porasli, što ukazuje na rast nervoze investitora.

Za svetsku ekonomiju dovoljno je nekoliko dana ozbiljne blokade Ormuskog moreuza da energenti poskupe, transport uspori, a inflacioni pritisci ponovo ojačaju.

Povratak politike topovnjača

Tramp svoju odluku predstavlja kao zaštitu međunarodne plovidbe. Njegovi protivnici u tome vide nešto sasvim drugo — povratak logici iz vremena kolonijalnih imperija, kada su velike sile određivale pravila trgovine tamo gde dopiru njihove ratne flote.

Nekada su gusari otimali brodove radi plena. Kasnije su imperije slale topovnjače da štite svoje trgovačke interese. Danas Vašington pokušava da spoji više "modela": vojnu dominaciju, eventualnu finansijsku korist kroz naplatu prolaza kroz međunarodne vode, ali i znatno veću i sveobuhvatniju dobit kroz realizaciju projekta kontrolisanog haosa, o čemu sve možete saznati upravo — OVDE.